Da li za Srbiju postoji išta drugo osim Noleta?

3
1233
Foto: printskrin Youtube

Kralj, car, nepobedivi, vladar, „serbinator“, najbolji svih vremena, momak zbog kojeg su Srbi budni dok igra teniske mečeve u tri ujutru; prirodan i pored sve slave, skroman, dobar, velikodušan, poslednji zabavni momak tenisa…

Beskonačno je mnogo epiteta kojima smo kitili Novaka Đokovića svaki put kada je trijumfovao na terenu. Doživljavali smo njegove uspehe kao svoje, plakali zajedno uz svaki pehar koji je podigao i verovali u čuda onda kada je porazio, do tada nepobedivog, Rafaela Nadala.

Nakon potpunog sloma „bika sa Majorke“, Novak je probao i vimbldonsku travu – gest koji je dočarao dugogodišnju mukotrpnu borbu dečaka iz Beograda. Trava koja je imala ukus svih propuštenih igrarija iz detinjstva, ekskurzija na koje nije odlazio sa drugarima iz škole, svakodnevnog odricanja, gorčine i napora. Sve ono što je Novak doživeo i čemu je težio, oslikao je ukus vimbldonske trave. Novak Đoković je sa 24 godine ostvario sve svoje snove.

Njegovi ostvareni snovi bili su ostvareni snovi cele nacije. Svih razočaranih ljudi, izgubljene nade i vere, onih kojima stvari u životu nisu išle baš kao što su zamišljali, ali i onih uspešnih, koji su Novakov uspeh dodali u sopstvenu lepezu podviga. Govorili smo kako je Novak najbolji ambasador Srbije, razlog što nam se raduju i oni kojima Srbi nisu omiljeni narod, da je upravo on razlog što će Amerikanci napokon shvatiti da Srbija i Sirija na geografskoj karti nisu isto. Govorili smo da je Novak satkan od pobedničkog materijala, čovek pobedničkog kova – a kakav uostalom može da bude jedan Srbin. Bili smo očarani i u potpunoj histeriji, imali smo svog idola kome su klicale uzavrele mase navijača, kada je dolazio da podrži srpske momke na košarkaškom parketu, idola koga su i stari i mladi zaustavljali zarad samo jedne fotografije koju bi sa ponosom pokazivali prijateljima. Prema Novakovom putu od trnja do zvezda empatiju su pokazali i oni kojima tuđe emocije i osećanja ne znače mnogo. Novakov uspeh je iz njih izvukao crtu čovečnosti koju su i sami zaboravili da poseduju.

Da Vas podsetimo:  Pišem ti

Kada je Novak 2014. godine dobio sina, Srbija ga je sa oduševljenjem dočekala. Pored toga što je ime Novak postalo jako popularno među novorođenim dečacima, u modu se vratilo i ime Stefan, jer je šampion tako nazvao svoga sina.

A onda su se dogodile Olimpijske igre u Riju 2016. godine. Novak je ispao već u prvom kolu i zemlja se okrenula naopačke. Zbog ovog neočekivanog poraza Novak je pustio suze, ali „izneverena“ Srbija njegovim emocijama nije poverovala. Kovale su se zavere, smišljale teorije i osude da se i nije previše trudio jer ne igra za sebe i svoj račun u banci. Zaboravili smo na uspehe, trofeje i empatiju dok smo gledali Novaka kako spuštene glave napušta teren.

A onda je izgubio ponovo i još jednom. Neprikosnoveni šampion uleteo je u zamku sumnji i nesigurnosti u sebe. Borio se da povrati veru i pobedničku snagu koja ga je dovela na tron sveta. I dok se on svim silama trudio da se vrati na svoj pravi kolosek, shvatili smo da je suviše mršav za nekog ko treba da igra satima na terenu, da izgleda izmučeno jer je postao vegan, da ga je uništila meditacija koja nije u duhu naše tradicije, da ga supruga Jelena dovoljno ne podržava, da mu je lošu sreću donelo što više oko vrata ne nosi krst sa Hilandara. Hajka je bila toliko jaka da je Novakovo otac Srđan rešio da posavetuje sina da vrati krst na vrat.

– Pre nekoliko godina, poučen svim tim pričama, kažem mu: „Sine, vrati krst.“. On se brecnuo, iz košulje izvadio krst koji mu je bio na grudima i rekao mi: „Tata, ja nikad neću skrenuti sa božjeg puta.“-ispričao je nedavno Srđan za „Večernje Novosti“.

Da Vas podsetimo:  Bojkot naš nasušni

Posle zdravstvenih problema i operacije lakta, Novak se vratio na teren u Indijan Velsu. Trenutak koji smo svi dugo čekali nije prošao onako kao što smo ga zamišljali. Iako je bila prisutna ogromna želja, Novak je izgubio od Tara Danijela,109. tenisera sveta.

Novakov otac je 2016. godine dao opširan intervju za „Njuzvik“ koji je mnogim Srbima zasmetao. On je, između ostalog, rekao da je njegov sin jedina svetla tačke Srbije.

– Novak je simbol Srbije i bog nove Srbije, ali ja sam tužan zbog toga. Novak je jedina svetla tačka na kraju tunela Srbije u ovom trenutku. Veoma sam zabrinut zbog zemlje i ljudi. Šta će se dogoditi kada Novak završi karijeru? Ljudi u Srbiji vide Novaka kao njihovog idola. On je živi primer kako ostvariti nemoguće uz podršku porodice. Ali, osim njega, za Srbiju nema ničega – istakao je Srđan Đoković tada.

Mnogima se to činilo kao preterivanje, neumereno veličanje sina i njegovih zasluga za naciju od strane jednog oca.

Do sada nas je još držala nada da će se Nole vratiti na teren i da će Srbin ponovo sve pobeđivati… Ali stvarno, šta će biti ako Novak završi karijeru? Da li za Srbiju postoji išta drugo osim njega?

Goca Savković

3 KOMENTARA

  1. Наравно као и већина срба желео бих да се Новак успешно врати, али сам свестан да је то само жеља. Слажем се да је доста учинио за имиџ Србије у свету, али се то којим случајем уклапало у лични интерес, па би била велика неправда према свима другим нашим великанима, који су постали највећи, без трунке личног интереса. Новак је пао јер је он тако одлучио да буде, али то неће да нам каже. То је његова ствар, а мене више неће ни интересовати да ли игра или не.

  2. Izgleda da Srbi ne mogu da pričaju o Novaku bez emocija, ili ga bezrezervno vole ili mrze iz dna duše. Još jedan dokaz da su Srbi bolesna nacija.
    Zašto ne može da se jednostavno, bez preteranih emocija, kaže da je Novak Djoković najveći sportista koji je Srbija do sada imala (daj Bože da ga neko prevazidje u budućnosti) i da je više učinio za poboljšanje imidza Srbije u inostranstvu više nego bilo ko drugi?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime