Jeste li ikad zastali da razmislite kako to tačno izgleda vaša ishrana? Da li se generalno oslanjate na unapred pripremljena jela koja samo treba podgrejati ili volite da eksperimentišete sa raznim novim ukusima, začinima i namirnicama? Saznajte kakav ste tip osobe kad je u pitanju ishrana i jeste li na dobrom putu.
Nekoliko dana pratite da li vam u tanjiru stalno nedostaje određena boja. Mnogi od nas ne smatraju da je raznovrsnost najvažnija kad je u pitanju ishrana, ali manjak raznovrsnosti može imati velikog uticaja po zdravlje. Čak i oni koji su pobornici isključivo zdrave hrane treba da budu zabrinuti oko raznosvrsnosti bez obzira što se možda njihova ishrana svodi na voće i povrće.
Jeste li se nekad zapitali zašto je važno da jedemo više vrsta hrane? Sve se svodi na prisutnost bakterija u vašim crevima jer je dokazano da one ne samo da su brojne u našim ćelijama već igraju veoma važnu ulogu u većini naših telesnih funkcija, uključujući održavanje telesne težine i jačanje imuniteta. Od vrste ekosistema koje stvaraju bakerije u crevima na neki način zavisi kvalitet našeg zdravlja.
Mnoga istraživanja su pokazala da gotovo svako bolesno stanje ukazuje na neku vrstu neravnoteže i jednoličnosti crevnih bakterija. Istraživanja su takođe pokazala da su mikrobiomi kod ljudi koji imaju dijabetes tipa 2 i pred-dijabetes puno manje raznoliki nego kod onih koji nemaju dijabetes. Kada mikrobime prilagodimo pomoću suplemenata automatski se poboljša kontrola nad glukozom, povećava se sitost i poboljšava rad creva. To znači da kvalitet bakterija u organizmu utiče na poboljšanje simptoma dijabetesa.
Jednolična hrana kojoj pribegavamo u poslednjih 50 godina doprinosi povećanju stope gojaznih, dijabetesa tipa 2, gastroitestinalnih problema, ali i mnogih drugih bolesti. Na sve to je uticalo i povećanje troškova hrane pa ne iznenađuje činjenica da preko 60 odsto kalorija u svetu dolazi od pirinča, kukuruza i testenine, namirnica koje su prilično jeftine i dostupne svima, a pri tom su zasitne, utešne i lako se pripremaju. Ali, hrana koja se bazira na ovim namirnicama se nikako ne može podvesti pod raznovrsnu i zato je statistika toliko loša. Ove namirnice se moraju konzumirati u kombinaciji sa mnoštvom zdravih namirnica kao što je sveže povrće i posno meso, a one treba da zauzimaju manji deo tanjira, nikako veći.
Pitate se, kako da podstaknete rast dobrih bakterija u organizmu? To i nije toliko teško. Na prvom mestu treba da uzimate suplemente probiotika, ali i da jedete hranu koja je njima bogata, poput kiselog kupusa ili kefira. Kad se dobre bakterije razviju treba da jedete namirnice koje ih hrane, a to je na prvom mestu celovita neprerađena hrana po mogućnosti organskog porekla. Postoji i kvaka, različite bakterije se hrane različitim namirnicama i tu u prvi plan dolazi raznovrsnot koju spominjemo celo vreme.
Neke dobre bakterije se hrane nutrijentima iz borovnice dok druge najbolje reaguju na minerale i vitamine iz kinoe. S druge strane veoma je važno da loše bakterije na hranite namirnicama koje one vole, a to su na prvom mestu rafinisani šećeri, konzervansi i aditivi. Vaša svakodneva ishrana treba da bude bogata, raznovrsna i da uključujete što više različitih vrsta namirnica od voća, povrća, mesa, mlečnih proizvoda pa sve do žitarica.
Striktnim odricanjem od određene hrane nećete postići ništa jer na taj način zanemarujete neke vrste bakterija koje su od velike važnosti po vaše zdravlje.
Hranite se raznovrsno, u što više boja, a kad su u pitanju one namirnice koje ne spadaju među najzdravije važno je samo da s njima budete umereni. I sve će biti u najboljem redu.
O.T.
lifepressmagazin.com
