U dugoj i burnoj prošlosti Beograda kao jedan od najsvetlijih trenutaka često se navodi vreme kada je na čelu grada bio Vlada Ilić, veliki industrijalac i, nakon Đorđa Vajferta, najbogatiji Srbin svog vremena.
Zbog svojih zasluga u razvoju grada, Vladu Ilića često nazivaju i prvim modernim gradonačelnikom Beograda. Na čelu prestonice bio je od 10. januara 1935. do 13. septembra 1939. godine, a za to vreme, Beograd je po prvi put postao prava, evropska metropola i grad koji je išao u korak sa svim svetskim trendovima.
Od mnogih pozitivnih stvari koje je uradio Ilić je posebno bio ponosan što je poboljšao uslove života najmlađim stanovnicima prestonice.
– Ilić je posebno bio motivisan da pomogne deci zbog ličnih motiva. Od šestoro braće Ilića njih četvorica nisu imali potomke, iako su bili u braku. Vlada je bio oženjen Olgom Jovanović, unukom Lazara Dunđerskog, i oni su u to vreme zbog starosti izgubili svaku nadu da će postati roditelji – priča za Dnevno.rs Saša Stanković, autor monografije o Vladi Iliću pod nazivom “Prvi moderni gradonačelnik Beograda”.
U industrijski nedovoljno razvijenoj Kraljevini Jugoslaviji, pa i u Beogradu, problem socijalne zaštite najmlađih je bio gorući. Veliki broj dece, ostavši bez roditelja u Prvom svetskom ratu, očekivao je pomoć od države koja nije mogla da im dovoljno pruži. Ovo se naročito odnosilo na prostor bivše Kraljevine Srbije, čija je privreda imala katastrofalne gubitke usled ratnog razaranja.
Prve jeseni po dolasku Vlade Ilića na čelo prestonice uvedena je pomoć za svu sirotinju i formirao se Akcioni odbor za zimsku pomoć, čija je predsednica bila kneginja Olga Karađorđević.
Beograd je finasirao 19 udruženja građana, kojima je briga o deci u opisu posla, zatim 2 dečja dispanzera, 6 savetovališta za odojčad i izgradnju gradskog porodilišta za 1000 porodilja godišnje. Prestonica je svake godine slala oko 1500 siromašne dece na letovanje po mesec dana.
Kako bi se rešio problem povećanja broja učenika u prestonici, za vreme Ilićeve uprave izgrađeno je desetak novih škola, a još toliko renovirano.
– Zanimljivo je da je Ilić izgradio prvu školu od sopstvenog novca za decu svojih radnika desetak godina pre nego što će voditi prestonicu. Reč je o školi “Štofara braće Ilić” na Karaburmi, koja se od kraja 30-ih godina promenila naziv u OŠ “Jovan Cvijić” – ističe naš sagovornik.
Poseban praznik za Vladu Ilića bili su Očevi kada je gradonačelnik uveo “važnu” praksu – darivanje siromašne dece koja ga “vežu”.
Dom dečje zaštite u Zvečanskoj ulici otvoren je 10. aprila 1938. Prvom obeležavanju Očeva 1. januara naredne godine u novom Domu prisustvovao je i gradonačelnik. Tom prilikom je 1000 siromašne dece dobilo tople džempere, čarape i cipele.
– U skladu sa starim srpskim običajem dečak Ivan Savić vezao je gradonačelnika, inače svog kuma, jer se Ivan rodio na Očeve tri godine ranije, isto prilikom posete Ilića. Samo pet dana kasnije na Badnje veče Vlada i Olga su u svom domu oraganizovali prijem za siromašnu decu Beograda – ističe Stanković.
Zbog svega navedenog i još mnogo toga što je gradonačelnik činio da poboljša kvalitet života malih prestoničana novinari Beogradskih opštinskih novina nazvali su Vladu Ilića “drugim ocem siromašne dece Beograda”.
* Delovi teksta preuzeti su iz knjige Saše Stankoviča “Vlada Ilić, Prvi moderni gradonačelnik Beograda” u izdanju Albion Books
Izvor: dnevno.rs
Vlada Ilic je bio zaista covek vredan divljenja. Zacetnik zlatnog doba, kada je i Mali Mancester:Leskovac doziveo industrijski procvat.Manje poznato je da je on bio Vlasotincanin, a jedan od gradonacelnika tadasnjeg Beograda.Zaista impozantno.
А што немамо таквих можемо много да „захвалимо“ ћопавом Брозу и његовим комуњарским конвертитима, што се у чланку из неког разлога не спомиње. Чим су им црвеноармејци омогућили да ставе шапе на Београд, ухапсили су га и осудили на смрт (без обзира на измишљену оптужницу, његова једина кривица је била што је био способан, утицајан Србин и волео свој народ – дакле, што је био истинска српска елита). Од смрти га је спасила интервенција Винстона Черчила – то што је Илића спасавао човек коме је укопавање Срба било у опису посла говори колики су „пријатељи“ Србима били Броз и његове комуњаре – али је по изласку са робије умро у највећој беди.
Успут, препоручијем свима који желе да схвате где се Срби данас налазе, и зашто, да послушају Боканов интервју на Балканинфо.