Ditrih Hefler je pričao dalje …
– Nikola Tesla je bio Srbin; moram priznati da Srbima baš nisam naklonjen. Veoma čudan narod: ne možete ih ukrojiti ni u jedan svetski poredak. Iako znaju da gube, bez krvi neće dati nijednu svoju teritoriju.
Za vreme Drugog svetskog rata stradali su koliko i Jevreji… Za jednog nemačkog vojnika ubijano je 100 Srba, mađarske kaznene jedinice su ih klale i bacale pod novosadski most. Bugari su im upadali u sela i ubijali žene, decu i starce na najsvirepiji način. Hrvatska ustaška vojska je napravila specijalan nož za klanje Srba, a katolički sveštenici su išli sa njom govoreći: »Vi koljite, a mi ćemo da vas odrešujemo od
greha.« Turci su im odvodili mušku decu. Prekrštavali su ih i muslimani i katolici.
U Prvom svetskom ratu Francuzi su im poslali topove, ali pogrešnu đulad da bi se što duže branili a što više izginuli; slali su im brašno za vojsku pomešano sa piljevinom, da bi im na kraju rata naplatili i pertle. Nemački avioni su ih bombardovali 1941. godine, a saveznički 1944. godine. Rekli su „ne“ Turcima, „ne“ Austrougarima, ustali su protiv nemačke okupacije, i protiv Staljina 1948. Nikada nisu hteli ni u jedan savez, ni u jedan pakt, niti van svojih granica.
Na Kosovu su stali protiv Otomanskog Carstva da zaštite Evropu. Posle su ustali protiv Austrougarske da zaštite svoju veru. Nema carstva ni sile protiv koje se nisu digli. Ubili su cara Murata i prestolonaslednika Ferdinanda, i sopstvenog kralja su obezglavili kad je hteo da ih podjarmi austrougarskom politikom.
Zanimljive je, takođe, da su u momentima svih svojih krvavih istorijskih stradanja uvek ostajali bez svojih saveznika. Na bojnom polju su pobeđivali, za pregovaračkim stolom gubili… pri tome nikada nisu bili teroristi niti antisemiti, podjednako vole sve … čak ni mrave ne gaze jer su i oni Božija stvorenja – dodao je gadljivo i sa prezrenjem.
Dejv je ćutke posmatrao Ditriha Heflera slušajući kako se silno žesti na očiglednu nepokornost jednog naroda… Hefler je otpio gutljaj čaja i nastavio …
– Moram priznati da zaista nisam shvatio šta su to Srbi branili i zašto su se uvek vraćali na isti prostor oko Kosova … znate, Kosovo je srpska svetinja, tu su se uvek vodili najžešći srpski ratovi, najveće su udare trpeli baš na tom mestu … moje kolege će se složiti da su srpski generali i vojskovođe bili najbolji vojnici i stratezi… a motiv njihove odbrane i žrtve bio je »Za krst časni i slobodu zlatnu«…
Ne znam šta će današnji političari uraditi sa njima; ako poživim biće interesantno gledati… Dosad su se samo Evropljani kupali u srpskoj krvi, a sad ih i Amerikanci već deset godina pritiskaju raznim sankcijama ne bi li ih oslabili.
Ruke svojih vojnika još nisu okrvavili, to su prepustili svojim hrvatsko-muslimansko- albanskim slugama. Rezultat više nego jadan: Srbi su postali svojevrsna američka noćna mora. Amerika je mislila da će Srbe preko noći naučiti pameti… nisu se poučili evropskim iskustvom. Mi se borimo protiv njih već vekovima … – zavrteo je glavom – taj narod je poput feniksa: uvek se diže iz krvavog pepela.
Moram dodati da u tom sukobu imam pomalo navijačke strasti … prosto je iritirajuće da tako malobrojan narod, a ima ih tek toliko da ih možete staviti u nekoliko većih prekookeanskih brodova i preseliti zauvek sa Balkana, uspeva da odoli svim svetskim osvajačima …
Dejv je odložio praznu šoljicu od najfinijeg austrijskog porculana … Naročito ga je zaintrigiralo šta su to Srbi toliko branili i od Austrougara i od Rusa i od Nemaca i Otomanskog Carstva, pa, evo sad i od Amerikanaca …
– Profesore Hefler! … Šta znate o Srbima?
– Znam da ih ne volim – bio je gotovo decidan. Da nije bilo Srba svetski poredak bi bio danas mnogo drugačiji. Oni žive u predsoblju Evrope … niti Evropa zbog njih može u Aziju niti Amerika opet, zbog njih, može u Evropu … Oni su čuvari vrata četvorosobne kuće, pred tim vratima ceo svet je stalno zveckao oružjem i novcem … ne reaguju ni na jedno ni na drugo. Još nije pronađena tajna lozinka; bojim se da će i Amerikanci izgubiti strpljenje … Šta god da se Srbima nudi oni to odbijaju …
– A profil naroda? – upitao je Dejv …
– Apsolutno su nepredvidljivi: nekada savršeno urade ono što tražite od njih, a onda, kako njihova poslovica kaže, „okrenu ćurak naopako“ …Mnogo su krvarili zarad Evrope, i još se niko nije rasplakao nad srpskom sudbinom. Svet je nekako sa oduševljenjem prihvatio njihovu satanizaciju, a niko nije pomislio da se oni jednostavno brane. Mislite da su se Srbi nasekirali što ih svet ne voli. Verujte, ni najmanje. Gotovo da i nisu pokušali da svet razuvere …
Sve to što im se dešava Srbi smatraju za svojevrstan Antihristov napad na pravoslavlje, i u toj borbi jedini saveznik im je Bog … Pod takvim pritiscima kakve oni trpe, verujte mnogi bi ga se odrekli … Čini se da su oni spremni da otrpe do kraja.“
Iz knjige Jonathan Lee Vice-A „Pupoljak zla“
Ova priča je veoma slična brojnim pričama o Nikoli Tesli- citat- „Da nije bilo Tesle svet bi i danas bio u mraku“! Naravno da to ne odgovara istini- da nije bilo Tesle, pojavio bi se neko drugi koji je radio na sličnim projektima. Na primer Nemac Oskar von Miler i drugi tadašnji stručnjaci koji su takođe eksperimentisali sa naizmeničnim strujama. Pitanje je samo koliko bi se posle Tesle svet elektrificirao naizmeničnom strujom.
Slično je i sa ulogom Srba koju opisuje ovaj članak. Da nije bilo Srba, bio bi neki drugi, možda pametniji i staloženiji narod koji bi verovatno dosta kasnije ali i sa daleko manje ljudskih i materijalnih žrtava, potencirao i postigao „drugačiji izgled današnjeg sveta“! Sve ovo, naravno, ne umanjuje nekadašnju
važnost srpskog naroda u okviru istorije sveta, ali često se mora postupati i pametnije i staloženije. Nažalost te nekadaünje „važnosti“ srpskog naroda gotovo više i da nema. Posebno smo uvek grešili u izboru i podržavanju sopstvenih političara i tobože „narodnih vođa“. Da je narod na vreme najurio i Nikolu Pašića i kralja Aleksandra i neke hrvatske političare pravo u PM, ne bi bilo ujedinjenje sa Slovencima i Hrvaitma pa ni Jasenovca, ni Jadovna ni mnogih drugih stratišta, da su Srbi srušili Tita na vreme, ostali bi svoji na svome i bez autonomnih pokrajina ali i bez bezbroja nevinih žrtava Titoizma i komunizma. Slično je bilo i sa Slobom M. -možda ne bi bilo poslednjih ratnih stradanja i izganstava Srba sa teritorija koje su posle 1918.g. i 1945.g. pripale drugima a ranije su bile iskonski srpske zemlje. Današnje pitanje ja hoće li najzad Srbi srušiiti Vučića i njegove razbojnike i secikese pre nego što nas totalno rasprodaju i unište i kao narod i kao državu? I da se bar tim činom Srbi vrate među važne evropske demokratske narode koji će možda samo donekle, kreirati deo -ako ne svetskog onda bar evropskog privrednog, naučnog i kulturnog napredka.
Sve je to lepo i krasno ali cena koju je platio srbski narod je nemerljiva ove price su iluzorna srpska propaganda.Zapadni narodi ne idu u rat ako ne vide povoljni ishod tako treba i mi ra radimo
Нећемо ни ми да идемо у рат, нити смо ишли јер смо хтели. Рат је долазио до нас, а ми смо често били неспремни и наивно мислили да ће нас заобићи, да можемо да се опустимо и да не сасечемо багру око нас док можемо, пре него што његови планери не докотрљају рат до нас. После је увек било касно, та багра није остављала на миру ни децу у колевкама и увек су били војници зла, не само сада – као америчка пешадија. Заправо, ко зна чија пешадија.