Krajem jula i prvih dana avgusta 1941. godine, na teritoriji Sanskog Mosta izvršeno je hapšenje Srba određenih za likvidaciju. To je po zlu poznati Ilindanski pokolj, izvršen u više srezova Bosanske Krajine.
Iz svojih uporišta, ustaše su zalazile u srpska sela i odvodile muškarce određene za likvidaciju. Tako su učinile i ustaše iz Starog Majdana. U Žandarmerijskoj stanici i i školi u Starom Majdanu, ustaše su zatvorile 150 Srbe i čekali određeni čas kada će ih pobiti. Članove porodica uhapšenih Srba, koji su donosili hranu svojim uhapšenim članovima, Majdanske ustaše su zlostavljale i nisu dozvoljavale da im predaju hranu. Iako su se mnogi Srbi poznavali sa Majdancima, to im nije mnogo pomoglo. Zatvoreni Srbi nisu dobijali ni vodu, niti su mogli da idu u zahod.
Na put u Stari Majdan, 1. avgusta 1941. godine, uputila se iz sela Podvidače i Milka Mioljka Rajlić-Plavšić. Saznavši da su Srbi u nekim selima digli ustanak protiv NDH, ona je pošla da o tome obavijesti svoga uhapšenog muža i ostale zatvorenike.
Majdanske ustaše su kod Žandarmerijske stanice presrele Milku. Počeli su da je vrijeđaju. Otresita Milka nije ustuknula pred Majdanskim ustašama. Naprotiv, na uvrede je odgovorila uvredama. Uzavrela krajiška krv odstranila je strah iz Milkinih grudi i ona je krenula i fizički da se obračuna sa ustašama. Ali, Milka osim hrabrosti i golih dlanova nije imala drugog oružja. Ustaše su je zvjerski izbole bajonetama. Bio je to jedan od primjera odvažnosti srpskih žena u tim krvavim danima Drugog svjetskog rata.
Sličnih primjera prkosa i ponosa srpskih žena ima još. Ovu priču o Milki vadimo iz debelih knjiga, u nadi da će nadahnuti neke nove Milke u srpskom narodu. Slava Srpkinji!
AUTOR: Boris Radaković
Izvor: Genocid
