Povodom najava o poseti Rimokatoličkog poglavara Srbiji i pritisaka na SPC da papi Francisku uputi poziv
Dramatizovanje oko toga da SPC promeni odluku i da prihvati da Papa Francisko poseti Srbiju i uputi mu poziv, koje širi ovih dana u srpskim medijima Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova, je krajnje nekorektan gest prema SPC i pravoslavnim vernicima.
Dačić ističe: „Voleo bih da se oko toga (posete pape Srbiji) postigne saglasnost, a naročito bih voleo da se ne igramo sa tim, jer je to pitanje od državnog i nacionalnog interesa“.
Kad se znaju razlozi zašto se SPC protivi poseti rimokatoločkog poglavara, a prvi je holokaust za vreme NDH nad stotinama hiljada Srba u Hrvatskoj i postojanje logora Jasenovac čiji je komandant bio rimokatolički fratar Tomislav Filipović (Vjekoslav Majstorović), poznat po nadimku Fra Satana.
U progonima i proterivanju Srba iz Hrvatske pod ustaškim režimom od 1941 do 1945. učestvovali su i biskupi i fratri, njih oko 1.200 i organizovali su pored toga i rimokatoličenje pravoslavih Srba. Ko nije prihvatao promenu vere i nije pobegao iz Hrvatske bio je brutalno ubijen. Takvih Srba je stotine hiljada.
Drugi razlog neprihvatanja od strane SPC da rimokatolički poglavar dođe u Srbiju je neprihvatljivo za SPC proglašavanje nadbiskupa Alojzija Stepinca, rimokatoličkog poglavara u Hrvatskoj za vreme NDH, za blaženog (to je učinio papa Jovan 2, Vojtila).
SPC se ne slaže ni sa trenutnim procesom kanonizacije ovog krajnje kontraverznog opata od strane Vatikana. On je podržavao ustaški režim NDH, veličao ulogu poglavnika Pavelića, bio po tituli vojni vikar NDH. Odlikovan je od NDH i Pavelića krajem 1944. godine visokim ustaškim ordenom za zasluge u toku Drugog svetskog rata ”Red za zasluge – Velered sa zvijezdom“. Nikad se ni Stepinac, ni Rimokatolička crkva, ni Vatikan nisu odrekli ovog ordena ustaša.
Svuda je Stepinac bio u prvim redovima sa ustašama, govore brojne fotografije i dokumenti. Srpski istoričari, i ne samo oni, imaju mnogo dokaza o njegovoj podršci fašističkom režimu, umešanosti u zločine ustaša i svireposti u progonima u ubijanjima Srba, žena i dece. I na suđenju koje je održano posle Drugog svetskog rata kada je Stepinac proglašen krivim izneto je mnogo valjanih dokaza o njegovoj krivici. Jedino ako Srbija ne priznaje to suđenje Stepincu za vreme SFRJ onda ti dokazi nama Srbima ne vrede.
Ali fakti govore: Za vreme NDH tri pravoslavna episkopa i više stotina pravoslavnih sveštenika su ubijeni, umoreni. Čak 299 srpskih crkava je opljačkano i razoreno… Nadbiskup Stepinac nikada na to nije reagovao, nije ni reč rekao…
Može li se sve ovo tek tako gurniti u stranu, staviti ad akta i zarad trenutnog nepriznavanja kvazi države Kosova od strane Vatikana i tražiti od SPC da promeni odluku i pozove papu Franciska u Srbiju?
Naravno, to bi bio politički skoro samoubistven postupak, dugoročno štetan po srpske nacionalne i državne interese. Sa kobnim posledicama po položaj preostalog srpskog stanovništva u Hrvatskoj, koje je i dalje izloženo pritiscima za iseljavanje, pretnjama, pljačkanju imovine… Zato se broj Srba u Hrvatskoj svake godine smanjuje. Ima ih sada jedva 4 odsto.
Tako da niko, pa ni I. Dačić nema prava da se igra ovakvo ozbiljnim temama i problemima, zarad ostvarenja nekih sitnih i prolaznih interesa.
Dalje, Dačić nastavlja govori o tome kako bi „bilo katastrofalno da papa Francisko ode na Kosova, a da ne dođe u Beograd“!
On znači kaže da postoji mogućnost da prvi čovek Vatikana poseti kvazi državu Kosovo, a da ne poseti Srbiju?
Ko li mu je to šapnuo? Kako Papa može da poseti Kosovo, kad Vatikan ne priznaje tu kvazi državu i nije je priznao ima cela decenija? Na čiji poziv bi on išao u posetu Kosovu?
Znači, Francisko bi mogao posetiti Kosovo i Metohiju, samo kao deo teritorije Srbije, a za to bi opet morao da dobije odobrenje i poziv većinske verske konfesije, a to je opet SPC.
Dačić dalje navodi „kako je dolazak pape u našem interesu“. Ovo je tako neodovorna izjava da svako razuman ostaje zapanjen. Pa jasno je i poznato svima da se ni Vatikan, ni nijedan papa do danas, skoro 80 godina od počinjenih zločina u NDH i Bosni i Hercegovini nad Srbima , kao i nijedan poglavar Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj nije nikada izvinio Srbima i Srpskoj crkvi za stravične zločine u kojima je učestvovao i deo rimokatoličkog klera, biskupi (na primer: sarajevski nadbiskup Ivan Šarić, banjalučki časnik Nikole Bilogrivić) i mnogi fratri.
U svojoj knjizi „Ustaše i NDH 1941-1945“ (1977, Zagreb) istoričarka Fikreta Jelić Butić piše: „I pojedini svećenici aktivno su se uključili u sprovođenje ustaškog terora nad Srbima i Židovima, a neki od njih, i izravno su sudjelovali u pokoljima, kao fratar Miroslav Filipović-Majstorović, jedan od zapovjednika logora u Jasenovcu, zatim Srećko Perić, Ivan Hrstić, Josip Matijević,Stanko Milanović, Josip Bekman, Petar Pavić, Zvonimir Brekalo, Cvitan Čulina, Josip Vukelić, Josip Bujanović (pop Jole)“.
U knjizi Viktora Novaka „Magnum Krimen“- Pola veka klerikalizma u Hrvatskoj“, najpoznatijeg istoričara i priznatog stručnjaka za zlodela Rimokatoličke crkve u NDH navode se desetine i desetine imena i prezimena rimokatoličkih sveštenika koji su okvarili ruke. Rimokatolička crkva se nikada nije ogradila od njih, nije ih ekskomunicirala, ili osudila. Naprotiv, krili su te ubice po manastirima širom sveta, a Pavelić ih je odlikovao visokim ordenima.
Pre dolaska u Srbiju neophodno je da najviši prestavnici Svete Stolice odu i u ustaški logor Jasenovac i traži oproštaj za grehe!
Da ne idemo dalje. Većina, ogromna većina pravoslavnih građana i u Srbiji i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori i u drugim sredinama je protiv posete poglavara Vatikana Srbiji iz navedenih i mnogih drugih razloga, pljački kulturnog blaga, rušenja crkava… Vernici i pripadnici Srpske pravoslavne crkve su protiv takve jedne posete koja bi Srbiji kao državi i i pravoslavnim Srbima donela sramotu i poniženje.
Niko nije protiv, kako misli I. Dačić „da se naši zvaničnici sreću sa poglavarom katoličke crkve“. Ali, kako kaže pok. istoričar Dragoljub Živojinović: „Stvari su složene i zato što su istovremno usko povezani i crkveni i državni interesi“.
Ako je ovaj aktuelni Papa Francisko spreman da okaje grehe Rimokatoličke crkve na način koji je primeren za ovakvu tragičnu sudbinu Srba onda je to druga stvar. Srbi to čekaju i tome se nadaju vrlo dugo, još od kraja 1945. godine. Bilo bi dobro da to ovaj Papa i učini. Ko da zaboravi tolike zločine i preklane pretke?
Poseta poglavara Rima Srbiji ima značaj za Srbiju i SPC pod uslovom da se Rimski episkop pokloni žrtvama u Jasenovcu i osudi zločine svojih biskupa i fratara koji su učestvovali zajedno sa ustašama iz NDH u pokoljima nad Srbima. To je ključna stvar za Srbiju.
Ali, kako kaže Drago Pilsel, hrvatski novinar „Rimokatolička crkva u Hrvatskoj se do danas nije ogradila od ustaštva kako su to učinili njemački biskupi od nacizma“.
I zato su nade slabe, male, skoro ništavne u preokret u odnosima pravoslavnih i rimokatolika, a onda i Srba i Hrvata…
Ivica Dačić: Papa Franja hteo da dođe u Srbiju, ali je Tomislav Nikolić otkazao zbog stava SPC
Poseta pape Franje Srbiji bila bi od državnog i nacionalnog interesa zbog čega je važno da se o tome postigne saglasnost u našoj zemlji, kaže Dačić.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je rekao i da je uloga Vatikana od neprocenjive važnosti u borbi Srbije za Kosovo i Metohiju. Dodaje da razume protivljenje Srpske pravoslavne crkve dolasku pape uz napomenu da on nije samo verski poglavar, već i državnik.
„Voleo bih da se oko toga postigne saglasnost, a naročito bih voleo da se ne igramo sa tim, jer je to pitanje od državnog i nacionalnog interesa. Bilo bi katastrofalno da papa ode na Kosovo, a da ne dođe i u Beograd“, rekao je Dačić za TV Pink.
Ministar smatra da Srbija treba zajedno sa Vatikanom da predstavi problem Kosova i kao pitanje ugroženosti hrišćanstva, jer SPC ne može, kako kaže, sama to da radi.
Kako je rekao, odnosi Srbije sa Vatikanom su opterećeni našim odnosima sa Hrvatskom, ali da se treba izdići iznad toga. „Jasno je kakve primedbe imamo na ponašanje u Drugom svetskom ratu, ali takve primedbe na papu i katoličku crkvu imaju i drugi koji su bili žrtve u tom ratu, a ta njihova uloga je do danas problematična i ispituje se“.
Ministar se osvrnuo i na česte komentare u medijima da papa nikada nije izrazio želju da dođe u Srbiju i pred kamerama pokazao dokument u kome se otpravnik poslova Vatikana u januaru 2016. godine obratio tadašnjem predsedniku Tomislavu Nikoliću.
U dokumentu se navodi da je papa prihvatio poziv Nikolića i da je predloženi termin posete bio 21. i 22. maj 2016. godine. „Međutim, Nikolić se konsultovao sa Srpskom pravoslavnom crkvom posle čega je poseta papi otkazana. To je veoma loše i štetno, jer se mi igramo sa našim nacionalnim interesima. Uvažavam sve razloge naše crkve, ali dolazak pape je u našem interesu“, podvukao je Dačić.
On je istakao da je neophodno da se naši zvaničnici sreću sa poglavarom katoličke crkve.
„Haradinaj, Tači i ostali idu kod pape na svakih nekoliko meseci i traže priznanje Kosova, a mi odbijamo da papa dođe ovde i da se zajedno borimo za naše interese“, kazao je Dačić.
(Petak, 06. jul 2018. Tanjug)
Jovo Vukelić
facebookreporter.org/
Poznato je da komunisti nikada nisu bili protiv Vatikana i Rimokatoličke crkve za razliku od Pravoslavne vere. Prilikom boravka Dačića u Londonu, on je prvo posetio grob Karla Marksa (grob tvorca komunizma u Engleskoj???). Zašto Zapad nije komunizam instalirao kod sebe, pošto su ga oni stvorili, već su ga revolucijom nametnuli Rusima. U boljševičkoj Lenjinovoj vlasti je bilo ipod 4% Rusa, svi ostali (ministri i komesari) su bili neki drugi. Zapad je davno odlučio da nezavisnost Kosova mora da potpišu Radikali (Vučić) i SPS (Dačić), zato su na vlasti u Srbiji. Sadašnja opozicija je odradila svoj posao po nalogu Zapada i sada ih više ne interesuju. Sav apsurd demokratije videće se u Srbiji, skoro sve stranke će priznati kosovsku nezavisnost a 80% građana je protiv toga. Zašto postoje političke stranke u Srbiji i čije interese zastupaju ako ne zastupaju interes i volju Srpskog naroda? Pitanja vere mora da rešavaju vernici a ne nevernici i ateisti pošto su protiv Isusa Hrista i ne veruju u Boga već u Satanu.
Dacic je tipican proizvod post-komunistickog vremena. Prevrtljvac i ljigavac.
Занимљиво је како Дачић сад напрасно брине о Космету. Где беше та брига кад је потписивао бриселски споразум, у ком ни резолуција 1244, ни Србија на Космету, не постоје? Очигледно је да подмеће „бригу“ за спашавање Космета – то је тако патриЈотски, зар не? – као песак у очи за даље слабљење СПЦ и православља, и јачање утицаја Ватикана на овим просторима. Добар је Дачић, сваком ко га чува у фотељици, да може да подгрева сало, лиже прстиће, пева песмице, и даље распродаје што је остало од Србије.
Ватикан формално не признаје тзв. „Косово“ због „обзира“ према „хришћанској браћи“ у СПЦ, иза чега се стварно крије жеља да се не поремети процес „екуменизације“ СПЦ, који се увелико прикривено одвија кроз активност екуменизоване „Васељенске“ (Констатинопољске) патријаршије, чији главни протагониста, митрополит Јован Зизјулас – као и сам архијереј Вартоломеј – долази са екуменског Боси института (Institut œcuménique de Bossey, SUI), финансираног од стране Ракафелера. Сувише је и рећи да екуменизам, који се у православљу шири под плаштом „уједињења равноправних цркви“, за Ватикан значи само једно: повратак „заблуделих“ – укључујући СПЦ – под његово окриље. Други разлог зашто Ватикан не признаје „Косово“ је намера да признањем тргује као средством да ојача своју позицију на Космету, укључујући ширење католичанства, о чему сведочи изградња велике католичке катедрале „Тереза из Калкуте“ („Мајка“ Тереза) у Приштини.
Није на одмет погледати и на то ко је „папа Франциско“, човек који је у Аргентини тужен за сарадњу са војном хунтом у њеном бруталном обрачуну са „субверзивним елементом“, током ког је убијено око 30.000 цивила, а много више их је ухапшено, малтретирано и мучено. Франциско, тада још Хорхе Марио Берголио (Jorge Mario Bergoglio), је био покрајински поглавар католичке цркве Аргентине, која је не само јавно подржавала хунту, него и учествовала у планирању њене стратегије. Хунта је, наравно, имала у позадини подршку CIA (операција „Кондор“), а ко је био иза CIA најбоље сведочи то што је хунта за министра економије поставила блиског „пријатеља“ – „експонент“ је права реч – Дејвида Ракафелера, Хосеа Мартинеза ди Хоза (Jose Alfredo Martinez de Hoz). Елем, Ракафелери не заборављају „своје“ људе (тј. оне које могу да искористе), тако да је будући папа не само избегао затвор, него и лепо напредовао у каријери, да би 2001. постао кардинал аргентинске католичке цркве. Све у свему, треба разумети Дачића. Папа стиже са благословом Ракафелера, њиховог бога над боговима…
A šta to komuniste interesuje koliko je i ko je sve Srbe ubijao,oni gledaju svoj interes,a ne Srba.Pa kad je neko čuo da su se oni pobunili protiv titovih poteza,oni su ga uvek veličali,kako vole da kažu tito roditelju,citirajući ga pri evociranju uspomena na voljenog im tita.Kako ono govoriše za vreme tita,psujući Srpske nacionaliste,a da bi se dodvorili titu,ETO JA SE STIDIM ŠTO SAM SRBIN,KAD VIDIM KAKO OVI RUŠE NAŠE BRATSTVO I JEDINSTVO.To što je jasenovac radio punom parom,a tito i njegovi zločinci hitali na staljinovim tenkovima ka beogradu da bi prigrabili vlast,e to dačića nije briga,jer ga je tako otac titov policajac tako vaspitao,a policajac kod tita je mogao biti samo onaj koji je za njega bio spreman da ubije i oca i majku,jer je bila važna partija,šta nas briga za Srbe.Pa šta bi takvi mogli da rade da im nije bilo komunista,koji su u svoje redove primali samo takve.Zašto bi oni pitali tita,ŠTA SI TI SA JOVANKOM TRAŽIO U VATIKANU,KAD SU ONI PODRŽAVALI I SADA PODRTŽAVAJU USTAŠE KOJI SU SKORO SVE SRBE POBILI U HRVATSKOJ.Šta to njih briga da ljute voljenog tita,oni su uživali u privilegijama,a cena je bila ta,DA SE RAZBIJU HEGEMONISTI SRBI UGNJETAČI KOMUNISTIČKIH BRATSKIH NARODA,Ppo odluci KOMUNISTIČKE INTERNACIONALE U Drezdenu 1928.