Dalj: Srbi i Hrvati žive bez problema

1
3240

hrvatska-dalj-dvojezicne-table-600x287Na desnoj obali Dunava, 15-ak kilometara uzvodno od Vukovara, smestilo se selo Dalj. Već na prvi pogled, prema prepoznatljivoj arhitekturi i širokim ulicama, selo ne odudara od ostalih slavonskih sela u Hrvatskoj.

No, meštani ponosno kažu kako nema niti manjeg sela niti značajnijeg susreta dvoje državnika poslednjih godina. Naime, nedavno je upravo u Dalju održan susret predsednice Republike Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović i premijera Srbije Aleksandra Vučića.

Dalj je naselje bogato različitostima. Prema službenim podacima u Dalju živi oko 4.000 stanovnika, ali je ta brojka po svima, ipak, manja. Naime, poslednjih godina dobar deo meštana je odlučio otići “trbuhom za kruhom” u neke druge delove Hrvatske, Srbiju ili pak treće zemlje. Dalj je i mesto s većinskim srpskim stanovništvom ali i „burnom i krvavom“ prošlosti. I danas su mnogim meštanima još u svežem sećanju stradanja iz 1991. godine. Bilo je tu i ubistava, silovanja, ratnih zločina… U prilog tome govori i spomenik poginulim redarstvenicima, pripadnicima Zbora narodne garde i Civilne zaštite koji se nalazi ispred zgrade policijske stanice.

Dalj, 25 godina od ratnih stradanja je još jedno u nizu slavonskih sela opterećenim uobičajenim svakodnevnim problemima. O ratu i ratnih stradanjima se ne priča mnogo, ali se ona ne zaboravljaju. Po medijima se ne piše o „selu slučaju“, međunacionalnim sukobima, incidentima, skidanju ili kidanju dvojezičnih natpisa… I sami meštani kažu kako se zapravo u ovome selu živi skladno i ne gleda ko je koje nacionalnosti, kakva ima krvna zrnca, koje je veroispovijesti…

„Ma, živi se normalno. Kod nas se ne gleda ko ide u koji kafić, ko se s kim druži, priča, ide na kavu… Ipak, svi mi jako dobro znamo ko je ko, ali se to ne potencira. Smatram kako je to zapravo jedini mogući način života. Mislim kako bi mnogi iz iskustava Dalja imali što da nauče“, kaže nam Milan S. iz Dalja s kojim smo razgovarali ispred jedne od lokalnih prodavaonica.

Da Vas podsetimo:  Ambasador BiH u Moskvi Željko Samardžija: Afera s ikonom Svetog Nikole smišljena da se diskredituje Milorad Dodik!

Dobri odnosi Srba i Hrvata

Za sebe kaže kako ne krije da je srpske nacionalnosti, ali i isto tako niti da u porodici ima niz članova koji su Hrvati. Kaže kako je to uobičajeno te da veliki broj porodice je „detaljno izmješan“ tako da je bilo kakvo razvrstavanje po nacionalnosti smešno. Dodaje kako on i sam ima nekoliko prijatelja Hrvata s kojima se svakodnevno posećuje i druži. Uobičajna je pojava da jedni druge posećuje za Božiće, Uskrse i druge verske običaje. Isto tako uobičajena pojava je i da se jedni drugi pomažu što se moglo videti i tokom ovogodišnje žetve.

„Svima, bez obzira na nacionalnost, najveći problem je nedostatak posla. Odlaze nam deca jer u Dalju i okolici ne mogu pronaći posao. Odoše za Nemačku, Irsku… Odlaze svi bez obzira na nacionalnost i to takođe pokazuje da nema razlika. Kada bi bilo više posla, verujem kako bi i život bio puno bolji za sve, bez obzira radi li se o Srbinu, Hrvatu, Mađaru ili nekome četvrtom”, kaže Milan.

Slično razmišlja i Tomislav L., Hrvat koji se srdačno pozdravio s Milanom. I on ukazuje na problem nedostatka posla koji pogađa sve jednako bez obzira na nacionalnost. Potvrđuje i reči svoga prijatelja kako u Dalju nema incidenata.

„I kad je ranijih godina bilo nekih par sitnijih slučajeva, za njih su bili odgovorni dečki koji više ne žive u selu. Osudili su ih svi, i Hrvati i Srbi“, započeo je priču Tomislav.

Podseća kako je tokom Domovinskog rata izgubio nekoliko članova porodice, te da je i sam bio branitelj, ali i da mu to ne smeta da se druži sa Srbima.

„Meni je bitno kakav je ko čovek, a ne ko je koje nacionalnosti“, ističe Tomislav.

Da Vas podsetimo:  Koliko para toliko kuknjave

Dvojezične table

Upitali smo ga i za postavljene dvojezične napise širom sela, za koje kaže kako mu ne smetaju.

„Bilo je malo u početku čudno videti tablu s natpisom ulice s imenom i prezimenom nekoga od ubijenih policajaca da piše na latinici i ćirilici. U početku nam je to bilo čudno, ali više nije. Navikli smo“, kaže Tomislav.

S obzirom na zastupljenost Srba u Dalju, koji pripada Opštini Erdut, dvojezičnost je prisutna od 1997. godine. Od tada su svi napisi institucija napisani dvojezično. Tokom 2009. godine postavljene su i ploče s natpisima ulica na latinici i ćirilici. To je tada izazvalo određeni revolt kod meštana, ali se situacija ubrzo smirila tako da natpisi i dalje stoje.

„Bunili su se ljudi, a posebno oni čiji su članovi porodice smrtno stradali za vreme rata. Rekao sam im tada da je za sve njih zapravo najveći spomenik to što neka od ulica u Dalju nosi ime po njihovom sinu, bratu, ocu… kao i da čitaju ono pismo koje žele. Takav je zakon i tu se ništa ne može. Mi smo još u vreme progonstva donijeli odluku da o imenima ulica u selu tako da je svaki od ubijenih policajaca dobio „svoju ulicu“. Na isti način i ja gledam ulicu Zdravka Kovčalije“, kaže nam Ivan Kovčalija koji je u vreme Domovinskog rata bio zapovednik policije u Dalju.

Govoreći o sadašnjosti kaže da je situacija dobra i da nema incidenata. Potvrđuje reči svojih meštana prema kojima je najveći problem svih u selu nedostatak posla i činjenica da im odlaze mlade osobe „trbuhom za kruhom“.

„Meštanima najviše smetaju podgrijavanja i pametovanja odozgo i ta politička strančarenja. Mi ovde živimo normalno. Jedni drugima pomažemo, družimo se… Među Srbima koji su otišli su i oni ekstremisti koji su u Dalju činili razna zlodela, pa je i to dobrim delom razlog tome što u selu nema incidenata i problema“, kaže Kovčalija.

Da Vas podsetimo:  Bugarska svedočenja o ustaškim zločinima

Ponosni na susret u Dalju

Razgovarali smo i s načelnikom Opštine Erdut Jugoslavom Vesićem (SDSS) koji je bio i svojevrsni domaćin Kolindi Grabar-Kitarović i Aleksandru Vučiću. Ugostio ih je u rodnoj kući Milutina Milankovića – matematičara, geofizičara, klimatologa, astronoma, osnivača Katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu, poznatog po teoriji ledenih doba – koji slovi za jednoga od najznačajnijih naučnika s ovih prostora. Milanković je Srbin, a rodna kuća obnovljena je sredstvima i države Republike Srbije.

„Najveći problem nam je odlazak mladih ljudi. Imamo one koji iz godine u godinu odlaze na sezonske poslove, ali i značajan broj ljudi koji su otišli u druge zemlje. Opština čini šta može, ali taj problem nadilazi naše mogućnosti. Neophodno je da država učini tu konkretne korake i zaustavi egzodus“, kaže Vesić.

Za situaciji u Dalju kaže da je dobra i da nema problema kakvi se događaju u, primera, Vukovaru koji je takođe opterećen dvojezičnosti i ostavštinom ratnih zbivanja. Dodaje kako su takvi problemi najčešće politički dirigovani i to najčešće pred izbore i kada se iz nekog razloga dižu tenzije. Ističe i kako su meštani Dalja i Opštine Erdut ponosni što su upravo oni imali prilike biti svojevrsni domaćini jednog takvog susreta kakav je bio onaj između Grabar-Kitarović i Vučića.

„Mislim kako je to jedna vrlo korektna priča od predstavnika obe države koji su pokazali dobru volju. Ljudi su zadovoljni što je došlo do takvoga susreta. Vide to kao jednu priliku da svoje državnike i dve države počnu razgovarati. Hoće li biti nešto od toga ili ne niko trenutno ne zna, ali prvi korak je napravljen. Odnosi dve države krenuli su u boljem smeru, a to je na naše zadovoljstvo krenulo upravo iz Dalja“, zaključio je Vesić.

Branimir Bradarić 

Al Džazira / Srpski Narodni Forum

1 KOMENTAR

  1. vrlo se dobro slazu braca hrvati i komunisti srbije beograd je priznao nezavisnu drzavu hrvata i ustav ustski da nema srba u hrvatskoj oluju su priznali sve je zavrseno ko i pre

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime