Evidentno je da Vučić ne ume da se nosi sa kritikom, a još je evidentnije da kroz proces najbrutalnijeg gušenja građanskih sloboda počinje zastrašivanje i maltretiranje svakog izvora kritike i obelodanjivanja njegovih državničkih propusta i ljudskih mana.
U tom cilju se, krajnje neodgovorno odnosi prema sudbini države i njenih građana jer, zarad lične zaštite i opstanka na vlasti, menja svrhu nekih državnih aparata namenjenih očuvanju reda i mira u državi kao i preventivnom delovanju u zaštiti nacije kroz vešta saznavanja o namerama nekih spoljnih neprijatelja .
Sigurno je danas teško biti čuvar Vučićevog lika i dela. Sve lošiji život i nedostatak smisla koji bi opravdao političke akcije velikog AV čine da su građani Srbije sve spremniji da o njegovim propustima, greškama i izdajama javno govore, bez uvijanja u oblande i umetničkog ulepšavanja.
U okviru tog opšteg otrežnjenja, nekoliko bivših saradnika i ljudi sa izvora informacije dobiše krila na tastaturi, polet u srcu i misli te stvoriše problem Bati keramičaru, Neši ljubitelju bajki i Đorđeviću poštovaocu poezije.
I kroz akciju tipa – zabraniću vam da mislite, ime da mi pomenete i sve ću da vas pozatvaram i pohapsim- zloupotrebljava sve vojne, policijske i bezbedonosne strukture koje, zaboravljajući da smo demokratsko društvo, kreću u akciju gašenja slobode misli i pisanog dela raspomamljenih plajvaz efendija.
Kako je vođa, uglavnom, okružen nestručnim poltronima i poluidiotima nesposobnim da sprovedu njegove velike državničke namere i, pre svega, interese u delo, prisiljen je da se obrati za pomoć iskusnom prijatelju te ugošćava najradikalnijeg među bezbednjacima, šefa Nacionalne bezbednosne službe Turske, gospodina Hakana Fidana da, vičan kontroli neposlušnih, poduči keramičara uništavanju demokratije, maltretiranju ljudi i svim onim delima koje bi svetlog Njega zadržala na tronu.
Svedoci smo da sve češće odluke velikog štrumfa idu u pravcu one – ni ime da mi pomenete (što će uskoro biti naziv novog hita naprednjačke majke ili recital onog velikog glumca koji uvek veruje u onoga ko je na vlasti ili poklič sveznajućeg vojnog analitičara ili naslov u Dezinformeru) što i nije mudro jer tako sam uništava svoje ime a još su drevni Egipćani verovali da onaj ko uništi ime neke osobe uništava i samu osobu, pa mu nekako ta njegova odluka dođe kao autogol.
A kako ugrožavanje slobode misli i izražavanja u stvari predstavlja oblik maltretiranja građana i, za jednog ozbiljnog državnika, veliki greh postoji opasnost da bude i po rečima vladike Nikolaja, svaki greh je nož i obično ljudi budu posečeni onim grehom koji su najradije činili.
I sad dolazimo do reči iz naslova „damnatio memoriae“ što u bukvalnom prevodu znači “zabrana sećanja” i vezana je za odluke Senata u Rimskom carstvu koje je izricao protiv izdajica i onih koji su osramotili Rim te se osoba, koja je osuđena na tu kaznu, postuhmno briše i iz sećanja i iz istorijskih dokumenata.
Praksu da se nekima jako omraženima i prezrenima ni ime ne pomene prihvatili su u istoriji i mnogi drug narodi, te su tako u X veku Norvežani nekog omraženog erla Hakona Sigurdarsona pominjali samo kao “zli erl”, papa Julije II je zabranio pominjanje prethodnika Aleksandra VI Bordžije osim kao “đavoljeg pape”, a u novijoj istoriji Staljin je specijalizovao brisanje lika i dela nekih njemu nepodobnih do stepena nepostojanja ni kao istorijske tačke na nekom dokumentu .
Imena Hosnija Mubaraka i njegove žene Suzan izbrisana su sa svih egipatskih spomenika nakon što su zbačeni sa vlasti a pedofilu Džimiju Savilu uklonjen je nadgrobni spomenik sa imenom, preimenovane ulice i zgrade i ugašene humanitarne organizacije koje su nosile njegovo ime
U Argentini je bilo zabranjeno izgovoriti ime Huana Dominga Perona, nakon državnog udara kojim je zbačen sa vlasti a mediji su ga oslovljavali sa „svrgnuti tiranin“.
Po onome da smrt (u ovom slučaju politička) nekog čoveka obično liči na njegov greh, tako ni Vučić neće ući u sećanje i istorijske arhive osim možda kao “snishodljivi tiranin”.
Znam da će sada mnogi reći da ima i onih koji piške plavo kad se pomene njegovo svetlo ime i udeli bajati sendvič ili vaučer za letovanje, ali, definitivno je sve više onih građana koji imaju zatvor iz straha da im uvaženi lik ne iskoči iz WC šolje ili dijareju zbog panike od iskakanja cenjenog lika iz svakog kuhinjskog aparata koji se otvara ili uključuje kao npr. televizor, radio, frižider, ormar..…
Činjenica je da će Vučić morati da uvaži kritike, glas i volju naroda ako ne želi da bude istorijski ugušen i zabranjen. Što mu ne želimo.
Sofija Lelić
