Evo će dvanaest godina kako su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić skinuli Šešeljev šinjel i obukli evropski frak. Dvanaesti rođendan Srpske napredne stranke obeležen je skromno i u krugu najvažnijih članova stranke. Baš kao i najavljena borba protiv mafije. Manje zbog epidemioloških mera, više zbog najave početka hapšenja pripadnika organizovanih kriminalnih grupa, izostala je svetkovina sa viskorangiranim pripadnicima AVačkog klana.
Na proslavi je upadljiv izostanak i nekadašnje Prve lopate Srbije. Nema Tomislava Nikolića. Poraslo dete, osamostalilo se. Nema ni naprednjačkog koalicionog partnera, Ramuša Haradinaja. Osamostalio se i on, hvala Vučiću.
Sad kad je Vučić Haradinaju poklonio Gazivode i Trepču, i kad je jasno da je šef AVackog klana Gazimestan menjao za stan od dva ara, napredni slavljenici ima jos više koalicionom partneru Ramušu da ne daju Kosovo i Metohiju. Ima da ga brane brže, jače i bolje, čak i bez privremeno odsutnog Marka Đurića koji je takođe ubeležio izostanak sa proslave, jer uveliko freskopiše avion koji će ga prevesti do Njujorka.
Proslavu sa pristojne distance prate i dojučerašnji ministri koji su preko noći zamenili državničke fotelje za komad Tominog stiropora. Nema ex ministara. Gužva je na birou, nikad veća potražnja nije vladala za nezaposlenim vozačima i šloserima. A sad kad su ostali bez ministarslih funkcija, ne moraju baš ni da se guraju u prve redove. Ali ako im je za vajdu, bar više ne moraju oko sebe ni da šire opori miris vazelina, utrkujući se sa novim skupštinskim nadama u hvalospevima vođi.
Stižu i prvi rođendanski pokloni. Skromni i u skladu sa ekonomskom situacijom. Od druga Ivice izjava lojalnosti kojom vraća ministarstvo spoljnih poslova, a zauzvrat se prihvata skupštinske medenice. Tu je i daj šta daš doktor Šapić, sa Ratkom u naručju, upakovanim u celofan, sa sve mašnicom umesto leptir mašne. I Goca. Koju kroz pendžer, ljubomorno ko cenzus, merkaju POKS, Zavetnici i Levijatani, dok radikali na aparatima kunu i nariču na sav glas, gore nego onomad u Skupštini, kad je Toma rešio da bude naprednjak a njih posalo u tri lepe Bajčetine.
„Ej nju da uzmu, a mi što smo ih ispilili, odnegovali i svemu naučili ništa. Čak ni opštinu Zemun da se sete da nam daju. Još su umesto bedža sa likom Šešelja kroz istu rupu na odelu udenuli bedž sa likom Donalda Trampa! Sramota!“
Na stolu ića i pića onoliko. Ima svega. Od ptice mleko do punjenih lignji u sosu og gambora. Ana Nemanjić uprkos bogatoj trpezi, prilazi prozoru da uhvati malo miholjskog sunca. Sunce je dobro za fotosintezu svake biljke a naročito za fikuse. Mrzovoljni Vulin, nervozno šeta među jelima poređanim ko za smotru i tiho šapuće u slušalici telefona:
„Ne, ne tu uniformu. Napoleonovu neka mi zavši, a onu maršalsku neka preuredi u policijsku…Misliš da će moći. Odlično. Odlično…
Za to vreme šef AVackog klana obraća se novinarima:
„Neki u Srbiji već ove jeseni imaće najveće plate u regionu. Veće nego u bilo kojoj drzavi u Evropi!“
Jorgovanka, Martinović, Orlić i Bajatović klimanjem glave potvrđuju ovu gazdinu rečenicu i egzaltirano tapšu.
Za 12 godina postojanja, SNS je na vlasti 9. Čestitam svim preživelim građanima Srbije. Na zalost nismo svi bili te sreće. Dok krkanluk uveliko traje, iz mračnih ćoškova ponižene Srbije dopiru imena koja slavljenicima ulivaju zabrinjavajući nespokoj, ne dajući im da na miru svare praznične đakonije:
Oliver Ivanović, Omer Mehić, Stanika Gligorijević, Slobodan Tanasković. Sve više ova imena izgovorena šapatom, Srbijom odjekuje kao potmula tutnjava nadolazeće oluje. Sa svakim izgovorenim imenom, naprednim slavljenicima se čini kao da je sudijski čekić udario o sto, posle čega sledi ono za njih strašno pitanje:
„Optuženi, osećate li se krivim?“
A umesto njihovog odgovora čuje se kako grmi Srbija željna pravde.
Srđan Milivojević
Izvor: Direktno.rs
