Nakon objavljivanja intervjua sa spisateljicom Milkom Kajganić, redakcija je odlučila ispuniti vaše predloge i želje da ubuduće objavljujemo reportaže o piscima, kako bi se duhovno obogatili u ovo doba ograničavanja slobodnog kretanja.
Za ovaj broj odlučili smo se za mladu pesnikinju Ivanu Prlina Nikodijević, članicu Uprave Udruženja pisaca Literarni krug ZLATNO PERO u Švajcarskoj.
Ivana je rođena 1978. godine u Jagodini. Živela je u Despotovcu gde je završila četiri razreda osnovne škole. Potom odlazi sa roditeljima u Švajcarsku i tu nastavlja školovanje.
Kada otkrivaš u sebi tu sklonost ka duhovnosti?
– Rasla sam podno manastira Manasije i sa tri godine otkrivam u sebi neko neobjašnjivo ushićenje kada uđem u crkvu, tu lepotu ikona i blagost monahinja koje odgovaraju na moja radoznala dečija pitanja. Sa 15 godina stupam u crkveni hor. Pratim preko televizije i duhovne emisije Azbuka Pravoslavlja i Svetinje Grčke koje je pripremao monah, a sada vladika, Dr. Irinej Bulović. Dobivam i časopis Svetosavsko Zvonce i druge crkvene časopise.
Moja ljubav prema Bogu raste iz dana u dan. Razbuktava se i ispunjava me težnjom da sav taj izvor energije i slobodu kao prisnost sa Bogom uzdižem vapajem, istinom i nepristrasnom dušom otkrivam božanstvo kojem hrlim u zagrljaj. Tako u stihu rađam žeđ za Nebesima, za ljubav molim, da na nas pogledaju svi naši Sveci i Bogomati i Njen Sin a Gospod naš, Isus Hristos.
Majka Sava je pesnikinja još iz svojih školskih dana. Slušala sam uveče njene izgovorene stihove kojima me je uspavljivala.
Tek ovde, u Švajcarskoj, u Srpskoj dopunskoj školi, sastavljam recitale, čitam svoja i tuđa dela i sa svojih dvadeset godina počinjem aktivno da pišem pesme. Najpre ljubavne, a onda me duša radostila duhovnošću.
Tada objavljuješ i svoju prvu knjigu?
– Knjigu sam nazvala Pokaži mi put koja je izašla 2013. godine iz štampe. Otac Ljubodrag Petrović iz Beograda ispevao je istoimenu pesmu i daje mi savet: da pišem sve pesme kao ovu, da će biti sve pevne i prigodne za komponovanje. Ispunjavam njegov zavet i eto, na veliki praznik Začeće Sv. Jovana Krstitelja 2013. godine knjiga je osvanula. Ona se sastoji iz pet delova: pesme Bogu, Bogorodici, razne molitvene pesme, pesme o Svetinjama, manastirima i crkvama, o monaštvu i sveštenstvu.
Koliko dugo čekamo na drugu?
Uspešno sarađujem sa Zlatomirom Borovnicom iz Inđije i Književnim klubom Mika Antić i štampam knjigu Pesmom slavu pronosim 2016. godine. Unutra su mi pesme Gospodu, Bogorodici, Svetiteljima, molitvene pesme i pesme duhovniku. Knjige su mi u manastiru Ćelije kod Valjeva (Pokaži mi put) i u manastiru Pokajnici kod Velike Plane (Pesmom slavu pronosim) gde se mogu kupiti.
Onda te majka ohrabruje?
– Da. Kao koautor objavljujemo knjigu majka, Zlatomir i ja Na zvezdanom jastuku. Sve ljubavni stihovi, neizbežna ljubav između njega i nje. To mi daje krila i opet se pojavljujem kao koautor, ovog puta, pored mene i majke, tu mi je i sestra Dragana Nikodijević Živković.
Pripremila sam knjigu pesama Molitva. Zbog ove situacije nisam u mogućnosti da je štampam, ali sam je sa blagoslovom dostupna u PDF format da je čitaoci mogu čitati elektronski, koju mogu dobiti preko moje e-mail adrese ivana.prlina@gmail.com.
Ivana, ti i crtaš?
– Počela sam od juna 2020. Najpre od ikona. Dobila sam blagoslov od mog duhovnika oca Dušana Stefanova, koji se vratio iz Australije u Srbiju. Samouka, gorim od želje, a nemam mogućnosti da idem na kurs ikonopisanja. Idem na youtube, osiguravam ruku da me vodi, da tako olakšam crtanje. Do sada sam ih nacrtala blizu sedamdeset. Objavljujem ih na društvenim mrežama i sakupljam u ordner. Imam u Srbiji veroučiteljicu Draginu, koja ih uzima kao preložak i daje deci da i oni crtaju.
Pored toga slikam i prirodu kao Božiju tvorevinu, kao i etno motive i apstraktna dela
(igre boja). Negujem mešoviti stil i ravnam se prema ruci, kud me ona vodi.
Imaš li još koju preokupaciju?
– Da, imam. Kao malena sam vezla, heklala, plela i šila. I vunu me moja baka naučila da predem. Osim tih ručnih radova, tu je i humanitarni rad. Sa blagoslovom protonamesnika oca Gorana Živkovića iz Lapova od 2017. godine obilazim sa njim troje teško obolele dece u Lapovu, u njegovoj parohiji. Želja mi je da od prodaje crteža, slika i vezova i dalje pomažem te tri porodice. Raduje me vest da je jedno to dete, bolesno od paralize, četveronoške dopuzalo do ikone Sv. Petke i podiglo se na noge. A i slepi i paralizovan dečak kao i od paralizovana devojčica se uvek obraduju kad začuju protin glas. To ih smiruje, i razveseli.
Ako neko poželi da mi se pridruži u humanosti, rado ću ga spojiti sa ocem Goranom i njegovom parohijom.
Tvoje pesme se komponuju i izvode u crkvama i manastirima za vreme liturgije?
–2016. godine je veroučiteljica Aleksandra Garunović ispevala moju pesmu, izvode je dečji crkveni hor. Tako je počelo, krug se širi: od Beočina do Pećke Patrijaršije, Republike Srpske, Crne Gore, Australije, do manastira Nove Gračanice u Americi. Za sada imam tri dečija crkvena hora i jedan školski sa svojim dirigentom. Otac Rade Radović, brat blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija peva moje stihove uz gusle, a otac Serafim iz manastira Svete Trojice kod Ljubovije ih peva uz gitaru. Andrijana Filipović, profesor muzike iz Beograda, je ispevala pesmu operskim glasom za Vaskrs.
Tako koračam dalje, od opere do gusala, i dalje. Ima puno etno grupa i pojaca koji mi stihove pevaju. Teško ih je sve pobrojati, jer se krug velikom brzinom širi.
Prevode mi pesme i na ruski, grčki i nemački jezik.
Ti pripadaš ovoj novoj generaciji modernih komunikacija?
– Da, tu sam na FB, a imam i svoj blog: https://duhovne-pesme.blogspot.com kao i svoj youtube-kanal: https://www.youtube.com/channel/UCGuI5wZs0jjDOfn1Jbz6a4g Ovom prilikom pozivam sve ljubitelje duhovne poezije, da zaprate moje stranice.
I šećer dolazi na kraju: tvoj rad u ZLATNOM PERU?
– Bila sam sa majkom Savom i još par prijatelja kada smo osnovali Literarni krug ZLATNO PERO. Udeliše mi poslove u Upravi. Redovno se čujemo, kontaktiramo.
Svake godine štampamo svoj godišnji zbornik NADAHNUĆA.Meni su dodelili i ulogu u pripremi knjige, tako da radim prelom i ilustrujem korice.A radim korice knjiga i kolegama iz Udruženja. To mi pričinjava zadovoljstvo.
Raduje me što se u meni oseća stremljenje ka božanstvu i što to uspešno odrađujem.
Bogu slava i hvala.
Intervju vodio:
Nikola Janić
