Dara od Jasenovca do Trga Nikole Pašića

0
281

Bilo je i ranije kandidata za Oskara, bilo je i filmova koje je izdašno finansirala država, bilo je i reditelja koji bi, pre nego što dobiju pare za film, na primer o Prvom svetskom ratu, javno podržali predsednika na izborima, ali još nije bilo da režiser pozdravlja narodne poslanike, premijera i ministre sa balkona, a oni mu odozdo, iz žablje perspektive, kliču i aplaudiraju.

Kako se desilo da se ni nedelju dana posle televizijske premijere „Dare iz Jasenovca“ ni film ni njegova tema ne skidaju sa naslovnih strana režimskih tabloida? O Jasenovcu se govori u Skupštini Srbije, ministar prosvete predlaže da se film uvrsti u obavezno gradivo za maturante, televizije organizuju okrugle stolove, svaki je čovek umesto, kako običaj nalaže, fudbalskog selektora postao filmski kritičar. Da li bismo mogli zaključiti da je pozitivno to što ljudi govore o umetnosti? Ili preteže negativna strana, odnosno činjenica da su i umetnost i traumatičnu istoriju dobrano uvaljali u blato?

I bez želje za ocenom umetničkog kvaliteta ostvarenja Predraga Antonijevića, nemoguće je ne zapitati se kako je jedan od najvažnijih državnih projekata, zapravo, film iz kojeg čovek, koji je učio školu i nešto malo čitao, nije saznao ama baš ništa novo. A državni značaj je, čini se, toliki da je skoro ravan onome koji ima Beograd na vodi, što znači da će na svakog ko se usudi da kaže kako je važna tema možda mogla biti i bolje obrađena, tabloidi “pucati iz sveg oružja”.

Nije kampanja za Oskara….

Da se ovo sve dešavalo pre nego što je film izabran za kandidata za Oskara ili pre bioskopske premijere i očekivanja velike bioskopske zarade, moglo bi se i razumeti. Ali, film je određen za trku na pozlaćenu statuetu i pre nego što ga je javnost videla; rečeno nam je da je o Jasenovcu i da ga je odobrio predsednik Aleksandar Vučić lično. I to je bilo dovoljno.

Kome je palo na pamet da će se samo zato što je istovremeno Bosna i Hercegovina Američkoj filmskoj akademiji posala film „Quo vadis, Aida”, čija tema je pakao Srebrenice, ta dva zločina poistoveti – i to je ostalo bez odgovora. Pošto Jasenovac i Srebrenica nose “svako svoje zlo”, građanima, pre svega porodicama žrtava, najmanje je potrebno upoređivanje, prebrojavanje, licitiranje i merenje čiji je zločin krvoločniji, koliko je godina imalo najmlađe ubijeno dete, kako su tačno, do detalja, ubijani…

Da Vas podsetimo:  Slučaj zlostavljane glumice i medijski linč SPC i Srbije!

…nije želja za znanjem…

Tabloidi su pisali da deca o zločinima NDH uče samo 15 minuta za 12 godina školovanja, pa su valjda rešili da pomognu. Imali smo na naslovnim stranama specijalni dodatak o Jasenovcu, izveštaj komisije o ustaškim zločinima, “Samo 1942. Ustaše poklale više ljudi nego Turci za sve vreme boravka u Evropi”, “Krvnici iz Jasenovca ugledni građani”…

Lordan Zafranović

A bilo je i da “Dara budi Srbe”, odnosno da je tek ovaj film suočio sve sa strašnom istinom o ustaškom genocidu. Otkrivane su sudbine “jasenovačkih dželata”, pronalažene su porodice stradalih da pričaju, što plastičnije, kako su usmrćivani njihovi rođaci, a preživeli su dovođeni da se prisećaju kako su deca ubijana u logoru. Usledilo je i neizbežno “Hrvatsku boli istina o Jasenovcu”.

Bilo je pokušaja, kao u Politici, da se kaže kako je ovaj film opomena i pamćenje, a ne poziv na mržnju, pa i specifično degutantnih naslova poput onog u novom režimskom tabloid “Objektiv”- “Kakav lopov, Šolak ukrao Daru.” Sve je to samo delić medijskog mozaika u nedelji kada je umro Đorđe Balašević, pa se fokus ipak nije mogao staviti isključivo na film o Jasenovcu.

Okrugli stolovi na televizijama Pink i Hepi trajali su danima. “Film je izvanredan, i ovi glumici što su glumili ustaše i koljače dobro su savladali. Tema Jasenovca je neiscrpna,” ocenio je na Pinku predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj.

“U filmu se dobro prikazala doktrina Ante Pavelića i NDH i cilj da se mladi Srbi pokatoliče, a neki ubiju i proteraju. Sve su oni to na neki način ponovili devedesetih, ne u tom kapacitetu, ali ne smemo da zaboravimo i Oluju”, dodao je u istoj emisiji naprednjak Vladimir Marinković.

I još glumaca, istoričara, političara, muzičara…moglo bi se nabrajati danima, a poruka ista: Srbija nije znala za težinu jasenovačkog stradanja dok Antonijević nije snimio film. Svaki pokušaj da se tiho ukaže da ima i nas koji smo znali, podveden je pod “mržnju prema Srbiji”.

Da Vas podsetimo:  Novi hakerski napadi na sajtove koje uređuje Verica Marinčić, novinarka koja je proganjana i zastrašivana

…da nije predizborna

Jedna emsija na Pinku, ona u kojoj je kod Predraga Sarape gostovao Predrag Antonijević, posebno je apostrofirana u Skupštini Srbije gde je i inače uobičajeno da se svaka tema rabi u sopstvenom interesu. Naime, pet dana posle prikazivanja filma na prvom programu RTS-a poslanik SDA Sandžaka Enis Imamović tražio je minut ćutanja za žrtve Jasenovca, ali je minut odstojao sam, jer poslanici vladajuće stranke ne primaju od opozicije ni takav poziv. U nastavku, međutim, Imamović je pitao šta je sa logorima posle Jasenovca i osvrnuo se na jedan takav u kojem su bili zatočeni Bošnjaci – u Prijedoru.

“Nakon desetina presuda za logore u Prijedoru, nakon filmova, nakon knjiga, nakon svedočenja, pa i onih o Fikretu Aliću, jedan voditelj i jedan reditelj poslednjeg filma o logoru u Jasenovcu na toj televiziji sa nacionalnom frekvencijom ismevaju, vređaju i omalovažavaju jednog izgladnelog zarobljenika logora u Prijedoru. Čak mu ne znaju ni ime. Nazivaju ga „onaj mršavi“, ali mu zato znaju dijagnozu. Izgladnelog Fikreta Alića nazivaju propagandom protiv Srba, nazivaju ga cirkuzantom kojeg vode po Evropi i, da sve to bude još odvratnije, u tom vređanju i relativiziranju logora sudeluje čovek koji je režirao poslednji film o logoru u Jasenovcu”, rekao je Imamović.

Meki kult hiperaktivnog digitalnog nomada

Pitao je šta radi tužilac, šta radi Ustavni sud dok se u institucijama Srbije negira genocid, relativizuju zločini, a veličaju zločinci.

“Na sportskim manifestacijama se uzvikuje „Nož, žica, Srebrenica“. Prodaju se suveniri sa tim sloganima koji pozivaju na novi genocid. „Oj Pazaru novi Vukovaru, oj Sjenice nova Srebrenice“ se čuje na sportskim manifestacijama”, rekao je poslanik i apelovao da se reaguje.

Tek da naslutite u kom pravcu ide skupštinska priča, javio se socijalista Đorđe Milićević, rekavši da je ovaj parlament “donošenjem Deklaracije o Srebrenici izvršio i moralnu i međunarodnu obavezu”. Milićević je zaboravio da je tada bio u koaliciji sa “žutima”, a da naprednjaci i radikali o rezoluciji nisu glasali, ali se setio šta je pravi genocid.

Da Vas podsetimo:  Dveri: Slobodni mediji su jedina garancija slobodnih izbora!

“Da li znate šta je genocid u Srebrenici? To kada predsednik države ode da se pokloni žrtvama, a zauzvrat pokušaju ubistvo predsednika države”, rekao je Milićević, ostao živ i nonšalantno prešao na ocenu filma “Dara iz Jasenovca”, odbacivši kritike kao “neutemeljene, neistinite, neprimerene i političke”.

Budžet Filmskog centra Srbije 50 puta veći nego pre šest godina

To, izgleda, nije bilo dovoljno šefu poslaničke grupe “Aleksandar Vučić- Za našu decu” Aleksandru Martinoviću, pa je uskočio prvo opisima zločina Nasera Orića, a onda i optužbom da minut ćutanja za žrtve Jasenovca nije bio iskren “nego sa namerom da se zločin u Jasenovcu izjednači sa zločinima u Prijedoru, u Foči, u Sjeverinu i u Štrpcima”.

“Kao što vidite, za sve ove srpske zločine, Srbi su osuđeni. A, ja sada pitam, ne znam da li da pitam Republiku Srbiju ili da pitam istorijsku pravdu, a šta je sa Alijom Izetbegovićem, za čije vladavine je pobijeno preko 10.000 Srba u mestu Kazani kod Sarajeva, na Trebeviću, gde su im mačetama odsecali glave? Niko im nije sudio”, kazao je Martinović. U govoru se vratio se i na Pavelića, i na Handžar diviziju, i na 1942. a završio je porukom: “Kad ustajete da date minut ćutanja za žrtve u Jasenovcu, radite to čistog srca. Vi ste to danas uradili iz dnevno-političkih razloga i mislim da treba da vas bude sramota zbog toga.”

Očito, i Jasenovac, i Dara i žrtve jesu tu iz dnevno-političkih razloga, da zataškaju afere, da sklone fokus sa kovida 19, da malo raspire mržnju među susedima – to je dobro u susret izborima. I čija god da je namera bila stvaranje medijske histerije protiv bilo koje nacije, sve s vaganjem čije su žrtve teže stradale, tu nameru je ovoga puta svojom smrću donekle osujetio moćni Đorđe Balašević. S druge strane, najavljeno je snimanje nastavka filma.

Izvor: Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime