Veliki broj Rusa je došao u Srbiju 1914. godine kada nas je Zapad napao, da brani svoju braću. Među njima je bila i Darja Aleksandrovna Korobkina, dvadesetšestogodišnja Ruskinja iz Sankt Peterburga, milosrdna sestra, bolničarka, dobrovoljac, heroina, koja je samo u jednom danu strašne Cerske bitke previla više od 100 boraca Drinske divizije.
Sam njen izgled, dok je na prvoj liniji pod eksplozijama bombi i puščane municije hitala od ranjenika do ranjenika, bio je više nego dirljiv. Na sebi je imala srpsku vojničku bluzu i suknju zatvorene boje do članaka. Na glavi je imala šajkaču koju je bila spustila do ušiju, tako da joj se od smeđe kose video samo po neki pramen. Preko ramena je nosila torbicu sa malo zavoja koji je koristila samo za najteže ranjenike, a dobrotu i milosrdnost davala je svima. Pokazivala je neverovatnu hrabrost i požrtvovanje, dok je previjala ranjenike danju i noću prelazeći iz rova u rov, a često i na brisanom prostoru ne obazirući se na eksplozije i pucnjavu. Kada bi joj oficiri i vojnici govorili da se skloni u rov, ona bi samo odgovorila ravnodušnim tonom: “Ja se smrti ne bojim, jedino se bojim da budem zarobljena“.
A onda je 2. oktobra 1914. godine na Gučevu kod Eminovih voda, u borbama oko Ade Kurjačice u sastavu Drinske divizije, neprijateljska granata ubila bolničarku Darju Aleksadrovnu dok je zbrinjavala ranjenika. Sahranjena je u zajedničkoj kosturnici srbskih i austrougarskih vojnika na Gučevu. Neustrašivoj sestri Darji, kćeri carske Rusije, neka je svetao i večan pomen među Srbima! O veličini ove Ruskinje govore i stihovi pesme posvećeni njoj.
Darja Aleksandrovna
Boj se bije, srca gore živa
Dršće iskra u blistavom oku
Na Gučevu crnu i visoku
Drinom iznad zazlatelih njiva
Bol vrhuni i bol se preliva
Teškim mukom, pretećkim jaukom
A Darja nas pomiluje rukom
Rane veće i teži i žali
„Kad bi znali Rusi, kad bi znali…“
Prska zemlja i nebo se cepa
Dok u vatri Darja stoji smelo
I ranjenu kad privije čelo
Šapat čuje: „Hvala dušo lepa!“
Sestro draga iz prostranih stepa
Drugo nežna iz krvi i bola
Rane naše, rane bez prebola
I ti pade gde su i svi pali
„Kad bi znali Rusi, kad bi znali…“
Sad Gučevom u večeri kasne
Kad se raspe zlato u meseca
Sama Darja po gorama jeca
Tuže, tuže, jadovanke glasne
Dok večernja zublja ne ugasne
Nigde java sa vedrih visina
Slukti samo zarobljena Drina
I razboji pusti ne ostali!
„Kad bi znali Rusi, kad bi znali…“
