U jednom telefonskom razgovor sam poznaniku, koji živi u Šedskoj, pomenula uslove pod kojima u Beogradu „funkcioniše“ jedno od prihvatilišta za decu, koja nemaju kontakt sa svojim roditeljima. Nekoliko dana kasnije javljeno je da u rane jutarnje sate sačekamo autobus iz Štokholma i preuzmemo pošiljku koju je poslao. Ljubazan šofer autobuskog preduzeća „Stup-Vršac“, koje decenijama drži liniju sa Švedskom, kada smo rekli od koga očekujemo pošiljku, nije morao da zagleda malu cedulju na kojoj piše ime čiji je prtljag. Predao nam je uz osmeh pakete i rekao:
„Carinici su pročitali poruku na kutiji i doslovce se rukovodili napisanim, kao da im je to pravilniko radu. Prevrtali su, obrtali, zagledali, otvarali kesice… ali nisu uzeli ni jednu jedinu čokoladicu ili bombonu“.
Ja i Uroš, koji je sa mnom odneo namenjeno deci, zahvalni smo i carinicima i našem zajedničkom prijatelju. Omogućili su nam da budemo svedoci kako mala pažnja čoveka, koji je u sličnim dešavanjima uvek bio anoniman, može da ovoj deci njihovo tužno lice pretvori u veliki osmeh i radost. Razlog da njihova lica postanu veliki osmeh, nisu bile bombone, već saznanje da je neko, bilo ko, „tamo negde“, mislio na njih.
U neodgovarajućem prostoru za rad sa decom u Beogradskom Prihvatilištu boravi momentalno 23 mališana. Suočeni sa najtežim traumama provode dane u dve prostorije, sa svega 16 kreveta. Skoro uvek je u njemu više mališana, izbeglih iz porodičnih konflikata, pronađenih na ulici, kako polusmrznuti dočekuju zoru. Dokle? Odavno je prošlo vreme kada su u našoj zemlji, kojoj su i ta deca „podmladak“, odgovorni morali da shvate da su ti mališani u stanju „socijalne potrebe”. Možda „ne shvataju“ samo zato što ni odgovorni ne razumeju da se moraju smeniti i kazniti svi zaposleni koji odbijaju da shvate šta je „socijalna potreba“ ovakve dece.
Pred nama su novogodišnji i božićni praznici! Neka svako od nas, ko oseća i ko može i ovde i negde tamo, pomisli na decu koja su napuštena. Na njihovu tugu i njihovu usamljenost. Od nekoga od vas malo, dovoljno je da i oni osete radost i njihovu ličnu vrednost deteta! Bar za jedan dan… ali dan koga će se sećati i oni DECA, i mi… odrasli LJUDI. Topla ljudska reč i pomoć svima je dobrodošla. Ovoj deci od sitnice zasijaju oči, a oni vama za uzvrat poklone najlepši i najiskreniji osmeh na svetu. Ko za nastupajuće praznične dane hoće, koliko ko može, da obraduje ove mališane, neka se javi na mail koreni@telia.com, a redakcija će vašu poruku i kontakt adresu, ili broj telefona, proslediti odgovornima u Prihvatilištu.
Sanja Šimpraga
