Deca sama – otac u zatvoru zbog saobraćajnog prekršaja!

0
1218

PORODICA-STOJANOVIC-(1)_620x0

PROKUPLjE – Uprkos teškom siromaštvu, jedina želja koju četvoro dece Stojanovića, Marko (12), Irena (17), Ivan (19) i Aleksandar (24) iz Gornje Stražave kod Prokuplja priželjuju ovih dana, jeste da im se otac Zoran što pre vrati iz zatvora. Zbog saobraćajnog prekršaja, odnosno vožnje traktora bez dozvole, kazna od 135.000 dinara preinačena je u dvomesečnu kaznu zatvora.

– Iako smo se žalili više puta da nemamo novca da platimo kaznu, krajem decembra sudsko rešenje postalo je izvršno i otac je morao da ode na izdržavanje kazne – priča Aleksandar, najstariji od dece Stojanovića, dok u oskudno opremljenoj sobi, koja predstavlja dnevni boravak, u plastičnoj posudi mesi hleb.

Ne želi da se fotografiše, jer očigledno oseća stid. U odsustvu oca postao je „glava pordice“ i oslonac mlađoj braći i sestri. Kaže da su oduvek živeli u siromaštvu, ali da im je očevo odsustvo dodatno teško palo. Pogotovu što im je za Badnje veče, pre godinu dana, preminula i majka Snežana.

– Eto, i njen godišnji pomen pripremili smo u očevom odsustvu – drhtavim glasom nastavlja priču mladić koji na pitanje od čega žive, odgovara da im je tuđa nega koju prima najmlađi Marko, dečak sa smetnjama u razvoju, jedino primanje. Čuvaju nešto sitnije stoke. Kozje mleko im je najčešći obrok.

– Skromni smo i ne treba nam mnogo. Samo da nam se otac vrati iz zatvora – priča spuštene glave sedamnaestogodišnja Irena, koja je uz dve godine starijeg Ivana, oslonac bratu Aleksandru.

Objašnjava da su podelili kućne poslove i obaveze oko stoke, tako da imaju vremena i za učenje. Ona pohađa srednju poljoprivrednu školu u Prokuplju, dok je najmlađi Marko, koji otežano govori, učenik šestog razreda.

Da Vas podsetimo:  Srbi, danas i ovde: Izazovi i odgovori - razgovor sa hadži Bratislavom Nikolićem, fondacija „Prijatelj Božji“

– Osim brige za oca, svi se staramo i o najmlađem Marku, koji dugo nije mogao da prohoda i još ima problema sa govorom. Zato se trudimo da njemu nešto ne fali, iako nam mnogo toga nedostaje, od hrane pa do garderobe – s teškom mukom priznaje Aleksandar, dok ponavlja kako se svi trude da budu što bolji kako bi obradovali oca kad izađe iz zatvora.

Na težak život porodice Stojanović, koja živi u nezavršenoj kući, bez osnovnih uslova za život, opomenula je Tatjana Ranđelović, profesor prokupačke Poljoprivredne škole „Radoš Jovanović Selja“ koju pohađa Irena.

– Zahvaljujući školskom policajcu, Milošu Krstiću, koji je čuo moj razgovor sa kolegama o teškom životu ove dece, odazvali su se privrednici iz Beograda tako da smo krajem prethodne nedelje odneli namirnice ovoj deci – priča profesorka Ranđelović. – Stojanovićima je potrebno mnogo toga, ali deca ipak najviše žele da im se otac vrati iz zatvora.

OSKUDNO, ALI ČISTO

IAKO odavno započeta, kuća Stojanovića nije završena. Na njoj nema čak ni ulaznih vrata, a delimično su opremljene samo dve sobe. U jednoj, koja im služi za dnevni boravak i gde provode najveći deo vremena, zbog toplote od šporeta spavaju Irena i Marko, dok u drugoj, hladnoj sobi, spavaju Aleksandar i Ivan.

– Meni uglavnom ne daju ništa da radim, već mi samo govore da učim, osim da ponekada donesem drva – priča najmlađi Marko.

O čistoći u kući i njihovoj garderobi brine sestra Irena i sve je besprekorno čisto.

D. Zečević

Novosti

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime