U Srbiji je 13,2 odsto dece umereno gojazno, a 7,5 odsto gojazno, što su brojke koje zabrinjavaju stručnjake. Najveći uzrok je što deca tokom boravka u školi jedu kaloričnu i masnu hranu i piju nezdrave napitke, što roditelji mogu da preduprede tako što će ih naviknuti na zdravu hranu već od najraijeg detinjstva. Potrebno je samo da budu svesni svoje uloge i ne dozvole da se slatkiši često nađu na dečjem meniju.
Deca školskog uzrasta su već uveliko naviknuta na primamljive ukuse masne i kalorične hrane koja je umnogome kriva što mališani imaju sve više gojaznih vršnjaka.
Ishrana je presudna za razvoj dece, jer je jedan od osnovnih postulata njihovog zdravlja i pravilnog razvoja. Dobre i loše navike stečene u detinjstvu ostaju do kraja života, a nepravilna ishrana može da izazove značajne posledice. Birajući hranu za naše mališane, već u detinjstvu izgrađujemo njihov ukus i otpočinjemo proces obrazovanja u oblasti ishrane. Dobro uravnotežena i zdrava ishrana bazirana je na uzimanju raznovrsne hrane, koja sadrži sve potrebne hranljive sastojke i optimalan dnevni unos energije, koji omogućava normalano funkcionisanje i zdrav život – kaže nutricionistkinja Dušica Prokić za Dnevno.rs.
Školski obrok je veoma bitan
Idealan obrok u školi treba da bude hranljiv, sa dovoljno kalorija da „nahrani” mozak i omogući obavljanje motoričkih aktivnosti deteta za vreme boravka u školi, ali ne treba biti prekaloričan kako ga višak kalorija ne bi uspavao ili uzrokovao hiperaktivno ponašanje.
Proizvodi kao što su grickalice, slatkiši i brza hrana su niske prehrambene vrednosti, sa visokim sadržajem masti i koncentracijom ugljenih hidrata i deca ne treba da ih konzumiraju jer mogu da dovedu do prekomernu telesne težine. Deci za užinu je najbolje da pripremite da ponesu voće i povrće ili sendvič s crnim, integralnim ili pšeničnim hlebom, izbegavajući namaze i prerađeno meso poput raznoraznih salama. Školskoj deci je potreban najmanje jedan bogat mlečni obrok na dan tokom nastave. Na primer, sir boljeg kvaliteta predstavlja odličan izvor kalcijuma. Potrebe za kalcijumom su velike kod dece u ovom uzrastu. Kalcijum je važan već od vremena odojčadi, ali u periodu puberteta potrebe za kalcijumom su maksimalne, jer se najveći deo koštane mase stvara upravo tada – ističe Prokićeva.
Ishrana školske dece: potrebe za kalorijama
Ishrana dece nije ista ni po polu ni po starosti, ali neke opšte proporcije ipak postoje:
10-13 (devojčice): 1.600 kcal
10-13 (dečaci): 1.800 kcal
14-18 (devojke): 1.800 kcal
14-18 (momci): 2.200 kcal
Roditelji, vaša uloga je ključna
– Nikako roditelj ne sme da dopusti i dozvoli detetu da jede prevelike količine slatkiša. Umereno je normalno, ali organizam ne sme da se navikne na duple doze ovih štetnih namirnica. To su prazne kalorije koje imaju veoma malu nutririvnu vrednost. Roditelji moraju da shvate da je bitno da im dete kod kuće doručkuje, jer je preskakanje obroka veoma štetno. Ne treba im dopustiti da sami kupuju užinu, jer tada može da dođe do toga da ih društvo povuče pa da uprkos navikama ipak posegnu za slatkišima. Uvek postoje deca kojoj su slakiši primamljiviji od zdravih namirnica, ali tada možete da posegnete za trikovima ukrašavanja. Kada dete bude videlo igračkicu u svom tanjiru koju pritom može da pojede, sve će biti slađe. Koliko god vam zvučalo da je ova borba da decu privolite da se zdravo hrane teška, verujte da je vredna svega. Zdravo dete će postati zdrava odrasla osoba – zaključila je nutricionistkinja.
PREDLOG DEČJEG JELOVNIKA
Doručak – sendvič sa mlečnim napitkom ili kvalitetno pecivo (mekike) sa čajem ili jogurtom, barena jaja ili omlet, riblja konzerva, tuna ili sardina uz povrće i čaj.
Užina – voće ili namaz na hlebu, sutlijaš, griz, voćna salata.
Ručak – supa ili čorba, salata, glavno jelo sa mesom, hleb.
Večera – testenina sa sirom (zapečene makarone sa sirom), salata od povrća sa mesom (pečeno belo meso).
Dete treba da ima najmanje jednu užinu (u školi), ali je poželjno da ih u toku dana bude dve.
dnevno.rs
