Kada se jedan narod toliko ponosi urođenom promućurnošću, pravdoljubivošću i dostojanstvom, a sve što mu se dešava nema nikakvih dodirnih tačaka ni sa promućurnošću, ni sa pravdoljubivošću niti sa dostojanstvom, očigledno da je po sredi neka vrsta patologije.
A kada uz sve, neki narod koji toliko potencira svoju prirodnu ineteligenciju, kao što je slučaj sa narodom srbistanskim, dopusti sebi luksuz da ga ubede kako je sve to što mu se dešava posledicu više sile i sticaja nesretnih okolnosti, naspram kojih je čovek majušan i nemoćan, onda je naša nacionalna klinička slika krajnje obeshrabrujuća.
Naročito u situaciji kada se oni, što su im bog i obrazovanje dali tu sposobnost, povuku u duboku ilegalu. Pa u uskom krugu istomišljenika pametuju, dele lekcije, kritikuju političare i vlast. Naravno, bez imalo želje i namere da se konkretno suprotstave patologiji koja nas ophrvava. [to svaki političar i svaka vlast samo poželeti može. Nije li se uostalom nebrojeno puta na ovim našim nesretnim srbistanskim prostorima pokazalo i dokazalo, kako je mnogo lagodnije, bezbolnije a nadasve isplativije psovati popa u potoku. Čak i onda kada su vam inteligencija i zdrav razum na najbezobzirniji način dovedeni u pitanje.
Onako kako se to već više od dve decenije dešava u našoj kapitalnoj kasabi, gde se stranačka bratija utrkuje ko će više sludeti ionako sluđeni narod. A sve sa ciljem ne bi li nesretni Čačani poverovali, kako ovi što su na vlasti i oni što su im opozicija, uz časne izuzetke, ama baš nikave veze nemaju sa onima što su tokom prethodne dve i kusur decenije delili prazna obećanja, zidali kule i gradove, a u zbilji su Čačak i njegove žitelje gurnuli u egzistencionalni mulj i beznađe.
Pljušte saopštenja, optužbe, kritike, pljuvačka i ostale telesne izlučevine se ne štede, a svetina se ludo zabavlja. Kao i uvek ne mareći mnogo za to što se narod koji bira i trpi lažove, lopove, korumpirani šljam… nikako ne može nazvati žrtvom, već saučesnikom.
Taman koliko bi kao saučesnici morali, da je časti i morala, da se osećaju i oni što iz mišjih rupa mašu svojim fakultetskim diplomama, gomilama pročitanih knjiga, zgražavajući se nad onim šta ih je i što nas je snašlo. A opet bi ipak da ostanu čistih ruku i da se ne prčkaju u “politiku”, bez obzira što je to što se ovde naziva politikom, u svakoj normalnoj državi ništa drugo do borba za golu egzistenciju. A to što je još onomad Platon poručio da neučestvovanje u javnom životu za posledicu ima da vam državu vode gori od vas? To se njih ne smatra!
Naprosto nije isplativo!!!
Aleksandar Arsenijević
ozonpress.net
Хммм… да случајно не плаћате прилоге?…
Како је то плитко.