Povodom netačnih informacija koje su iznete u Uvodniku Vašeg lista čiji je autor glavni i odgovorni urednik Milan Ćulibrk, potrebno je da objavite demanti u prvom narednom broju NIN-a i na portalu nin.co.rs.
U tekstu „Prodavci magle“, autor tvrdi da je direktor Republičkog geodetskog zavoda na ugovore sa firmom Vekom Geo stavio oznaku tajnosti „Interno“.
Istina je da svi ugovori koji se sklapaju kroz projekte sa Svetskom bankom u sebi imju klauzulu o poverljivosti i ne mogu se javno objavljivati bez pristanka druge strane. Sa druge strane postoji obaveza da se javno postavi informacija o kompaniji kojoj je ugovor dodeljen i istakne vrednost ugovora, a to se redovno objavljuje na internet stranici RGZ-a i internet stranici Svetske banke.
Iz teksta se stiče utisak da je kompanija Vekom Geo ta koja izvodi radove u nabavci satelitskog snimka, a u stvari posao obavlja američka kompanija Maksar (Maxar www.maxar.com) čiji je jedini distributer za ovaj deo Evrope kompanija Vekom Geo. Kompanija Vekom Geo je takođe jedini distributer i za kompaniju Planet (Planet) koja je još jedina na svetu koja bi mogla ponuditi sličan kvalitet satelitskih snimaka. Ovu informaciju urednik nedeljnika „NIN“ bi dobio od RGZ-a da se obratio ovoj instituciji za pojašnjenje bilo koje nedoumice koju je imao u vezi sa ovom nabavkom.
Ukoliko postoji interesovanje glavni i odgovorni urednik nedeljnika „NIN“, kao i drugi urednici koji se bave ovom temom, mogu da ostvare uvid u ugovor o nabavci satelitskih snimaka, ali se taj ugovor, niti njegovi delovi, ne može javno publikovati bez pristanka amiriče kompanije Maksar (Maxar).
U svom Uvodniku, urednik tvrdi da se na satelitskim snimcima koje je nabavio Republički geodetski zavod za milion evra ne vidi ništa jer je iznad Srbije magla. Ta tvrdnja nije istinita.
Naime Republički geodetski zavod je za epohu 2015/2016 nabavio satelitske snimke u vrednosti od milion evra i ti satelitski snici su dostupni javnosti na digitalnoj platformi GeoSrbija (www. geosrbija.rs). Svaka digitalno pismena osoba može da poseti ovaj sajt i pregleda satelitske snimke i vidi da je tvrdnja autora teksta nije tačna i da su objekti i predeli na satelitskim snimcima jasno vidljivi.
U prilog tome govori i činjenica da su u prethodnom periodu satelitske snimke koristilo je preko 200 državnih institucija, a među njima i sve lokalne samouprave. Milion i po građana je, zahvaljujući satelitskim snimcima, po prvi put ostvarilo pravo da ima svoju tačnu adresu, a 300.000 objekata je prvi put obeleženo kućnim brojem. Srbija je, na osnovu rada stručnjaka RGZ-a za rad sa satelitskim snimcima, dobila čak 67.000 novih ulica, tako da građani danas, čak i u magli ako treba, bez problema mogu da nađu svoju kuću, ali mnogo važnije od toga, do njihovih kuća, sada, u najkraćem roku, mogu da stignu sve hitne službe, od medicinske pomoći do vatrogasnih ekipa, a to nije bio slučaj dok su njihove adrese bile označavane bez ulice i broja.
Nije na odmet naglasiti i činjenicu da autor teksta uporno govori o magli, a za početak bi trebalo znati da se magla ne nalazi iznad zemlje već na njenoj površini.
Istina je da se u dozvoljenom procentu na satelitskim snimcima nalaze oblaci, ali uglavnom u područjima bez objekata. Na snimcima je vidljivo 99,999% svih objekata u Srbiji.
U nastavku autor tvrdi da će nove satelitske snimke RGZ platiti četiri puta više od snimaka iz epohe 2015/2016, što nije tačno.
Na sajtu RGZ objavljena je vrednost novog ugovora i ona iznosi 2,983,271.59 evra (odnosno 3,530,864.36 američkih dolara što je i objavljeno na sajtu RGZ-a https://rgz.gov.rs/vesti/4135/vest/nabavka-novog-seta-satelitskih-snimaka-visoke-rezolucije i na sajtu Svetske banke https://projects.worldbank.org/en/projects-operations/procurement-detail/OP00093667).
Naime, korišćenjem satelitskih snimaka iz prethodne epohe, utvrđeno je koliki je značaj satelitskih snimaka u realizaciji različitih infrastrukturnih objekata i utvrđeno koje dodatne informacije bi trebalo prikupiti satelitskim snimanjem. Takođe je zaključeno da je neophodno omogućiti i dalju distribuciju proizvoda nastalih upotrebom satelitskih snimaka, a sve su to odrednice koje utiču na formiranje cene.
Satelitski snimci za epohu 2020 imaće bolju rezoluciju i zahtevnije tehničke uslove za prikupljanje i obradu podataka kako bi se dobio najbolji mogući kvalitet, a obezbeđene su i licence kako bi se distribucija satelitskih snimaka mogla vršiti svim korisnicima, a ne samo državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.
Odluka o nabavci satelitskih snimaka za epohu 2020 doneta je na osnovu toga koliko ti snimci mogu doneti prihoda Republici Srbiji i oni su višestruki u odnosu na nabavnu cenu.
Ovde treba podsetiti da je trenutno u toku sudski spor u kom su satelitski snimci iz epohe 2015/2016 jedini i osnovni dokaz koji bi trebalo da omogući da država taj spor i dobije i tako uštedi 10 miliona evra.
Dalje u tekstu, autor tvrdi da zbog magle niko ne može da utvrdi da li je neki od milion nelegalnih objekata sazidan pre usvajanja Zakona o legalizaciji.
U ovoj tvrdnji, autor je izrekao tri neistine. Prvo da su satelitski snimci pokriveni maglom, drugo da postoji milion nelegalnih objekata i treće da postoji Zakon o legalizaciji.
Istina je da je na osnovu satelitskih snimaka iz epohe 2015/2016 utvrđeno da u Srbiji postoji 4,5 miliona objekata na kojima su vidljive promene koje nisu upisane u katastar, te da je milion objekata srušeno. Na osnovu toga je formirana Evidencija o utvrđenim promenama na objektima. Postoji Zakon o ozakonjenju objekata prema kojem se Evidencija i satelitski snimci mogu koristiti za pokretanje postupka ozakonjenja.
Autor u tekstu insinuira da se zbog magle na satelitskom snimku ne vidi nelegalni objekat na Pančićevom vrhu na Kopaoniku.
Istina je da je na satelitskm snimcima iz ephe 2015/2016 jasno vidljiv Pančićev vrh na Kopaoniku kao i svi objekti koji se na njemu nalaze.
Potom autor iznosi poluistinu i u tekstu navodi da će kredit Svetske banke na kraju možda morati da vraćaju svi poreski obveznici.
Istina je da je Republički geodetski zavod državna institucija koja je korisnik budžetskih sredstava i čiji svi prihodi predstavljaju prihode budžetu Republike Srbije. Ugovor o kreditu za projekat „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji“ sklopila je Vlada Republike Srbije, a ratifikovala Narodna skupština. Republički geodetski zavod je institucija koja implementira projekat. U skladu sa tim, Vlada Republike Srbije je nadležna za vraćanje kredita.
Na posletku, zgodno je parafrazirati autora Uvodnika:
Da li je moguće da glavni i odgovorni urednik zapravo i ne zna ništa o temi o kojoj piše? Ili prosto namerno ne govori istinu? A ne zna se da li je gore ako ne zna ili svesno laže.
Kabinet direktora
Republički geodetski zavod
www.rgz.gov.rs
