PIŠE: Adam PAKAI
Gubitak vlasti, moći i uticaja koji je započeo 2012. bio je katarza DS-a: svi koji su ga učinili strankom zbog koje smo se ponadali da će Aleksandar Vučić biti bolji, vrlo brzo su se snašli baš u njegovoj stranci.
Danas u glavnom odboru SNS-a, DS i URS Mlađana Dinkića imaju preko 60% glasova.
Nakon prvog čišćenja stranke od strane preletača naišao je drugi talas „istaknutih“ demokrata, pragmatičnih prema etici, moći i ideologiji koji su shvatili da će se Vučiću lakše naći kao partner ako nisu pripadnici političkog brenda koji je smenio Miloševića.
Oni su napravili svoje stranke, cepajući po parče stranke u kojoj su vladali.
Treći talas ove drame bili su demokrate relativne prepoznatljivosti koji su svoju priliku tražili u saradnji sa Vučićem kao predvodnici Demokratske stranke.
Tek oni su privremeno zaustavljeni, donekle i zbog toga što su Vučiću ponudili stranku kada je ona već bila toliko oslabljena i pocepana da mu je više vredela kao imaginarni neprijatelj iz prošlosti nego prikriveni politički partner u opoziciji.
KAKAV MOTOR – TAKVA I OPOZICIJA
Ova serija unutrašnjih udara, skandali sa skupštinama, lobiranje, nameštanje nanela je štetu trajnim gubitkom ideje dostojanstva koju je DS još pokušavao da sačuva. Kada od ove stranke nije ostalo ništa, e onda je ona postala potencijalni motor opozicije. Kakav motor – takva i opozicija.
Politički kapital ove stranke suštinski predstavlja brend DS-a: dosledni borac protiv režima Slobodana Miliševića i pokretački motor opozicije koja ga je srušila.
Problem istog tog brenda je da je direktna posledica njihove vladavine – pobeda SNSa na izborima. Činjenica da su se „očistili“ nije dovoljno jasna, jer su svoja unutrašnja tvrljena krili od javnosti pokušavajući da umanje „štetu“ onih ljudi koji su ih doveli na mesto, a drugo pitanje je koliko dugo mogu da ostanu čisti ako bi sa 1% skočili na3% pa im Vučić poslao Šutanovca da bude Boris Tadić.
Među mladima najveći odaziv na izbore je u starosnoj grupi 18, to su oni koji na izbore izlaze prvi put! Ova generacija je rođena u Đinđićevoj Srbiji, ona Miloševića i ne pamti već samo greške DS-a. Politički kapital u ovoj grupi ne važi.
ZAŠTO, UOPŠTE, DS?
Unutrašnje smene koje su za posledicu imale „čišćenje“ DS-a kao drugu implikaciju imali su kompletno urušavanje mreže stranke. Pučisti su odnosili baze podataka, brojevi telefona su isključeni, a lokalne kancelarije kojih je bilo “onoliko” – danas više ne postoje.
Zašto onda DS?
Ova stranka je ključna žrtva Vučićeve vladavine i ako ona ne „okrene igricu“ preti im potpuni nestanak sa scene. Njihov manevarski prostor je do te mere sužen da se danas bore za opstanak brenda, a jedini su koji ga imaju.
Za razilku od ostalih DS ima iskustva u ukrupnjavanju opozicije, saradnji sa Otporom i akcionom jedinstvu.
Istina, oni koji su unutar DS-a radili na ovim aktivnostima, danas uglavnom sede u SNS-u (kao Goran Vesić) ili su uhlebljenje našli na nekim boljim pozicijama nego što im ova stranka pruža.
To je dobro, svi njihovi unutarpartijski oponenti su zapamtili njihove evolucije od običnih aktivista do Armani odela i firmiranih naočara za sunce. Teško da bi im se ponovo desila ista greška i ovakva elitistička podela unutar stranke bi bila brzo zaustavljena.
DS je jedini koji je učestvovao u možda i komplikovanijem procesu osvajanja (ili ako hoćete preuzimanja) vlasti.
Ova iskustva su takođe dragocena, možda i važnija od same borbe za vlast jer je izakulisno preletanje bilo ono što je prvo oštetilo Đinđića i DS već 6.oktobra koji nikad nije došao.
UDRUŽENJE VETERANA
U ovoj stranci su danas samo veterani, oni koji su iz nje udaljeni baš u vreme Đinđićevih kompromisa koje je na kraju platio glavom.
Njegov mehanizam povezivanja sa određenim centrima moći iz aparata države išao je preko „osoba od poverenja“ koje nisu bile obavezno članovi DS-a, već drugih stranaka, Otpora pa i njegovih ličnih veza (Krmivo produkt, Miodrag Kostić) kao i ličnih veza bliskih saradnika (Beba Popović-Milan Beko- Danko Đunić).
Današnji DS ne bi bio u stanju da ovu operaciju izvede tako efikasno i brzo kako je izveo Đinđić i možda je baš to razlog zašto treba da bude nosilac promena. Opekli su se na tu brzinu i efikasnost.
KAKO IZBEĆI NADIGRAVANJE
Dobro je što koalicioni potencijal DS-a više ne postoji i svi mogući pregovori i dogovori su samo posledica pritisaka koji dolazi od tzv. opozicione javnosti.
U današnjem DS-u postoje velike unutrašnje slobode i za razliku od ostalih stanaka oni nemaju komandata. Svi potencijalni koalicioni partneri potcenjuju DS kao što i članovi DS-a potcenjuju njih.
Ovo vodi ka tehničkim koalicijama, odnosno ka akcionom jedinstvu što je jedina forma zajedničkog nastupa koja zapravo ima smisla. Političko jedinstvo je nemoguće i vodi u nadigravanje koje je i DOS dezavuisalo u prvih pola sata vladavine.
Zapravo, kada se nabroje svi koji su na vlast došli zahvaljujući DS-u, njima se najvieše isplati da pobede Vučića, izmaknu se i puste početnike da se blamiraju.
To je sjajna prilika za tehničku saradnju sa „Ne davimo Beograd“ tipa grupama kojima se programi svode na reke, cevi, rezervate, sa grupama građana, NGO sektor , baš one koje je svojevremeno Otpor okupio i preusmerio glasove na DOS. I tada su demokrate pobedile zahvaljujući nekom drugom brendu i nekim drugim glasovima čak i nekom drugom lideru. U ovoj postavci stvari akcija koja bi podigla prepoznatljivost DS-a u ovom trenutku bila bi čestitka za novu godinu građanima Srbije koja bi (da Otpor još postoji i da je zadužen za kreativu vizuala) zvučala/izgledala ovako:
Ne, nije greška: pesma je potpuno odgovarajuća
Istina, umesto mnogih koji se nalaze u ovom spotu (a koji su direktni pobornici SNS) vizual bi počinjao sa Milojkom Pantićem u studiju starog dnevnika, koji bi rekao “A sad malo naši: Novogodišnja čestitka opozicije Srbije”.
Potom u kadru vidite Svetlanu Bojković, obučenu kao vilu, sa krunom na glavi, u raskošnoj crvenoj fotelji. Pored nje recimo Dragan Bjelogrlić i još poneko. “Rez” na Nikolu Đurička koji na ulicama Njujorka peva Balaševićevu “Živeti slobodno” Ptom sa svojim porukama Vesna Trivalić, Branka Katić, Katarina Radivojević… A onda političari. Lutovac, Lazović… Oni ne pevaju vodeće stihove. Uz njih se pojavljuje slogan TREBAĆE VAM!
Da, dobro ste razumeli. Ta imaginarna opozicija čestitala bi glasačima 1993. godinu.
STRAH – NAJBOLJI PRIJATELJ POLITIČKOG MARKETINGA
Negde u aprilu 2000 SPS naručio istraživanje (Šainović) i procenio kad im se najviše isplati da na izbore izađu. Znali su da će zima za njih biti teška i donešena je odluka da izbori budu u jesen (krajnji rok je bilo proleće). Tek u avgustu su uradili drugo istraživanje sa istom fokus grupom koje je sadržalo pitanje “Da li ćete izaći na izbore”?
Ispostavilo se da većina onih koji bi glasali za Miloševića na izbore neće izaći jer su se plašili da bi nas ceo svet ponovo bombardovao ako Milošević pobedi. U tom strahu se krio fijasko njegove vladavine. Ekonomski pristisak koji građani Srbije trpe je značajan motiv za strepnju I pokretački mehanizam u politici.
SNS je sa starijm bratom SRS vezao temu za murale Ratku Mladiću fokusirajući pažnju javnosti. Usmerena pažnja i veštačke krize su planirana strategija njihove kampanje a osnovna priča se oslanja na debatu o ovoj temi. Treba im preuzeti temu! Možda baš na ovaj način, kroz “šešeljizaciju” slogana koji se vidi na zidovima.
Promena retorike DSa je neophodna kako bi izašli iz zamke hermetičkog političkog delovanja I bavljenja isključivo unutrašnjim pitanjima koja pri tome kriju od javnosti.
Otvaranje prema liderima lokalnih inicijativa, povećanje uticaja u segmentu svoje ciljne grupe koja u ovom trenutku ne mora biti direktni glasač DS-a, ali će ka tome gravitirati kroz budućnost, neophodno je jer glasači te stranke u ovom trenutku ne postoje. Uticaj je ograničen na aktiviste i članove koji su svi uglavnom nezadovoljni nečim u stranci. Aktivnostima, politikom, persolanim rešenjima.
MINUT DO 12
Ukoliko se vrlo brzo ne pojavi kvalitetan rezultat DS će se ponovo naći da udaru sopstvenog članstva . Za to vreme na marginama stranke se pojavljuju nova lica (koja javnost traži) ali slabe prepoznatljivosti (ko je sad ovaj) što na kraju dovodi do spirale besmisla.
Bilo kakvu popularnost koju bi oni mogli da donesu DS-u potrebno je da odstupaju od kolokvijano elitističke stranke koja se u tišini stidi činjenice da im je Šutanovac bio predsednik.
Ima među demokratama i “neko” ko je potpredsednik DS-a u novom sazivu. Njegov nastup, retorika i ogoljena istina imaju više medijske vrednosti od ponuđenih nastupa na televizijama koje uvek odmeren, vaspitan i uljudan Zoran Lutovac daje.
Iz nekog razloga, DS javnosti nije predstavio tog čoveka. Od koga i zašto DS krije takve ljude?
Zelim reagirati na neke neistine, koje se redovno ponavljaju, sasvim sigurno, ne slučajno, pa tim prije treba ukazati na njih. Glavni organizatori i financijeri rušenja Slobodana Miloševića bili su AMERIKANCI. Baza im je bila američka ambasada u Budimpešti. Od tuda je slat novac i od tuda se rukovodilo ovom operacijom. Glavna ličnost kao protukandidat, bio je Vojislav Koštunica, DSS, kao jedini koji ima ikakve šanse protiv Miloševića. Dakle, nikakav DS ni DSS niti svi zajedno kao DOS , nisu imali šanse da sruše Miloševića, bez Amerikanaca sa povelikom količinom dolara. Šta znamo oko atentata na Djindjića ?? Jedino je sigurno da zvanična verzije nema gotovo nikakve veze sa istinom.