Šta je DS uradila za Srbiju to ne znam. Šta je DS uradila protiv Srbije dosta toga znam. Obično kažu baksuz vidi sve što ne valja, ali ako se njihov rad (nerad) lomi na grbači celog naroda onda o baksuzluku nema ni govora.
U srpskoj istoriji ne možete naći ni jedan period u kojem je neka vlast, zarad svoje političke elite koja želi da na istoj ostane, ulizički sarađivala sa toliko neprijatelja sopstvenog naroda. Čak su i komunisti imali neko svoje dostojanstvo. Oni su to radili polako i perfidno. DS je to radio užurbano i temeljno na oči naroda. Bez imalo srama, bez imalo stida.
Da bi na izborima sigurno osvojili vlast, DS se udružila sa tri najveća đavola i neprijatelja srpskog naroda. Šta su đavoli tražili, DS je dao. Sladak li je kolač vlasti!
G17+, đavo broj jedan. Neko ko ne zna političku scenu Srbije pomislio bi da je to nekakav preparat za suzbijanje biljnih vaši, no nije to. To je politička stranka koja se uvek vrti oko cenzusa ali zahvaljujući zapadu i zapadnoj podršci njoj se dodeljuje kompletan monetarni i finansijski sektor. To je takozvana stranka eksperata za sve i svašta. Iako je stranka mala, DS je primoran da zarad opstanka na vlasti, špijune zapadnih sila počasti sa ključnim mestima za vođenje srpske privrede. Cilj rada G17+ je da se totalno uništi Srpska privreda, da se sva zdrava državna preduzeća prodaju određenim interesnim grupama na zapadu, i da privredno i ekonomski Srbija postane kolonija. Moto njihovog rada je bio što veća provizija to jeftinija prodaja. Drugi cilj tj. zadatak svih njih zajedno je da se svim silama odupre bilo kakvoj ekonomskoj saradnji Srbije sa Rusijom. To je protiv interesa zapada, pa i njih. Iako mali, njihovo suprotstavljanje potpisivanju gasnog aranžmana zabrinulo je i samu DS. Da su oni takvi kakvi su, znao je i sam Tadić. Ipak im je pružio ruku. E kako je sladak kolač vlasti!
LDP, đavo broj dva. Ako postoji otpadništvo, to je bio LDP. I njima je DS pružila ruku. Zašto?
Treba neko ovom narodu da pokaže šta je Srbija, a to LDP-ovci znaju najbolje. Srbin mora da zna da daleke 1389. Kosovske bitke nije ni bilo, legenda o Caru Lazaru nije tačna, da smo mi Srbi zapravo Kosovo zauzeli okupacijom u prvom ratu i da ga moramo vratiti jadnim šiptarima.
Treba da smo svesni da je bombardovanje za nas bilo dobronamerno i u ime toga srpski narod mora da se izvini agresoru. LDP kadrovi su dobijali mesta u prosveti i kulturi, postajali rukvodioci muzeja pozorišta i drugih sličnih državnih insistucija, da se Srbin i Srbija već jednom nauče pravoj istini i pravoj istoriji. Ko to još da ne proba sladak kolač vlasti?
SPS, đavo broj tri. SPS-u je pendrek uvek pristajao. Setimo se devedesetih. Koliko je samo tih godina pendrek imao posla. Znala je DS ko je vičan u tom poslu. SPS je decenijskim radom i iskustvom dobilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Pružena ruka DS-a je dobila zahvalnost posle par dana.
Najveći od svih đavola je sama DS. Zauzela je ministarstvo odbrane, sve bezbednosne agencije, zarad zaštite svojih zadnjica. Srozali su moral i snagu naše vojske. Bezobzirno su nas gurali u NATO pakt, a više od polovine srpskih građana to nije želeo. Svo naoružanje koje je našim neprijateljima smetalo je uništeno. Sve zarad nekakve ravnoteže u regionu. Broj u ljudstvu smanjen je na minimum. To dođe negde oko 28.000 hiljada. Tako nalažu NATO standardi. Tu brojku UČK mobiliše za jednu noć.
Bezbednosne agencije su brinule samo o “žutim guzama” dok su se po Srbiji slobodno šetali agenti svih boja i namera. Rušili su nam državu moralno i ekonomski i uspeli u toj nameri. Osećali su se kao u rođenoj kući. To što se predsednik DS-a poneki dan prekrstio na vojnim mitinzima, neće umanjiti njegovu odgovornost za propast Srpske države. Istorija je neumoljiva!
Danijela Ružičić
danijelaruzicic.com
