Demonizacija Srba…

3
775
Fikret Alić iza žice / Foto: printscreen

Tekst Marjaleene Repo, objavljen u magazinu ‘’CounterPunch’’ 15. juna 99. između ostalog možete pročitati: “Vlada Jugoslavije upravo je isterala neke novinare NATO zemalja sa svoje teritorije. Mediji su to osudili kao cenzuru, ali neki od nas su imali čudan osećaj olakšanja: verovatno će se time prekinuti 10-ogodišnja kamapanja dezinformisanja o sukobima u Jugoslaviji, naročito o Srbima. Ili će makar novinari (samo pojedini zaslužuju to ime) morati da izjave da ono o čemu pričaju su nepotvrđene glasine i rekla-kazala jer nisu ni blizu mesta dešavanja. Do sada su bili u mogućnosti da stvore lažan utisak da su svedočili događajima o kojima su izveštavali. 

Nepopustljiva demonizacija Srba stvorila je očekivani (i bez sumnje željeni) rezultat: pravi genocidni napad na Srbe od strane Zapadne vojne sile, kršeći svaki međunarodni sporazum i ugovor, u čemu je učestvovala i Kanada – na njenu večnu sramotu. Ovakva vrsta izveštavanja preko 10 godina uspela je da zavara mnoge Kanađane da misle da se treba otarasiti srpskog Hitlera koji pokušava da primeni “krajnje rešenje“ na etničke grupe u Jugoslaviji. Uz zajedničke efekte medijskih glasina, huškanja i namernih dezinformacija, ko može kriviti ove ljude za njihovu jedva kontrolisanu žeđ za krvlju? Uostalom, njihov iskreni odgovor je da su milioni stradali u konc logorima zbog toga što Hitler nije zaustavljen na vreme. 

Ali, nazivanje srpskih vođa Hitlerima, a Srba brutalnim monstrumima niže vrste je poznati trik iz skorije istorije koji neprestano izvode razni plaćenici, PR firme koje rade prekovremeno za etničke grupe koje idu ka otcepljenju, što bi konačno dovelo do uništavanja multietničke Federacije (koja je nekada dobro funkcionisala) koju bi zamenili malim, etnički čistim državicama (npr. Hrvatska je proterala više stotina hiljda Srba sa svoje teritorije). 

Svet je bio šokiran kada je saznao da je PR firma “Hill and Knowlton“ izmislila incident sa kuvajtskim bebama iz inkubatora, što je ubrzalo Zalivski rat. Lažni očevici ovih zlodela sa suzama u očima su svedočili pred američkim političarima i medijima, što je dovodilo do sve veće javne podrške bombardovanja Iraka koje je usledilo i umnogome doprinelo satanizaciji Iračana i njihovih vođa. Čak je i “Međunarodna amnestija“ (Amnesty International) progutala ove laži, što je kasnije obelodanjeno, ali tek nakon što je šteta učinjena. 

Ali, šok nasamarenosti je ubrzo iščezao i naivnost je ponovo zauzela njegovo mesto. Za kratko vreme druga američka PR firma “Ruder Finn“ koja je radila za hrvatske i bosanske separatiste javno se hvalila kako je uspela da okrene svet protiv Srba. Aprila ’93. na francuskoj TV Džejms Harf, direktor ove firme, opisao je svoj najveći PR podvig kada je “uspeo da pridobije Jevreje na našu (hrvatsku i bosansku) stranu.“ Dodao je da je to “osetljiva tema jer su hrvatska i bosanska prošlost obeležene surovim antisemitizmom. Desetine hiljada Jevreja je stradalo u hrvatskim logorima. Naš izazov je bio da preokrenemo njihov stav, što smo maestralno obavili. Početkom jula ’92. “Njujork Njuzdej“ je izašao sa člankom o srpskim logorima. Odmah smo zgrabili ovu šansu. Nadmudrili smo 3 velike jevrejske organizacije… To je bio savršen potez. Kada su jevrejske organizacije ušle u igru i stale na stranu Muslimana, mogli smo da javnosti predstavimo Srbe kao nove Naciste. Niko nije razumeo šta se dešava u Jugoslaviji… Ali jednim potezom mogli smo da plasiramo jednostavnu priču o dobrim i lošim momcima koja se iza toga sama razvijala. Skoro odmah je došlo do jasne promene jezika u štampi – upotrebom reči sa jakim emotivnim nabojem, kao što su: etničko čišćenje, konc logori, itd., što je probudilo sećanja na nacističku Nemačku i gasne komore u Aušvicu.“

PR firme su kalemile podvale na podvale. Čuvena priča srpskih konc logora je zasnovana na fotografiji ispijenog čoveka okruženog drugima koji Vas gleda iza bodljikave žice – slika od koje Vas uhvati jeza. Prošle su godine pre nego što je nemački novinar Tomas Dajhman u članku pod nazivom “Slika koja je prevarila svet“ opisao na koji način su je britanski novinari plasirali. Novinari su bili unutar bodljikave žice koja je sprečavala krađu poljoprivrednih proizvoda i mašina u izbegličkim i privremenim logorima. Fotografisani čovek je stajao van ograđenog dela. I za tili čas žičana ograda se našla oko logora, ali tek kada je fotografija odradila svoje, nepovratno stavljajući Srbima etiketu genocidnih ubica. 

Ima još bezbroj priča koje namerno kleveću protiv Srba kako bi se produžila vojna intervencija. Ove priče i fotografije “genocida“ i “etničkog čišćenja“ (a la Hitler) u građanskom ratu u kojima su Srbi neviđeni krivci, a ostali nevine žrtve, do besvesti ponavljaju Zapadni izveštači bez trunke dokaza. To se nastavilo  istim intenzitetom i kada je otpočelo NATO bombardovanje, ali sa novim apsurdima kao što su izjave da Srbi bombarduju sami sebe!   

Tekst u originalu možete čitati na: http://www.counterpunch.org/1999/06/15/demonizing-the-serbs/

Najava: Uskoro fotografije koje dokazuju ”genocid” u Srebrenici, ubijanje maloletne muslimanske dece …

3 KOMENTARA

  1. Dok je američka PR firma “Ruder Finn“ radila za hrvatske i bosanske separatiste, za Srbe je Slobodan Milosevic angazovao JNA tenkove.
    Izgleda da su clanci u medijima bili ubojitiji i efikasniji od tenkova.

  2. http://www.novinar.de/2009/07/26/sporazum-ustasa-i-komunista-iz-1935-godine.html
    Sporazum ustaša i komunista iz 1935 godine

    Sporazum ustaša i komunista iz 1935 godine (isečak iz knjige gde je sporazum prepisan ćirilicom)Svesni teškoće u borbi, bez obzira na podvojenost u pоgledu na društveni poredak, vođstvo hrvatskog narodnog ustaškog pokreta i vođstvo jugoslovsnske komunističke stranke u Kraljevini Jugoslaviji,

    +++

    ovlašćeno i sporazumno sa svima prvacima legalnih i ilegalnih formacija sklapa sledeći

    SPORAZUM

    1) Vođstvo hrvatskog narodnog oslobodilačkog ustaškog pokreta s jedne strane i vođstvo komunističke stranke s drugs strane svesni su težine svoga položaja koji dolazi od zajedničkog neprijatelja, svake jugoslovenske vlade i srpskog naroda kao nosioca srpske hegemonije (nadmoćnost) i podržavaoca svakog režima koji sputava, smeta i tupi nade:

    a) kod hrvatskog naroda da će ikada doći čas oslobođenja ispod srpskog jarma,

    b) kod komunističkih masa da traže saveznike u rušenju postojećeg stanja, ma kakve poglede taj saveznik imao na poredak i formu države po postignutom uspehu.

    2) Vođstvo jugoslovenske komunističke stranke svijesne svoje uloge, priznaje da do komuniziranja Balkanskog poluostrva ne može doći dok se ne slomi kičma srpstvu i pravoslavlju, jer je poznato da su to dva faktora koja su omela prodiranju Osmanlija na Zapad i komunizma i Austrije na Istok. Sporazumni su da uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrava.

    Vođstvo hrvatskog oslobodilačkog ustaškog pokreta predoseća da bi bez promene postojećeg stanja hrvatski narod podlegao jugoslovenskoj lukavosti i srpskoj hegemoniji i nudi saradnju svima porobljenima Jugoslavije i komunističkoj stranci posebno, da ubrzaju tok događaja sredstvima i načinima prema uputima svoga vođstva.

    3) Vođstvo hrvatskog ustaškog pokreta obavezuje se da će sve štrajkaške demonstracije, manifestacije i sve razne izgrede koje izvode komunističke formacije potpomagati i u njima učestvovati. Vođstvo komuniegičke partije smatrajući hrvatski ustaški pokret jakim činiocem i pomagačem urušеnju postojećeg stanja, obećanje svaki podržak i potporu u ostvarivanju ustaških ideala.

    Vođstvo i jedne i druge strane obavezuje se da će izbegavati, sve svađe i zadevice između jednih i drugih; u napisima, ličnom razgovoru i itd…, a u slučajevima demonstracija, revolucija i ratova, jedne druge bez prigovora pomagati, naročito uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno, kao što je istaknuto u tačci dva ovog sporazuma.

    4) U slučaju lokalnih nesporazuma dužnost je lokalnog vođstva ustaškog pokreta i komunistrpke stranke da sve sukobe odnah likvidiraju, a svaka formacija o tome svoje starije jedinice obavjestnti. Neskladnost načelne naravi rešava vođstvo hrvatskog ustaškog pokreta i vođstvo jugoslovenske komunističke partije.

    CILJ

    Jugoslovenska komunnstička stranka kojoj je Zakon o zaštiti države od 1922. god., onemogućena akcija slobodnog kretanja i rada sa jedne, i vođstvo hrvatskog oslobodilačkog pokreta s druge strane, primaju na sebe zajednički i sporazumo DUŽNOST zajedničke borbe i međusobnog pomaganja u svakom slučaju potrebe do postignutog cilja: raspadanja jugoslovenske države i uništavanje svega što je srpsko i pravoslavno.

    Sremska Mitrovica, juni-lipanj 1935. godine

    Za komunistnčku stranku
    Moša Pijade, s.r.

    Za ustaški oslobod. hrv. pokret
    Dr. Mile Budak, s.r. advokat

    Original se nalazi: Vojno istorijski institut JNA, arhiva neprijateljskih jedinica Br. reg. 3/2; Kutija-116/1638

  3. https://youtu.be/eCX731uYUVU 31min.prof.dr. Smilja Avramov – Srbija i Trilateralna komisija – okrugli sto – 30.10.2014.СРБИЈА И ТРИЛАТЕРАЛНА КОМИСИЈА
    Излагање проф.др. Смиље Аврамов

    Округли сто је организовао покрет за Србију, поводом заседања европске групе Трилатералне комисије у Београду од 31. октобра до 2. новембра 2014.
    Када је Трилатерална комисија у питању, нема недоумица, нема тајне и нема мистерије.
    Ово стога, што је од свог оснивања 1973. до данас, Трилатерална комисија једна од оних неколико утицајнијих организација које идеолошки, политички и пропагандно сервисирају америчку корпоративну олигархију, њен транснационални савез моћи и њен агресивни програм светске доминације. Реч је о традицији дугој читав један век.
    Ограничена демократија, тотални друштвени надзор и тотална контрола, системско и систематско искључење човека из одлучивања о властитом животу, перманетни класни рат корпоративне олигархије против човечанства и, нарочито, неприкосновеност корпоративних и геополитичких интереса САД у светским пословима, јесу догме којих се током протеклих четрдесет година Трилатерална комисија доследно држи. То је доктрина либералног фашизма са својим бројним дериватима.
    Београдски састанак европске групе Трилатералне комисије има да још једном потврди такво стање чињеница…

    Учествовали су:
    – проф. др Смиља Аврамов
    – Милан Видојевић
    – Љубомир Кљакић
    – Горан Петронијевић, адвокат
    Модератор: Оливер Вуловић

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime