Deo sledeće godine biće pod koronom, brojne firme neće izdržati, mnogi će ostati bez posla, a država nema prostora da pomogne

1
529
Foto: printscreen

Značajan deo sledeće godine biće pod uticajem virusa korona, što u Srbiji brojne firme neće izdržati i mnogi radnici će ostati bez posla, a država više nema prostora da pomogne, rečeno je tokom 20. Beogradskog ekonomskog foruma, na panelu „Novi nacionalni ciljevi posle kovida-19 i izbora“.

Predsednik Kluba „Privrednik“ Zoran Drakulić je ocenio da su prve mere vlade povodom pandemije virusa korona predstavljale maksimum onoga što je u to vreme moglo da se uradi, ali da su kasnije odluke, vezane za podršku preduzećima i građanima, mogle biti selektivnije.

Potrošeno je 350 miliona evra na plate zaposlenih u malim i srednjim preduzećima, što je moglo biti usmereno samo na najteže pogođene firme, izjavio je Drakulić.

Prema njegovim rečima, nije bilo u redu ni potrošiti 600 miliona evra davanjem po 100 evra svakom punoletnom građaninu.

Najviše strada uslužni sektor

On je izjavio da će zbog pandemije najviše „nastradati“ uslužni sektor i transport i dodao da domaći privrednici priželjkuju da ih država tretira „bar jednako“ kao strane investitore, kojima je dala 80 do 90 odsto subvencija.

Rast od pet odsto plata u javnom sektoru, najavljen za sledeću godinu, plaća privatni sektor u kojem su plate 20 odsto manje nego u javnom sektoru, rekao je Drakulić, uz konstataciju da razume rast plata zdravstvenih i prosvetnih radnika, ali ne i svih zaposlenih u državnom aparatu.

Problem pad nivoa domaćih i stranih investicija

Lazar Šestović iz Svetske banke je, uz procenu da će 2021. rast srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznositi tri do 3,5 odsto, naveo da je najveći problem ovogodišnji pad nivoa i domaćih i stranih investicija. Strana ulaganja su ove godine manja za 50 odsto, tako da 2021. ne obećava mnogo, izjavio je Šestović.

Da Vas podsetimo:  ZATVORILI 350 PEKARA - Hoće kontrolu svih privatnih pekara

Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić je ocenio da u javnom sektoru plate treba povećati samo u zdravstvu, prosveti i nauci.

Prema njegovim rečima, postoje firme koje su samo formalno deo privatnog sektora, pošto najviše posluju sa javnim sektorom, dok druge na domaćem tržištu trpe međunarodnu konkurenciju i sposobne su da izvoze.

Nužno jačanje institucija

Ne možemo biti bogatiji na drugi način osim jačanjem institucija, davanjem akcenta na obrazovanje i povećanje produktivnosti. Rast se ne može ostvariti zapošljavanjem nekompetentnih ljudi i ponavljanjem optimističnih očekivanja, kazao je Šoškić.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije i nekadašnji ministar privrede Aleksandar Vlahović je izneo podatak da je udeo izvoza u srpskom BDP manji od 50 odsto i da je Srbija zabeležila pad na globalnoj listi konkurentnosti, uz konstataciju da je najmanja produktivnost u javnim preduzećima.

Polovinu procenta BDP predstavljaju subvencije aviokompaniji Er Srbija i EPS-u

Vlahović je kao problem odredio nereformisani javni sektor, gde su ove godine, uprkos padu BDP od 1,5 odsto, plate povećane za 10 procenata.

Polovinu procenta BDP predstavljaju subvencije aviokompaniji Er Srbija i Elektroprivredi Srbije, naveo je Vlahović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji privatne domaće investicije predstavljaju manje od 40 odsto ukupnih ulaganja i ne mogu se povećavati u nesređenom okruženju.

Izvor: Fonet, N1 / Vaseljenske

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime