U šest ekspozea poslednja četiri premijera građanima je obećavana departizacija javnih preduzeća i državne uprave. Za poslednjih 12 godina nijedna vlast nije ispunila ovo obećanje – za rukovodeće funkcije u javnim preduzećima, pa i u državnoj službi i dalje je faktor pripadnosti političkoj partiji presudan kriterijum, a javna preduzeća i dalje spadaju u najvažniji deo političkog plena.
Mandatar za sastav nove Vlade i lider SNS-a Aleksandar Vučić u svom ekspozeu 2014. godine obećao je da će njegova Vlada uvesti profesionalni menadžment u javnim preduzećima:
„Ono što će predstavljati potpunu novinu u radu vlade jeste činjenica ćemo apsolutno izbaciti partije iz upravljačkih struktura javnih preduzeća, uvesti profesionalni menadžment, povećati profit i smanjiti gubitke u svakom od njih.“
Isto obećanje dao je i Ivica Dačić, lider SPS kada je preuzeo dužnost premijera:
„Biće izvršena reforma javnih preduzeća u cilju efikasnijeg poslovanja i unapređenja kvaliteta i konkurentnosti njihovih usluga. Upravljanje javnim preduzećima biće profesionalizovano, a Vlada će preuzeti kontrolnu ulogu.“
Departizaciju javnih preduzeća obećavao je i premijer iz redova DS-a Mirko Cvetković. U ekspozeu 2011, predstavljenom posle rekonstrukcije Vlade, Cvetković je između ostalog najavio:
„Reformu javnih preduzeća koja podrazumevaju ukidanje monopola, uvođenje profesionalnog rukovodstva i smanjenje subvencija“.
Ni ovoga puta obećanje nije bilo u potpunosti ispunjeno, pre svega kada je reč o velikim javnim preduzećima gde je glavni kriterijum bio pripadnost i lojalnost političkoj partiji.
Nije ispunjeno ni obećanje bivšeg lidera DSS-a Vojislava Koštunice o departizaciji državne uprave.
Koštunica je ovo obećanje dao prvi put 2004:
„Osnovni ciljevi budućeg preuređenja državne uprave biće racionalizacija, decentralizacija, depolitizacija i profesionalizacija uprave.
Donošenjem niza novih propisa vlada će obezbediti efikasniju i za građane znatno jeftiniju državnu upravu, u kojoj će se pri izboru budućih službenika pažnja poklanjati isključivo stručnoj kvalifikaciji i znanju, a ne partijskoj pripadnosti i lojalnosti.“
Isto obećanje je ponovio i 2007. godine prilikom formiranja druge Vlade na čijem je bio čelu.
Uprkos javnim obećanjima datim u najvažnijim dokumentima koji određuju kurs svake vlade, programskim izlaganjima premijera, do danas nije sprovedena departizacija ni državne uprave ni javnih preduzeća.
Pregovori o podeli funkcija u javnim preduzećima od 2000. do danas uglavnom su bili jedan od ključnih faktora međustranačkih pregovora prilikom formiranja svake vlade.
Vlada do sada nije poštovala Zakon
Po dolasku na vlast SPS-a i SNS-a 2012. usvojen je novi Zakon o javnim preduzećima koji je podrazumevao da se direktori javnih preduzeća biraju na konkursu. Međutim, prema istraživanju Insajdera, ovaj Zakon sama Vlada nije u potpunosti poštovala.
Od 19 javnih preduzeća koja je analizirala redakcija Insajder.neta, putem konkursa izabrani su direktori u samo tri preduzeća, a u međuvremenu je smenjen jedan od njih- Aleksandar Obradović, direktor Elektroprivrede Srbije, najvećeg javnog preduzeća .
U međuvremenu je 2016. usvojen novi Zakon o javnim preduzećima koji predviđa da do marta 2017. Svi direktori budu izabrani na konkursu.
Odlučnost nove Vlade da poštuje zakon videće se već u danima formiranja novog kabineta Aleksandra Vučića, pošto odmah posle imenovanja ministara obično sledi i imenovanje direktora javnih preduzeća.
Prema pisanju „pravnog portala“ objavljena su i merila za izbor direktora javnih preduzeća regulisana posebnom Uredbom Vlade, koja se primenjuje od 5. avgusta ove godine.
Uredba detaljnije uređuje merila predviđena Zakonom a ključna su stručna osposobljenost, znanja i veštine kandidata, koje se ocenjuju uvidom u podatke iz prijave i dokaze podnete uz prijavu na javni konkurs, ali i pisanom i usmenom proverom za koju je zadužena posebna komisija za sprovođenje konkursa za izbor direktora.
Ko su aktuelni direktori glavnih preduzeća pogledajte u sledećem video prilogu.
Insajder
