Depresija najviše napada mlade

2
785

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da 322 miliona ljudi širom sveta pati od nekog oblika depresije a svaki 20. stanovnik Srbije ima probleme sa ovom bolešću.

37675-zdravlje-580x326Depresija je glavni uzrok 800.000 samoubistava godišnje na svetskom nivou i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti među mlađom populacijom, uzrasta od 15 do 25 godina života.

Depresija je jedan od vodećih uzroka opterećenja stanovnika bolestima i u našoj zemlji. Prema podacima iz izveštaja Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine, od depresije u Srbiji pati svaki 20. stanovnik, što znači da je ovaj problem kod nas zastupljeniji u poređenju sa svetskim prosekom. I kod nas, baš kao i u svetu, ova bolest češće pogađa žene nego muškarce.

Učestalost depresivnih poremećaja raste i sa godinama starosti, a često može biti povezana sa lošijim socijalno-ekonomskim statusom.

I pored svega pomenutog, veoma je važno istaći da je, obavljanjem redovnih sistematskih i ciljanih skrining pregleda u domu zdravlja, depresiju moguće na vreme otkriti i uspešno lečiti.

Zdravo tugovanje i depresija – gde je granica

Svaki čovek tokom svog života češće ili ređe prolazi kroz proces tugovanja. Nema jedinstvenog stava o tome koliko bi zdravo tugovanje trebalo da traje, jer je to individualni proces koji zavisi od mnogo faktora, a prvenstveno od karakteristika same ličnosti i težine gubitka. Granica između zdravog tugovanja i depresije može biti nejasna i tanka, pa i sklonost ka depresiji nekada ostaje skrivena duže vreme.

Simptomi

Najčešći simptomi depresije su gubitak interesovanja, zadovoljstva, volje i energije, osećanje dugotrajnog i jakog umora, beznadežnosti, praznine i bespomoćnosti. Može se javiti i osećanje krivice, smanjeno samopouzdanje, suicidalne misli, poteškoće u koncentraciji i pamćenju, uznemirenost, poremećaji spavanja, gubitak apetita i mršavljenje.

Skrining na depresiju

Kod izabranog lekara u domu zdravlja moguće je uraditi jednostavan skrining test – upitnik samoprocene na depresiju. Ovaj test može da uradi svako kad dođe na kontrolu, pregled ili nekim drugim povodom poseti dom zdravlja. Kroz odgovore na određena pitanja, osoba zapravo sama sebe procenjuje. Test ne služi za postavljanje dijagnoze depresije, već kao vodič kako dalje postupati. Nakon popunjavanja upitnika, važno je nastaviti razgovor sa izabranim lekarom, koji će dati dalje savete i po potrebi uputiti na detaljniju procenu stručnjaka.

Lečenje

Postoji više mogućnosti lečenja i oporavak je kod depresije pravilo pre nego izuzetak. Psihoterapija je delotvorna, a po potrebi se primenjuje i medikamentno lečenje. Depresija zahteva ispitivanje i tretman stručnjaka i kao i kod drugih bolesti i poremećaja, samolečenje je opasno.

Čovek je društveno biće i socijalne veze koje tokom životom stvara, gradi i neguje, velika su podrška našem psihičkom i fizičkom dobrom zdravlju. Upravo u skladu sa takvim integrativnim i holističkim pristupom sagledavanju zdravlja, veoma je važno biti svestan da često samo razgovor sa osobama od poverenja može biti prvi, ali ključni korak ka očuvanju zdravlja, ali i uspešnom oporavku od problema kakav je depresija.

Zato se trudite da vodite društveno i ekonomski produktivan život, da radite ono što vas ispunjava i raduje, družite se sa osobama koje vam prijaju, cenite sebe i ne izbegavajte da potražite pomoć onda kada vam je potrebna, savetuju stručnjaci.

www.dnevno.rs / Danas / Foto: pixabay.com

2 KOMENTARA

  1. Занимљиво да у чланаку нема ни словца о узроку депресије. Та модерна медицина… Врло једноставно, депресија је непосредна последица пада нивоа тзв. „срећних хормона“, који су неопходни да би смо се осећали добро и имали воље за животом. Много мање једноставно је наћи конкретан узрок тог пада, јер је најчешће у питању више испреплетаних чинилаца, али се све своди на то да ли тело има довољно потребних хранљивих састојака да правилно функционише. Они који практикују праву медицину, и користе потребне тестове да стекну сазнање о функционисању организма сваког појединог пацијента, знају да је депресија увек везана за недостатке хранљивих састојака. То, на другој страни, погоршава стање пробавног тракта, варење, апсорпцију и асимилацију, функционисање детокс система, само разлагање стресних хормона, проузрокује осетљивости и алергије итд итд. Депресија сигурно не настаје због недостатка психотерапије, или медицинских препарата у телу, штавише, сваки од њих има депресију као могући нузефекат, посебно у дужем року, а то је у непосредној вези са (1) снижењем нивоа одређених хранљивих састојака које они, као и друге врсте медицинских препарата, проузрокују, и (2) занемаривањем правог узрока поремећаја хемије мозга, који је неизбежно у самом телу.

  2. Najpre, naslov je kontradiktoran podacima u tekstu, o učestalosti i uzrasnoj rasprostranjenosti depresije. Ne bi trebalo olako potezati tu reč, i svaku zabrinutost za budućnost i potištenost sadašnjošću nazivati depresijom. Prema Kilholcu, postoji 7 vrsta depresije, i od mnogobrojnih podela, njegova je klasifikacija prihvaćena među psihijatrima više nego ostale. Ovde treba razlikovati egzogenu od endogene depresije. Egzogena depresija je naravno lakša za lečenje, uz tako naglašenu podršku okoline. Endogena depresija je veoma, veoma težak terapijski problem, a oboleli veliki teret za porodicu i samog sebe. Depresija je jedan od najvažnijih uzroka suicida, mada treba imati u vidu da je suicidalni sindrom vrlo složen. U lečenju prave, endogene depresije danas je dominantna medikamentna terapija, primena antidepresiva, dakle psihofarmaka.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime