Najznačajnija srpska pesnikinja Desanka Maksimović ove godine bi proslavila svoj 120. rođendan! Pored rođendana, oni koji misle da je umrla, iako joj je delo obezbedilo večni život, ili bar onoliki koliko bude živela i Srbija, ove godine bi trebalo da obeleže 25 godina od njene navodne smrti!
Retko kad se dogodi da se u jednoj godini obeležavaju dve godišnjice iste ličnosti! Mi imamo priliku ove godine, ali čini mi se da smo je unapred proćerdali! Propustili smo i Desankin rođendan i datum kada su nas slagali da je umrla! Šta nam ostaje sad? Gde su sada oni kulturni „poslenici“ i univerzitetski profesori koji ceo svoj život eksploatišu ime i delo velike pesnikinje za samopromociju? Gde su naučni skupovi? Šta se događa sa pravljenjem nekog dokumentarca? Ima li nekoga da je štampao barem jedan red o Desanki ove godine?
Na ovo poslednje pitanje imam odgovor. Ima! Početkom ovog meseca su je proglašavali ruskim špijunom, jer se nalazila na listi obaveštajnih službi kao neko ko možda sarađuje sa Rusima! U godini duplog jubileja naše najveće pesnikinje nismo našli za shodno da je spomenemo ni na jedan drugi način, osim kao špijuna!
Čemu onda da se nada takva Srbija? Šta misle oni koji trenutno važe za veličine u književnosti, nekoj drugoj umetnosti i kulturi uopšte? Ako je ovako prošla Desanka Maksimović, najmilija kćer Srbije, šta se onda sprema njima? Srbija ne neguje sećanje na život i delo onih koji su joj ime proslavili i učinili je besmrtnom!
Da vidimo, Srbijo, i vi kulturni „poslenici“, univerzitetski profesori, pesnici, izdavači i svi ostali, hoće li se iko setiti Desanke do kraja godine!
Šta je ko za nju uradio? Za moje mogućnosti, ovo je dovoljno. Nemam drugi način da joj se odužim, osim da o njoj pišem. A kolike su mogućnosti onih koji su se ušančili u univerzitetima, savetima, zadužbinama, kulturnim centrima i iskopali svoje rovove koji služe samo za odbranu stolice i pozicije u ustanovama u okviru kojih „delaju“? Znam da su velike, što se nikako ne može reći za njihovo poštovanje i svest o kulturi zemlje u kojoj žive!
Najgore od svega, dragi kulturni „poslenici“, bardovi raznoraznih umetnosti i „stručni“ rukovodioci institucija, a zbog čega je meni danas kad ovo gledam žao, jeste to što je ona pisala, pa i tražila pomilovanje i za vas koji prema njoj nemate ni trun milosti!
Predlažem da se nekolicina iskrenih ljudi okupi i da ovih dana obeležimo 120. godišnjicu nebrige za sebe, kao i 25 godina od smrti srpske kulture, umetnosti i zdravog razuma, ali i prvu godišnjicu bezobrazluka, zaborava, pljuvanja, zanemarivanja i proterivanja najvažnijih ljudi koje je Srbija ikada imala! Neka se, nakon nepravde učinjene Desanki, spreme Nušić, Glišić, Domanović, Jakšić, Isidora, Matavulj, Rastko Petrović, Šantić, Rakić i ostali čiji jubileji bi morali biti obeleženi ove godine!
Oni koji su dozvolili i svojoj zemlji priredili ovakav bezobrazluk, neka se zapitaju kako to da nisu zaboravili da objave vest, sa sve galerijom fotografija, o tome kako Madona izgleda ove godine, pred njen 60. rođendan!
Milan Ružić
iskra.co
За запад и његове подрепне муве ми смо сви руски шпијуни. Што бољи, то већи. Десанке се сећају они који треба да је се сећају, а и она њих:
„Ако прва одем, јавићу ти,
јавићу ти шта буде иза велике осеке
која после смрти наступа,
и да ли постоје и тамо плиме сећања,
и да ли ће те нанети кадгод на моје обале,
а и тебе то молим.“
Они који слушају, чују…
Kad vidim ove koji su kao pametni, a ostave glup komentar na pametan tekst koji nazivaju glupim, sve mi se okrene. Uzelac, prvo na skolovanje, jer ti jezik nije jaca strana, a onda na neki tekst koji ti nije bas toliko nejasan kao ovaj. Sta tacno Ruzic cije tekstove pratimo ovde vec dugo nije dobro rekao i gde nije u pravu? Hajde, reci mu ti koji ni sta pises, ni govoris nego se prejedes loseg kupusa i aditiva, pa ovde p r d i s po pametnim ljudima i dokazanim intelektualcima iz nase Srbije!
Rade,
Zaista iz srca hvala na preporukama! A, eto: moc pisanja -i citanja pogotovo- nije na nivou crtanja, mada i prvo i drugo ima mnogo tzv. pravaca, te, recimo, Domanovicev Marko za nekoga jest i fizicki po drugi put medju Srbima, mada su zacudjeni takvom mogucnoscu, a za druge je to Domanoviceva gorka ironija na srpske (drustvene) teme; sta, tek, reci za Steriju, Nysica… O “ pravcima“ govorim, a ne da sam ja o n i, moj Rade i zato kratko: Ti nevidis- ne govorim s ljutnjom- da je moja „opaska“ POHVALA I Ruzicu kao covjeku i Ruzicevu tekstu, a zbilja- drustvena, naravno- istom „opaskom“ je privedena nivou i n s t i t y c i o n a l i z o v a n o dj u b r i s t e, a kroz poigravanje sa najnovijim nosiocima veberovstine, hocu reci p r o t e s t a n t i z m a, a ne znaju ni koje Veber, a tek o protestantizmu ni da beknu, no o n i nas v o d e, Rade. ZATO JE zbilja koju zivis, Rade, Farma- veoma programirano!- i zato nema- a tek n e c e biti!- ni Desanke, ni Njegosa, ni Dobrog Zmaja, Ni Santica… ni, ni Rastka Nemanjica! O ovome pise Ruzic, Rade, i moj tekstic je p o h v a l a Ruzicu, sa nadom da ga cecomanijska zbilja nece slomiti…
A molio bih Te, bas radi rjecnika Ti- prdis i sl.- da mi navedes bar jednog „dokazanog intelektualca“ po kojem ja
p r d i m- „Tvfarmarjecnik“!-, blagodaran bih Ti bio! A knjiga i pisanje? Hm, zadovoljan bih bio da si, bar u gramicu, u literaturi u kojoj sam- eto neskromnosti!- ja cijeloga zivota…
I topli pozdrav Ruzicu, njegovi tekstovi su v a p a j…
Koliko Ruzic gresi; koliko se Ruzic ogresio i o istinu i o velicine; koliko Ruzic nije upoznat sa stvari, te mu se, kao neznalici s t v a r i, moze i oprostiti ovo njegovo lelekanje na nebitnosti… Nastranu njegovo prozivanje knjizevnika, kulturnih poslenika, institucija- i jednih i drugih koliko ti
dj u b r e hoce, Ruzicu, a ovih trecih- institucija!- ne koliko ti srce hoce, Ruzicu, no je SVE i n s t i t u c i j a, a ako je tako- a jest, makar, kao sto jest, a samo o v d j e jest! dj u b r i st e institucija, jer druge institucije osim djubrista ovdje nema- , a buduci je, dakle, tako, j e d i n k i nema, Ruzicu; i hvala Bogu, Ruzicu, sto nema- najveci je to stepen razvoja kojega kojega covjecansvto, Ruzicu, moze postici, a MI p r v i… Pa, ako hoces, Ruzicu, institucija i jest djubriste, pa kazes jedno, rekao si u drugo: nisu ti to- nedorasli misljejnu!- objasnili onaj veberista- ne:veberovac!- s pocetka uvodjenja jedinki u p r o g r a m institucionalizacije i ovaj veberista koji je taj program r e a l i z o v a o. Sada ti, Ruzicu, mozes pokusavati da instituciju, po nekom lj u d s k o m oblicju, personalizujes, no uzalud, teorijski promaseno, te neplodno, jer: reci ces, npr., CECA, GUCA, mozda i MAGA, te, po muskoj liniji, CECKO, GUCKO, MAGA(RA)CKO…, ali s v e je
to j e d n o- institucija ili, razumljivije,
dj u b r i s t e. Pa, kada je tako- a tako je, Ruzicu!-, ja te molim, mada zbog neznanja ti oprastam: pusti Desanku,
g o r e je Ona, a djubriste je dovoljno samo sebi, jer, inace, nebi bilo djubriste…