Ukoliko ove namirnice uvrstite u svoj svakodnevnimeni zaštitićete svoje zdravlje, i osećaćete se mnogo bolje.
Za ovih je 10 namirnica dokazano da će zaštititi zdravlje organizma. Uvrstite ih na dnevni meni i uživajte u zdravom telu:
1. Limun
Zašto je zdrav: Jedan limun sadrži više od preporučene dnevne doze vitamina C, koji pomaže organizmu u borbi protiv upala, jača kosti i održava zdrav nivo holesterola. Citrusni flavonoidi u limunu mogu sprečiti razvoj ćelija raka.
Savet: Dodajte krišku limuna šolji zelenog čaja. Jedna studija je dokazala kako citrusi u telu pomažu apsorbovanje antioksidanta iz zelenog čaja za čak 80 posto!
2. Brokoli
Zašto je zdrav: Jedna manja porcija brokolija sadrži više od potrebnog dnevnog unosa vitamina K – koji je naročito važan za izgradnju i očuvanje kostiju. Jednaka količina brokolija može sprečiti razvoj raznih malignih bolesti.
Savet: Zagrejte ga. Ukoliko se odlučite zagrejati brokoli u mikrotalasnoj rerni, on će u sebi zadržati i do 90 posto vitamina C. Učinite li to kuvanjem, zadržava samo 66 posto spomenutog vitamina.
3. Čokolada
Zašto je zdrava: Samo nekoliko kockica čokolade na dan može sniziti visoki krvni pritisak.. Kakao prah je bogat flavonoidima, antioksidantom koji snižava i holesterol.
Savjet: Nekoliko kockica tamne čokolade sadrži 53.5 miligrama flavonoida, dok mliečna sadrži samo 14.
4. Krompir
Zašto je zdrav: Jedan crveni krompir sadrži 66 mikrograma folne kiseline (vitamin B skupine) koja je neophodna za razvoj i rast deteta. Jedan slatki krompir je prepun vitamina A koji je zadužen za jačanje imuniteta.
Savet: Neka se krompir ohladi pre nego ga pojedete. Istraživanja pokazuju kako na ovaj način možete izgubiti višak kilograma jer će vam ohlađeni krompir nakon jela pomoći da potrošite skoro 25 posto više masnoća nakon obroka.
5. Losos
Zašto je zdrav: Odličan je izvor omega-3 masnih kiselina koje su povezane sa smirivanjem depresija, srčanih oboljenja i karcinoma.
Savet: Redovno konzumiranje lososa smanjuje rizik od nastanka makularne degeneracije oka koja se javlja u kasnijoj životnoj dobi i može dovesti do gubitka vida.
6. Orasi
Zašto su zdravi: Sadrže najviše omega- 3 masnih kiselina, koje snižavaju holesterol, poboljšavaju raspoloženje i bore se protiv razvoja malignih bolesti.
Savet: Pojedite nekoliko oraha posle večere – melatonin iz oraha garantuje dobar san.
7. Avokado
Zašto je zdrav: Prema nekim studijama snižava holesterol za čak 22 posto. Avokado takođe sadrži velike količine kalijuma koji pomaže sniziti krvni pritisak, a prema američkom Nacionalnom institutu za srce, pluća i krv, jedan od najboljih načina kontrolisanja visokog pritiska je konzumirati dovoljno kalijuma.
Savet: Dodajte ga salatama a on će pomoći organizmu da apsorbuje nutrijente iz ostalih namirnica.
8. Beli luk
Zašto je zdrav: Odličan je u borbi protiv raznih bolesti, a navodno može sprečiti razvoj bakterija, poput E. coli.
Savet: Pazite kako ga obrađujete tokom kuvanja – beli luk koji se prekuva gubi mnoga svojstva.
9. Spanać
Zašto je zdrav: Najveća blagodat spanaća je količina vitamina i minerala: bogat je izvor folne kiseline (49 posto preporučenog dnevnog unosa po obroku), vitamina A, B, C, E, željeza, mangana i kalija.
Savet: Česta konzumacija spanaća ostaviće i vidljive posledice na vašoj kosi, koži i noktima, s obzirom da kompleks vitamina B ulaže u njihovu lepotu.
10. Mahunarke
Zašto su zdrave: Jedete li mahunarke četiri puta nedeljno možete smanjiti rizik od srčanih bolesti za 22 posto, a ta ista navika može smanjiti rizik od razvoja raka dojke.
Savet: Što je mahunarka tamnija, to više antioksidanta sadrži. Jedno je istraživanje pokazalo kako crni pasulj ima 40 posto više antioksidanata od ostalih vrsta pasulja
dnevno.rs / orinacija
Cokolada nema sta da trazi ni medju zdravim, a ne „najzdravijim“ namirnicama. Cak i u obliku ciste tamne cokolade ima previse kalorija, i nizak nivo hranljivih sastojaka. Sastojak cokolade koji snizava pritisak, teobromin, je slixan kafeinu, i moze da izazove nesanicu, glavobolju, drhtavicu, nervozu itd kod osetljivih osoba. Teobromin ima vrlo visok nivo urinske kiseline, sto znaci da izazove ili pogorsa giht. Kakao takodje ima visok nivo oksalata, glavni cinilac nastanka kamena u bubregu. Cak i cista tamna cokolada ima visok postotak masnoca, sto moze da pogorsa probleme sa kozom (bubuljice). Cokolada je redovno kontaminirana olovom, negde u toku proizvodnog procesa, sa kolicinom u rasponu od ispod 1 do 8 mikrograma po gramu (tolerantan nivo za decu, po svetskoj zdravstvenoj organizaciji, je 4 mikrograma po kilogramu dnevno, s tim sto „tolerantan“ ne znaci „bezbedan“ – strucnjaci se slazu da ne postoji bezbedno nizak nivo olova u ishrani). Da li sve ovo izgleda bolje kad se zna da je cokolada adiktivna? Hvalospevi o cokoladi kao super hrani poticu od industrije, koja samo gleda svoje interese.