Desetina građana Srbije kaže da su aktivisti partija vlasti vršili pritisak na njih

0
57

Najveći broj građana ocenjuje da se stanje demokratije u Srbiji u poslednjih pet godina poboljšalo, nešto više od polovine građana veruje isključivo provladinim medijima, a skoro polovina ne zna da se 3. aprila održavaju i parlamentarni izbori. Takođe, desetina građana Srbije kaže da su aktivisti partija vlasti vršili pritisak na njih ili na nekoga iz njihovog okuženja da izađu na izbore ili da glasaju za neku stranku, pokazuje najnovije Crtino istraživanje stavova građana o predstojećem izbornom procesu.

Građani se o političkim i društvenim temama u najvećoj meri (oko trećina) informišu putem televizije i internet portala, a od sedam televizija – pet provladinih (RTS, Prva, Pink, Happy, B92) i dve kritičke (Nova S i N1), najveći broj građana (nešto preko trećine) veruje RTS-u, dok oko četvrtina ističe da veruje televizijama Prva, Pink i N1. Najmanje poverenje građani imaju u televizije Happy i B92.

Istovremeno, nešto više od polovine građana veruje isključivo provladinim medijima, nešto manje od petine veruje kritičkim medijima, dok 12 odsto veruje i jednim i drugim, pokazalo je istraživanje koje je Crta sprovela u februaru ove godine.

Cilj istraživanja bio je da se utvrdi kakvi su stavovi građana i građanki u vezi sa parlamentarnim, predsedničkim i lokalnim izborima, koji se održavaju 3. aprila, a Crta je na osnovu slučajanog uzorka anketirala 1075 punoletnih građana Srbije (bez KiM).

Pokazalo se da su građani najbolje bili informisani da se 3. aprila održavaju predsednički izbori, a najmanje da će biti i lokalnih izbora u Beogradu i drugim opštinama.

Ipak, skoro trećina građana (31 odsto) nije znala da treba da budu održani predsednički izbori, skoro polovina (43 odsto) nije znala da se održavaju parlamentarni izbori, a više od polovine (58 odsto) nije znalo da će biti lokalnih izbora.

Ispostavilo se da su o izborima najinformisaniji građani koji veruju kritičkim medijima, kao i građani koji naginju opozicionim partijama. Tako oko 20 odsto građana više, koji veruju kritičkim medijima, odnosno naginju strankama u opoziciji, zna da će biti održani parlamentarni i lokalni izbori nego oni koji veruju provladinim medijima i oni koji naginju partijama u vlasti.

Da Vas podsetimo:  Predsedniče, odakle vam to da komšije zbog niskih cena kupuju u Srbiji?

Samo petina građana misli da nema izbornih nepravilnosti

Na pitanje da li su tokom prethodnih izbornih ciklusa na njihovu adresu stizali pozivi za glasanje, odnosno kome su stizali, četiri petine građana istaklo je da su pozivi stizali svim članovima domaćinstva koji žive na toj adresi, šest odsto je reklo da su stizali samo nekim članovima, a tri odsto da su stizali za članove domaćinstva koji više ne žive na toj adresi. Dva odsto ispitanika je navelo da su pozivi stizali preminulim članovima domaćinstva, a samo jedan odsto da su stizali ljudima koje ne poznaju ili sigurno znaju da nikada nisu živeli na toj adresi.

Kada je reč o oceni izbornih nepravilnosti, samo petina građana misli da u poslednjih nekoliko godina uopšte nije bilo nepravilnosti u izbornim procedurama, dok četvrtina veruje da je bilo uvek ozbiljnih nepravilnost. Sve ukupno – 60 odsto građana smatra da je bilo manjih ili većih nepravilnosti, od kojih polovina ističe da su one ugrozile tačnost rezultata.
Istraživanje je pokazalo i da građani koji veruju kritičkim medijima i oni koji naginju partijama u opoziciji uglavnom misle da su nepravilnosti ugrozile rezultate, dok oni koji isključivo veruju provladinim medijima i podržavaju stranke u vlasti mahom smatraju da nepravilnosti nisu uticale na izborne rezultate. Istovremeno, mlađi građani više od starijih misle da su nepravilnosti ugrozile tačnost rezultata.

Oko polovina građana misli da je na ranijim izborima bilo krađe glasova u maloj ili velikoj meri, dok trećinasmatra da krađe nije bilo. Među građanima koji veruju kritičkim medijima i naklonjeni su opoziciji, skoro svi ističu da je bilo krađe glasova. Zanimljivo je i da među onima koji veruju isključivo provladinim medijima trećina smatra da je bilo izbornih krađa, kao i četvrtina onih koji su naklonjeni vladajućim strankama. Dve trećine onih koji veruju i provladinim i kritičkim medijima takođe misli da je bilo krađe glasova, uz polovinu onih koji ne veruju ni jednoj televiziji.

Da Vas podsetimo:  Srbija je jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji

Ko vrši pritisak na birače

Istraživanje je pokazalo i da četiri petine građana smatra da nije bilo pritiska da izađu da glasaju na izborima, 14 odsto je reklo da je bilo pod pritiskom da glasaju za određenu stranku, a tri odsto da izađu na izbore.

O pritiscima su u nešto većoj meri izvestili najmlađi građani, najviše obrazovani i muškarci. S druge strane čak 90 odsto građana starijih od 65 godina i koji imaju najviše završenu osnovnu školu ističe da nije bilo pritisaka na njih ili na ljude iz njihovog okruženja.

Desetina građana Srbije istakla je da su aktivisti partija vlasti vršili pritisak na njih ili
na nekoga iz njihovog okuženja da izađu na izbore ili da glasaju za neku stranku. Takođe, dva odsto građana ističe da su pritisak vršili predstavnici vlasti, bliski prijatelji, šefovi ili drugi nadređeni, a isti procenat je da su pritisak vršili aktivisti partija opozicije.

Kada je reč o očekivanjima u vezi s predstojećim izborima, trećina građana misli da oni neće biti slobodni i pošteni, dok nešto više od polovine misli da će biti slobodni i pošteni.
Devet odsto građana nije želelo da odgovori na ovo pitanje.

Očekivano, pretežna većina građana koji veruju isključivo provladinim medijima i podržavaju vladajuće stranke misli da će izbori biti slobodni i pošteni, dok oni koji veruju
kritičkim medijima i opoziciji misle da izbori neće biti slobodni i pošteni.

Istovremeno, dve trećine građana očekuje da će biti moguća dobra kontrola regularnosti izbornog dana, dok jedna petina misli suprotno. Da je moguća dobra kontrola u značajno većoj meri ističu građani koji veruju provladinim medijima, oni koji podržavaju vlast, najstariji građani, manje obrazovani, građani van Beograda, južne i istočne Srbije, kao i stanovništvo u selima.

Ko podržava demokratiju, a ko jakog lidera

Kada je reč o političkim stavovima, najveći broj građana Srbije, 39 odsto, ocenjuje da se stanje demokratije u Srbiji u poslednjih pet godina poboljšalo, 28 odsto smatra da se ono pogoršalo, dok isto toliko njih misli da se nije promenilo.

Da Vas podsetimo:  Fantomske organizacije po treći put pobeđuju na državnim konkursim

Takođe, oko dve trećine građana koji su naklonjeni partijama u vlasti i veruju provladinim medijima misli da se stanje demokratije poboljšava, dok oko 80 onih koji su naklonjeni opozicionim strankama i koji veruju kritičkim medijima misle da se stanje pogoršava.

Da ima više demokratije u značajno većoj meri misle građani stariji od 65 godina, oni koji imaju završenu najviše osnovnu školu, kao i građani koji žive van Beograda i u selima.

Iako razlika nije velika, ipak postoji veća podrška demokratiji od strane građana koji veruju kritičkim medijima i koji naginju partijama u opoziciji nego među građanima koji veruju provladinim medijima i koji se određuju bliže strankama u vlasti. Kada je reč o nivou obrazovanja, oko dve trećine onih koji imaju završenu srednju školu ili fakultet podržava demokratiju, u odnosu na polovinu najmanje obrazovanih građana.

Poredeći rezultate poslednjeg istraživanja sa rezultatima istraživanja sprovedenog u novembru 2020. godine, odnosno u aprilu i oktobru 2021. godine, Crta navodi da se može primetiti da se u periodu od godinu dana i tri meseca stav prema jakom lideru nije značajno menjao i da je postao nešto pozitivniji, pogotovo u periodu između aprila i oktobra 2021. godine.

Iako više građana podržava demokratiju (62 odsto) nego jakog lidera (57 odsto), znatno više građana ističe da uopšte ne podržava jakog lidera (25 odsto) nego što je onih koji uopšte ne podržavaju demokratski sistem (devet odsto). Samim tim, manje je onih koji se niti slažu niti ne slažu s tvrdnjom da je za našu zemlju u ovom trenutku najbolje da ima jednog jakog lidera koga bi svi slušali.

Očekivano, građani koji veruju provladinim medijima i podržavaju vladajuće partije većinski podržavaju jakog lidera, dok oni koji veruju kritičkim medijima i naklonjeni su strankama u opoziciji, većinski ne podržavaju jakog lidera. Takođe, jakog lidera najviše podržavaju građani koji imaju završenu najviše osnovnu školu, stariji od 65 godina, građani koji žive van Beograda i u selima, te žene, dok je najmanja podrška među Beograđanima, visokoobrazovanima i među gradskim stanovništvom.

https://www.istinomer.rs/

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime