Desetkovani parlament Srbije i laka i unosna služba

Očigledno je da neprisustvovanje sednicama ne utiče na dohodak poslanika – u suprotnom, još kako bi sedeli u sali Skupštine. Plata im može biti umanjena jedino ako ih predsedavajući sednicom kazni novčano zbog nedoličnih reči i ponašanja (a što je mera koja se primenjuje uglavnom prema poslanicima opozicionarima)

Nije ništa neobično da sednicama Narodne skupštine Srbije prisustvuje samo mali broj poslanika. Ponekad ih je jedva desetak pa ispada da su i oni u sali po kazni, dok ogroman broj njihovih kolega nije na svom radnom mestu. Razlog nije poznat, predsedavajući nema običaj da obavesti prisutne poslanike koliko je njihovih kolega opravdano a koliko neopravdano odsutno.

Jesu li su oni kojih nema u sali sprečeni bolešću, ćaskanjem i osveženjem u skupštinskom restoranu ili su nekim svojim privatnim poslom otišli van skupštinske zgrade i nije mnogo značajno, koliko sama činjenica da su prilično nezainteresovani za dešavanja u najvišem narodnom predstavništvu. Istina, oni i nisu neposredni predstavnici naroda, već svojih stranaka, i čija se uloga često svodi na to da u Skupštini predstavlјaju samo glasačku mašinu, kojoj šef poslaničke grupe daje uputstva kako će se izjašnjavati o značajnim državnim poslovima, odlukama ili zakonima.

Slika skupštinske sale sa nekolicinom poslanika koji učestvuju u raspravama o predloženim tačkama dnevnog reda najbolјe govori o tome koliko je većina predstavnika zainteresovana da se savesno posveti proučavanju i rešavanju pitanja značajnih za funkcionisanje i razvoj zemlјe. Kao da gledamo obustavu rada na nekim drugim mestima gde su radnici nezadovolјni uslovima rada i niskim primanjima, dok je ovde skup poslanika koji primaju više nego pristojne plate u odnosu na ostale građane u Srbiji, uz razne druge povlastice o kojima ogromna većina naših lјudi može samo da sanja. Očito je, ipak, da oni ne razmišlјaju na taj način već nastoje da što manje vremena provode u skupštinskoj sali a da se u njoj pojave tek kada je na dnevnom redu glasanje.

Kako je u sastavu Narodne skupštine najveći broj poslanika iz redova naprednjaka i stranaka sa kojima su oni u koaliciji, to oni, nesumnjivo, i najviše bojkotuju sednice, iz čega, opet, nije teško zaklјučiti kako su oni najmanje zainteresovani za posvećenost poslaničkom radu, već da im je najvažnije da spreče usvajanje nekog predloga poslanika opozicionih stranaka.

Očigledno je da neprisustvovanje sednicama ne utiče na dohodak poslanika – u suprotnom, još kako bi sedeli u sali Skupštine. Plata im može biti umanjena jedino ako ih predsedavajući sednicom kazni novčano zbog nedoličnih reči i ponašanja (a što je mera koja se primenjuje uglavnom prema poslanicima opozicionarima).

Ukoliko, ipak, zbog potrebe SNS-a poslanici naprednjačke koalicije i prisustvuju sednici, mnogi od njih pokazuju da su im reči veoma skupe, pa se izuzetno retko (a neki i nikako) ne javlјaju da nešto kažu, te se i ne zna koja im je boja glasa. Nјih, razume se, zamenjuju šefovi poslaničkih grupa i nekoliko blagoglagolјivih stranačkih uzdanica (često preletača koji rado koriste svaku priliku da dokažu svoju pravovernost) i koji uvek znaju šta da kažu i kako da na pravi način odgovore nepodobnim poslanicima opozicionarima.

Rado korišćeni pojam sinekura, na koji nas često podseti gotovo prazna dvorana Narodne skupštine Srbije nastao je od latinskih reči sine i cura, što znači bez brige, a što Vujaklijin leksikon objašnjava kao „zvanje koje donosi dobar prihod, a u kome se gotovo ništa nema da radi, laka i unosna služba”.

Vojislav M. Stanojčić

stanjestvari.com