Dete leptir: Čija sam ja

0
161

Na dečijoj hirurgiji u Čačku od prvog dana svog rođenja, već skoro godinu dana, leži beba N. M. kojoj je odmah po rođenju konstatovana neizlečiva bolest kože, Epidermolysis bullosa (deca leptiri).

O njoj smo pisali letos kada je imala šest meseci i čekala da njena sudbina bude rešena i da konačno izađe iz Bolnice, jer tu se deca rađaju i ponekad leče, ali ne žive i ne stanuju u bolnicama („Beba leptir iz Čačka od rođenja u Bolnici„).

Slutimo da će malena svoj prvi rođendan proslaviti u Bolnici. Zar zaista mora tako da bude. Šta bi nam ona rekla, kada bi mogla da nam kaže.

Možda ovo što je u njeno ime napisao neko ko je najbolje poznaje:

„Čija sam ja??“ 

Evo još malo pa napunih jednu godinu, ali to nije bilo koja godina, godina koju beba provede u svom domu sa svojim najbližima… Ja sam svoju godinu napunila na odeljenju dečje hirurgije Opšte bolnice Čačak, gde su me odgajile divne žene majke, bake…a one se zovu jednim imenom – medicinske sestre. One su me kupale, previjale, hranile, pevale, učile, mazile, češljale, ljuljale…
Jer ja nisam obična beba, ja sam beba „leptir“.
Imala sam tu nesreću da se rodim u državi u kojoj me niko neće…
Neće me roditelji, neće me Ustanove socijalne zdravstvene zaštite… Kažu da nisu u stanju da se o meni staraju.
Centar za socijalni rad kaže da su sve pokušali da mi pronađu mesto za odrastanje.
Ministarstva ćute.
A ja rastem u bolnici.
I ja imam pravo na normalne uslove za život…
I ja imam pravo da se igram sa drugom decom..
I ja imam pravo na topao dom, a ne „hladnu“ bolnicu..
I ja imam pravo na život…
Ja, dete leptir sa dečje hirurgije…
Ali znam da ste već svi čuli za mene…

Da Vas podsetimo:  Marija ima posao budućnosti, već šest godina je virtuelni asistent, radi gde poželi, a klijenti su joj od Kanade do Australije

Izvor: Ozonpress

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime