Digitalizacija gasi lokalne televizije

0
1170

cover_cabledigitization_301625083965Širu pokrivenost signalom posle digitalizacije lokalne televizije niti su tražile niti će od nje imati neke koristi. Ali će je zato debelo platiti, bar one koje prežive digitalizaciju.

Lokalni mediji će digitalno emitovanje u velikom broju slučajeva plaćati i deset puta više nego analogno. Razlog su velike zone pokrivanja, koje donose znatno veće gledalište. Problem je u tome što lokalne televizije to niti su tražile niti mogu tu veću gledanost da iskoriste.

Televizije iz Požarevca ili Smedereva, recimo, videće se u Beogradu, ali njima to neće doneti neku korist, pošto je njihov program potpuno okrenut stanovnicima tih opština.

Pojedini direktori televizija kažu da će ovo biti razlog da zatvore svoje medijske kuće. U nekim slučajevima, posle više od decenije rada.

Cene koje nama je tek pre petnaest dana zvanično saopštilo JP Emisiona tehnika i veze neprihvatljive su i cilj im je da na taj način ugase nepodobne medije. Ja ću zatvoriti svoju televiziju.” Petar Dević, direktor TV Dević iz Smederevske Palanke

– Kanal 9 postoji 17 godina. Stavili smo kuću pod hipoteku da bismo kupili plac i sazidali namenski prostor za televiziju. Računali smo na zakon koji je važio u vreme kad smo se odlučili da idemo ozbiljno u taj posao, koji je podrazumevao da ćemo imati lokalnu dozvolu na osam godina, sa cenom koja nam je data na konkursu – kaže za Cenzolovku direktorka novosadske televizije Kanal 9 Maja Pavlović.

Iako dozvola za ovu lokalnu televiziju još uvek nije istekla – traje od 2008. do 2016. godine – naknada koju će Kanal 9 morati da plati ukoliko ne želi da ostane bez signala, iznenada se drastično povećala – osam puta. Sa oko 250.000 dinara na skoro dva miliona godišnje (oko 160.000 mesečno). I to do 1. januara 2017. godine, kada će naknada porasti još gotovo pet puta, na 9,6 miliona dinara godišnje (800.274 mesečno).

 Neizdrživi novi troškovi

Svaka televizija mora da plati naknadu za emitovanje programa. Dosad se ta naknada sastojala iz „programskog” i „tehničkog” dela: prvi je naplaćivao REM (nekadašnja RRA), a drugi RATEL. Obe naknade zavisile su od broja stanovnika koji određeni medij želi da pokriva.

Kad isplatimo plate, nemamo ni za grejanje, ni za struju, ni za telefone, ni za benzin… da ne pričamo o nekoj novoj scenografiji, opremi ili o popravci opreme.” Maja Pavlović, direktorka Kanala 9 iz Novog Sada

Nakon prelaska na digitalno emitovanje, RATEL-ov deo naplaćivaće Emisiona tehnika i veze, po novom cenovniku, objavljenom u decembru 2014. Planom digitalizacije, pa i cenovnikom, Srbija je podeljena u 15 zona pokrivanja: Avala, Besna kobila, Cer – Maljen, Crveni Čot, Deli Jovan, Jastrebac, Kikinda, Kopaonik, Tornik – Ovčar, Rudnik – Crni vrh (Jagodina), Sombor, Subotica, Tupižnica i Vršac. To znači da će lokalne televizije, koje su do sada pokrivale teritorije određenih gradova ili opština, ubuduće pokrivati prostor cele zone u kojoj se nalaze.

Da Vas podsetimo:  Privremeno nadzorno telo objavilo smernice za postupanje medija pre i posle raspisivanja izbora

Na primeru Kanala 9, sa početka priče, zona u kojoj se sada nalazi – Crveni Čot – pokriva, kako je objašnjeno na sajtu JP ETV, „najširi prostor Srbije”. „Tu su Novi Sad, Bačka Palanka, Vrbas, Kula, Crvenka, Bečej, Zrenjanin, (na severu), kao i Sremska Mitrovica, Inđija, Ruma, Šabac, te znatni delovi Beograda. Pri tome, TV program koji se emituje sa Čota biće vidljiv u zapadnim delovima Hrvatske i Republike Srpske.”

Lokalnim televizija ništa ne znači širenje gledanosti

Pored postojećih problema sa kojima se suočavaju lokalni mediji, kao što su, kako je rekao direktor TV Dević Petar Dević, „neplaćanje naših računa od strane lokalnih samouprava i državnih firmi, raskidanje ugovora i umanjenje cena naših usluga“ ili rokova za privatizaciju, proces digitalizacije doneće i nekoliko novih. Miroslav Tadić iz ANEM-a izdvojio je nove naknade koje će televizije plaćati SOKOJ-u i neravnopravno učešće u deobi tržišnog kolača: –

Problem može biti i to što će neki mediji, koji sada imaju lokalne dozvole, imati mogućnost da se gledaju i u Beogradu. Da li to njima uopšte nešto znači? Da li neka lokalna televizija iz Smederevske Palanke može da očekuje da će uzeti deo kolača u Beogradu? Naravno da neće. Ali, s druge strane, oni nisu ni tražili da to pokrivaju. Neko je morao da vodi računa o tome.

Direktorka Kanala 9 Maja Pavlović takođe je istakla ovaj problem, ali i pitanje šta će biti sa opremom koju sada imaju lokalne televizije:

– Kada smo dobili dozvolu, sagradili smo i naš toranj na koji smo postavili naš analogni predajnik i antene, u skladu sa parametrima koje nam je dala država. Sami smo to finansirali. Kada smo aplicirali za dozvolu, bilo je informacija da ćemo u momentu prelaska na digitalizaciju imati jedan inicijalni trošak digitalnog predajnika. A sada nema digitalnog predajnika, nego ja treba da platim zakup na nekom njihovom predajniku.

Da Vas podsetimo:  Izmene Krivičnog zakonika predviđaju bolju zaštitu novinara, slobode govora i izražavanja

Ova zona je druga po visini naknade, dok je ubedljivo najskuplja ona koju pokriva predajnik sa Avale, i u njoj će mesečna naknada iznositi oko 350.000 – do 1. januara 2017, a nakon tog datuma biće oko 1.748.000 dinara. U ovu zonu ušli su i Smederevo i Požarevac, što će naknade koje televizije iz tih gradova plaćaju uvećati najmanje deset puta.

Ali ni ostale zone nisu jeftine i novi troškovi su neizdrživi za neke televizije.

TV Dević iz Smederevske Palanke postoji od 1992. godine. Njen direktor Petar Dević kaže da je TV Dević pripala zoni Rudnik, koja sada mesečno košta oko 100.000, a kada popust prestane da važi, koštaće oko 500.000 dinara.

– Cene na meseldomou, koje nama je tek pre petnaest dana zvanično saopštilo JP Emisiona tehnika i veze, neprihvatljive su i cilj im je da na taj način ugase nepodobne medije – kaže Dević i dodaje da će zatvoriti svoju televiziju.

Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Miroslav Tadić ističe da lokalne televizije nisu tražile da emituju program za gledaoce van određene lokalne sredine.

– U nekim sredinama, a tu pre svega mislim na centralnu Srbiju, doći će do velikih problema. Na primer, neka TV stanica iz Valjeva će plaćati do 50.000 dinara, a TV stanica iz Smedereva ili Požarevca 349.000 dinara mesečno zato što je prinuđena da ide na Avalu. Samim tim, ona će pokrivati ogromnu zonu a da to nije tražila. To su stanice koje su dozvole dobile za lokalno pokrivanje i zanima ih njihova, lokalna sredina, a sad su odjednom prinuđene da u procesu digitalizacije svoj signal moraju da „bacaju“ sa Avale.

S druge strane, televizije iz zone Vršac mesečno će (računajući „komercijalni korektivni faktor“, odnosno popust koji je odobrila država) plaćati 16.415 dinara, a iz zone Deli Jovan 17.510 dinara. Tako velika razlika u ceni između zona posledica je razlike u broju stanovnika koje zone pokrivaju.

Kako su za Cenzolovku objasnili u Emisionoj tehnici i vezama, „zone pokrivanja definisane su na regionalnoj konferenciji o radiokomunikacijama Međunarodne unije za telekomunikacije, održanoj u Ženevi 2006. godine“. (Skupština Srbije ratifikovala je ovaj dokument 2010. godine.)

U okviru ovih zona, međutim, nisu napravljene manje oblasti, već svi mediji u okviru određenog alotmenta pokrivaju ceo taj prostor. U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kažu da dalja podela nije bila moguća:

– Tehničke karakteristike emitovanja digitalnog TV signala su takve da predviđaju da se emituje na teritoriji većoj od područja koje pokrivaju analogni predajnici. Digitalno emitovanje se vrši preko jedinstvene mreže predajnika i gep filera na celoj teritoriji zemlje za sve televizije, a ne preko pojedinačnih/zasebnih predajnika, kao što je bio slučaj sa analognom TV.

Da Vas podsetimo:  Solidarno do odgovornog novinarstva

 A šta će biti kad istekne popust?

Slamka spasa koju su emiteri dobili u vidu popusta, u velikoj meri će sniziti naknade (Avala – sa pomenutih 1.748.000 na oko 350.000, Crveni Čot – sa 800.274 na oko 160.000…). U Ministarstvu kulture, kao i u Ministarstvu trgovine kažu da je ovo smanjenje usledilo zbog finansijske situacije u zemlji i da će u velikoj meri pomoći medijima. Na naše pitanje postoji li plan šta će biti sa ovim medijima nakon 1. januara 2017. godine, kada će popust prestati da važi, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković kaže:

– Naša su realna očekivanja da će resorno Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i JP ETV u budućnosti predložiti produženje važenja komercijalnog korektivnog faktora i posle 1. januara 2017. godine.

Direktorka Kanala 9 iz Novog Sada Maja Pavlović kaže da joj kada sabere sve prihode i troškove, te podvuče crtu, ostaje tek dovoljno za novinarske plate i naglašava: „Ali nemamo ni za grejanje, ni za struju, ni za telefone, ni za benzin…  da ne pričamo o nekoj novoj scenografiji, opremi ili popravci opreme…”

Pesimističnu procenu dao nam je i glavni i odgovorni urednik TV Kuršumlija Slavko Savić:

RTV Kuršumlija, sa dvadesetak hiljada gledalaca i potpuno devastiranom privredom, neće moći da izmiruje najavljene naknade, te će posle 21 godine rada prestati sa emitovanjem programa.

Gašenje analogne televizije, čiji je početak bio planiran za mart, odloženo je za april. Izmenama pravilnika, pomereni su rokovi za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje, pa će tako u Vršcu analogna televizija biti isključena 30. marta; u Subotici, Somboru i Kikindi 27. aprila; zona Crveni Čot je na redu 18, a Avala 25. maja; 1. juna će analogni signal biti isključen u zonama Rudnik – Crni vrh, Tupižnica, Tornik – Ovčar i Deli Jovan, a dve nedelje kasnije i u zonama Besna kobila, Jastrebac, Kopaonik i Cer – Maljen.

Ipak, vršilac dužnosti direktora JP ETV Branko Gogić rekao je agenciji Beta da će prelazak sa analognog na digitalno emitovanje biti završen i pre krajnjeg roka, 17. juna.


Cenzolovka.com

Foto: http://techmoran.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime