Pregovori između Prištine i Beograda, započeti 2011. godine, prekinuti su novembra 2018., uvođenjem stopostotnih taksu na srpsku robu. U dosadašnjim pregovorima, postignuto je 33 sporazuma, ali veliki deo nije, ili je delimično implementiran. O tome koliko je realan nastavak dijaloga i da li je u ovakvim uslovima moguća normalizacija odnosa između Kosova i Srbije, u vremenu kada u Prištini nema nove vlade i kada od pobedničkih stranaka stiže poruka da će se svi postignuti sporazumi preispitati, govorili su državni sekretar u ministarstvu privrede Republike Srbije Branimir Stojanović, politički savetnik kosovskog predsednika Adriajan Arifi, izvršni direktor Kosovskog demokratskog instituta Ljuljzim Peci i novinar Živojin Rakočević.
U Prištini trenutno nema najava da bi se dijalog sa Beogradom mogao uskoro nastaviti. Izbori u Evropskoj uniji, kosovski vanredni parlamentarni izbori, parlamentarni izbori u Srbiji, ali i predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama, razlozi su odlaganja nastavka dijaloga između Beograda i Prištine, ali nije jedini. Iz Beograda poručuju da se dijalog neće nastaviti dok Kosovo ne ukine takse na srpsku robu, a Priština odgovara da će se nastaviti onog trenutka, kada Srbija obeća da će na kraju priznati kosovsku državnost. Za novinara Živojina Rakočevića, neispunjavanje standarda za život građana, posebno Srba i njihova, kako je rekao nesloboda i „krivica“ za sve što se dešava, najvažniji su pokazatelji da Kosovo nije zrelo, ni demokratsko društvo.
„Političari su uništili dijalog i mi smo na minimumu istorijskog dijaloga. Nažalost, političari su prevideli životni dijalog“, rekao je između ostalog Rakočević.
I srpski političari ne misle da bi se dijalog mogao uskoro nastaviti. Po rečima državnog sekretara u ministartsvu privrede Republike Srbije Branimira Stojanovića, najnovije poruke koje šalje budući premijer Aljbin Kurti, da će preispitati dosadašnje sporazume i da će umesto taksi uvesti princip reciprociteta, nisu nikakve nove poruke, već su samo delimično izmenjene. On ne očekuje skoro nastavak pregovaračkog procesa.
„Za sada nisam optimističan, zato što ne vidim volju kod međunarodne zajednice, tačnije Evropske unije da natera Prištinu da ispoštuje ono na šta se obavezala prvim briselskim sporazumom i principima i da ih natera da ukinu ove nenormalne takse koje su zapravo srušile sve i ikakvu priliku da se dijalog dešava, koji je potreban, koji je potreban i za narod i za građane, radi nekog suživota u budućnosti. Zapravo je taksa jedna dimna bomba koja nam je bačena i podvala kako bismo se njome bavili, a ne onim što je obaveza Prištine da sprovede i nekako je međunarodna zajednica pristala na tu igru“, naglašava Branimir Stojanović.
Ni takse, ni trenutni institucionalni vakuum na Kosovu, ni poruke Aljbina Kurtija da će promeniti format dijaloga i preispitati dogovoreno, nisu odlučujući faktori za nastavak dijaloga.
„Važan je tu jedan drugi faktor, da treba i međunarodna zajednica da bude bolje koordinisana i saglasna kako vidi dijalog i sporazume postignute između Koosva i Srbije i da podržava taj proces“, smatra politički savetnik kosovskog predsednika Adrijan Arifaj. Prekid dijaloga je među Srbe i Albance ponovo vratio tenzije i potrebno ga je nastaviti, nemaju dilemu učesnici konferencije.
„Dijalog nema alternativu i mora da bude nastavljen i obe strane ne treba da uslovljavaju dijalog nego da se vrate za sto i da taj proces počne što pre. Na Kosovu postoji potpuni konsenzus u vezi dijaloga. Svi su za dijalog, barem te stranke koje su zastupljene u Skupštini Kosova su za dijalog. Postoje druga razmišljanja kako da se ide napred. Glavno je to da su svi za dijalog i za postizanje sporazuma“, naglašava savetnik kosovskog predsednika Hašima Tačija.
Izvršni direktor Kosovskog demokratskog instituta Ljuljzim Peci kaže da nova kosovska vlada „mora da bude spremna na dijalog, htela ona to ili ne“.
„Dijalog mora da se nastavi, mislim da će format manje više da bude isti, ali u ovom slučaju ćemo imati i SAD, koje će biti deo procesa, ali uz jednu malu razliku da će Pariz i Berlin sada da imaju veću ulogu nego što je to bilo za vreme Mogerinijeve i baronice Ešton“, misli Peci.
Panel diskusiju na temu „Da li smo na pravom putu ka normalizaciji i kako stići tamo?“, organizovao je Forum za razvoj i međuetničku saradnju uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo.