Delegat Skupštine dijaspore i Srba u regionu Srđan Mladenović (36), inače funkcioner Srpskog saveza u Švedskoj i doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kandidat je Treće Srbije za parlamentarne i beogradske lokalne izbore.
Srđan Mladenović, kandidat Treće Srbije
Šta Vas je motivisalo da se uključite u politički život Srbije?
– Uvideo sam da iz nevladinog sektora ništa ne može da se promeni u Srbiji, kao ni iz Skupštine dijaspore, uprkos korisnim idejama za bolje odnose Srbije i rasejanja. Mada smo očekivali da će rado prihvatiti naše sposobnosti, poslovnost i znanje, na svakom koraku su nas u državnoj administraciji čekale prepreke, odbojnost i poruka da nismo poželjni. Ipak, kad vidite sve što se dešava narodu nije vam svejedno. Osećate patriotsku dužnost da se uključite i date sve od sebe da se to promeni.
Rasejanje u svakom ministarstvuUmesto resora za dijasporu pri svakom ministarstvu i instituciji gde postoje dodirne tačke sa rasejanjem treba zaposliti jednog ili dva stručnjaka čiji bi jedini posao bio saradnja sa dijasporom na konkretnim projektima. Potrebno je dijaporu konsultovati prilikom donošenja zakona koji se tiču tog dela našeg naroda, smatra Mladenović. |
Da li je to upuštanje u borbu sa vetrenjačama?
– Ja sam rođen, odrastao sam i školovao se u Švedskoj. I dolazim da živim u Srbiji gde ima na hiljade problema. Svaka politička stranka dolaskom na vlast zapošljava svoj kadar bez obzira na stručnost. Mnogima vreme do sledećih izbora prođe u dovijanju kako da se što duže održe u privilegovanoj državnoj fotelji ne radeći ništa.
Imate li primer za ove tvrdnje?
– Očigledan primer su raniji sazivi Ministarstva za dijasporu i današnje vladine Kancelarije za dijasporu. Zato još nemamo popis Srba u dijaspori, zato nas ovde i dan-danas dele na „mi u Srbiji“ i „vi u dijaspori“ iako smo isti narod. Zato nam odumiru dopunske škole u rasejanju, zato nam se narod u svetu asimiluje. A postoje ljudi, kao i ranije kroz istoriju, koji bi mogli da pomognu matici. Krajnje je vreme da se prekine opstrukcija dijaspore koja godišnje šalje milijarde evra u Srbiju. Da bi se zaštitila prava i potrebe ljudi u rasejanju i iskoristio pun kulturni, privredni, intelektualni i svaki drugi potencijal dijaspore, neophodno je napraviti zakonodavne i sistemske reforme.
Šta vi predlažete?
– Pre svega treba omogućiti elektronsko glasanje dijaspori, kao što je praksa u Estoniji. To bi povećalo izlaznost, jer nije svima u inostranstvu lako izvodljivo da lično dođu na biračko mesto udaljeno i po nekoliko stotina kilometara. Izuzetno je važno uvođenje barem pet obaveznih poslaničkih mesta za dijasporu u Skupštini Srbije, što je već praksa u nekim državama. Važno je povećati nadležnosti Skupštine dijaspore. Potrebno je ukinuti i vladinu Kancelariju za dijasporu koja je nefunkcionalna agencija sa više od 50 angažovanih osoba.
Srbija mora da ima planKako mladi iz rasejanja vide Srbiju i šta od nje očekuju? – Mnogi od nas razmišljaju o Srbiji, svojim rođacima šalju novac, gledaju srpske TV kanale… Mnogi bi hteli da dođu ovde da žive. Međutim, nema iskrenosti u pozivima da se vrate, što sam iskusio i na sopstvenoj koži. Mi smo sad već treća, četvrta, možda i peta generacija koja živi u inostranstvu. Možda možemo da ubedimo neke ljude koji imaju firme u inostranstvu da ulažu u Srbiju, da budu posrednici ili da na bilo koji drugi način pomognu. Ali, Srbija mora da ima plan kako da privuče te ljude. |
