– Nikad se nisam povukao kad znam da sam u pravu. Ni kada sam protestovao protiv SPS i radikala, ni kada sam Miloševiću rekao da treba da podnese ostavku, ni kada su se smejali što sam pokrenuo akciju da svaka škola u Srbiji dobije WC. Ni kada su se smejali što tražim fiksni kurs kakav imamo danas, ni kad su tabloidi bombardovali javnost lažima o meni. Takav sam, ne pristajem na laž, izjavio je za „Blic“ lider Demokratske stranke Dragan Đilas.
Da li ste zbog te političke tvrdoglavosti protiv saradnje DS i SNS?
– Odmah po dolasku na čelo DS rekao sam da je Srbiji potreban nacionalni dogovor o Kosovu, ekonomiji, obrazovanju, da ne treba da se vraćamo u prošlost nego da gledamo u budućnost. Kritikovali smo argumentovano ono sa čim se nismo slagali, nikoga nismo vređali.
Odgovor nije bio „naprednjački“ nego tipično radikalski: hapšenja, prebijanja, kampanje u tabloidima, laži, tvrdnje da mrzimo svoj narod… Naprednjaci su pokazali da su u stvari i dalje radikali. Sa radikalima nismo mogli da sarađujemo 20 godina, ne možemo ni danas.
Ali da budemo pošteni, nije da nema rezultata. Ova vlada 21. januara počinje pregovore sa EU.
– Da budemo pošteni pa da kažemo da je dobijanje datuma, doduše drugog po redu, rezultat rada mnogih vlada pre ove, ali prevashodno pristanka ove vlasti na odricanje od dela teritorije. Da budemo pošteni i da kažemo da države moraju u istorijskim trenucima da donesu i tako teške odluke zbog viših nacionalnih interesa. Ali i da budemo pošteni pa da kažemo da se ova vlada odrekla Kosova ne zarad strateških interesa Srbije, već da bi Nikolić i Vučić od onih koji su ih 15 godina tretirali kao nacionaliste bili prihvaćeni kao Evropejci.
U čemu je razlika između Vaše i Vučićeve Evrope?
– Formalno, i oni i ja smo za EU. Samo za mene nije važan datum ulaska, već primena pravila. Ja sam za slobodne, oni su za kontrolisane medije. Ja sam protiv zaduživanja osim za konkretne infrastrukturne projekte, oni se zadužuju da krpe rupe u budžetu. Ja podržavam da država interveniše u privredi u strogo jasnim pravilima, oni veruju da će tržište samo sve da reši. Ja sam protiv partijskog zapošljavanja, oni nisu. Oni dovode savetnike Stros-Kana i Guzenbauera, ja kažem dovedite Nemca da vodi „Železnice“. Oni tvrde da će im šeik doneti tri milijarde dolara, ja ne verujem u Deda Mraza ni sa belom ni sa crnom bradom.
Da li će Boris Tadić uspeti da Vas smeni?
– Svako u DS može da se kandiduje za predsednika stranke na izbornoj skupštini. Pa i Tadić ukoliko to želi. Svako na GO može i da predloži vanrednu skupštinu, ali mu treba većina. To je procedura, to je demokratija. Nije tajna da neki ljudi zovu članove Glavnog odbora, predstavljaju se kao tim Tadića i traže moju smenu. Na dva meseca pred izbore takva inicijativa je sasvim sigurno usmerena ne protiv mene, nego protiv DS. Nisam organizovao protivakciju svoje ekipe, jer ja ne želim da budem predsednik nijednoj ekipi, nego pravom DS.
Hoćete li i posle Glavnog odbora 18. januara biti predsednik DS?
– Uveren sam da će u demokratskoj raspravi većinu dobiti moj stav da ovakav SNS vodi Srbiju u propast u naredne dve godine. Naš posao je da na izborima osvojimo dovoljan broj glasova i imamo značajnu političku težinu, a ne da se nudimo za privezak SNS i Vučiću. Ne slažem sa stavom Tadića da DS može sa SNS kada se ova stranka promeni i kada mi politički ojačamo. Ako se SNS promeni, to onda nije SNS, a podrška građana ovakvom DS je velika, što će se pokazati na izborima u Beogradu, a možda i u Srbiji.
Hoćete li u slučaju poraza DS podneti ostavku?
– Mojim dolaskom na čelo DS uvedeno je pravilo da posle svakih izbora lider stranke ide na proveru pred skupštinu stranke. Ako je dobro prošao na izborima, dobiće podršku, ako ne, biće smenjen. To je demokratija.
Biznismeni da vrate bogatstva
– Ima puno načina da Miroslav Mišković i drugi krupni biznismeni, čije su se firme razvijale u poslednjih 20 godina koristeći tadašnja pravila koja su više pogodovala njima nego državi, sada državi i građanima nadoknade deo toga. Verujem da bi većina njih bila zainteresovana za razne aranžmane kroz koje bi se to moglo ostvariti. Naravno, ne mislim na one koji su prekršili zakon, za njih su nadležni tužilaštvo i sud, bez čije pravosnažne odluke niko ne može unapred biti proglašen krivim.
Svetomir Marjanović
http://www.ds.org.rs / Izvor: Blic
