Dimitrije Boarov: Budžet i vojni rok

2
264

Kad sam protekle nedelje video da je glavni tekst u beogradskoj Politici intervju sa generalom Milanom Mojsilovićem, načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, pomislio sam da će on, pre svega, javnosti objasniti zbog čega su rebalansom ovogodišnjeg budžeta države sredstva za Ministarstvo odbrane naprasno povećana za 350 miliona evra, tako da će ove godine odobreni kapitalni troškovi vojske ukupno iznositi 750 miliona evra. No, to pitanje šefu našeg oficirskog kora nije ni postavljeno već je u prvi plan izbilo pitanje treba li u naše zakonodavstvo vratiti obavezni vojni tok.

Da prvo podsetimo da je Fiskalni savet kritikovao spomenuto povećanje budžeta Vojske Srbije usred krize izazvane pandemijom kovida-19, ističući da novac koji se izdvaja za uvoz naoružanja ne pokreće domaću privredu i ne povećava privrednu živost, to jest, ne vodi ostvarenju planirane stope privrednog rasta ove godine za šest odsto. Fiskalni savet je tome dodao proračun da su spomenuta izdvajanja za našu vojsku na nivou od 1,4 odsto BDP-a Srbije, dok su u zemljama Centralne i Istočne Evrope u proseku 0,3 odsto njihovog BDP-a – dakle, relativno, pet puta su manja u odnosu na naša.

Sve to bi izgledalo nešto drugačije kada bi se reklo da je odluka o povratku na sistem obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji već zapravo doneta jer i priprema Vojske Srbije za drugačiji pristup popuni mirnodopskih i ratnih jedinica podrazumeva značajno povećanje troškova. General Mojsilović, odmah da kažemo, u spomenutom intervjuu decidirano je rekao da takva odluka o obaveznom služenju vojnog roka nije (još) doneta, te da je reč o krupnoj političkoj odluci koja traži postizanje širokog društvenog konsenzusa. On sam je svoje zalaganje za povratak “obaveznog roka” oslonio na dva argumenta. Prvo, da “primenom principa dobrovoljnosti deo ukupnog regrutnog potencijala nije osposobljen za odbranu zemlje, pa se podmlađivanje i adekvatna popuna rezervnog sastava nameću kao imperativ u podizanju odbrambenih sposobnosti VS”. Drugo, general Mojsilović je podsetio da je Narodna skupština Srbije usvojila model “totalne odbrane” (kako se sada naziva nekadašnji model ONO i DSZ “naoružanog naroda”) u uslovima vojne neutralnosti Srbije, što izaziva potrebu “osposobljavanja najšireg dela stanovništva za odbranu zemlje i postupanje u vanrednim situacijama”.

Da Vas podsetimo:  Tito, Draža i Maršalat

Ako pogledamo zvanični sajt Vojske Srbije videćemo da sadašnji “aktivni sastav” VS ima nešto više od 40.000 ljudi, a da godišnje u Srbiji za vojnu službu stasa više od 86.000 ljudi, pa bi se moglo pretpostaviti da bi se broj ljudi u vojnim uniformama kod nas mogao više nego udvostručiti. Međutim, povratak obaveznog vojnog roka nije jednostavan ni sa političkog ni sa ekonomskog aspekta. Ne ulazeći dublje u politički ili čak geopolitički aspekt takve odluke, prvo treba proceniti da li bi takav potez doista naišao na dobar prijem u građanstvu (ciljamo na neproverenu floskulu izraženu u sloganu “Rado ide Srbin u vojnike”) i drugo, što je još važnije, da li bi Vojska Srbija doista postigla cilj kojem stremi – da mlađim i stručnijim ljudima obezbedi adekvatno upravljanje modernim naoružanjem (da ne ispadne da dođemo u situaciji da kupujemo suviše oružja kojim nema ko da barata, ako zatreba).

Kad je reč o pitanju da li bi mladi lepo prihvatili ponovno uviđenje obaveznog vojnog roka, u traganju za odgovorom trebalo bi imati na umu da se i Srbija menja i da je odavno prošlo doba kada je odlazak u vojsku za većinu mladića bio test sticanja zrelosti i često prvi izlazak iz neke seoske zabiti u vesele gradske sredine jedne velike države. Kod drugog pitanja takođe opstaju mnoge neizvesnosti. General Mojsilović realistično kaže da je danas “konkurencija na tržištu rada jača nego ranije, mladim ljudima se pruža više mogućnosti za zaposlenje u privrednim subjektima koji mogu ponuditi bolju zaradu, pa sistem odbrane mora učiniti dodatne napore da profesionalce zadrži u svom stroju i privuče kvalitetan kadar”. Dakle, oni koji bi pod obavezno stigli na služenje vojnog roka ne mogu se u kratkom roku obučiti za baratanje savremenim odbrambenim sistemima, a ako nemaju u vidu zapošljavanje u VS radi dobre zarade, onda će vojnu obavezu doživeti kao državni jaram.

Da Vas podsetimo:  MALI KORAK – VELIKI DOBITAK

Izvor: Novi magazin

2 KOMENTARA

  1. Све је у функцији предизборне кампање за очекујуће изборе у 2022., јер:
    “General Mojsilović, odmah da kažemo, u spomenutom intervjuu decidirano je
    rekao da takva odluka o obaveznom služenju vojnog roka nije (još) doneta, te da
    je reč o krupnoj političkoj odluci koja traži postizanje širokog društvenog konsenzusa.“
    Живи били па видели!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime