Dimitrije Mrkšić: Šta se više bune ti advokati?

0
760

aLadyJusticeImage_frontpage_main_news_aSvi ste čuli da advokati štrajkuju, verujem. Međutim, kako pratim razne vesti, primetim da se niko zaista nije upustio ne samo u objašnjenje razloga štrajka, nego i kako je do cele konfuzije uopšte i došlo. Pošto ne mogu da bacim glas na glavnim medijima, evo ovde mogu da dam svoj doprinos, pa koga interesuje neka pročita.

1. Stanje advokature danas

Iako vlada utisak da se radi o krvožednim tiranima koji se hrane krvlju male dece i žive u vilama, situacija je daleko od toga. Ranije, advokati su predstavljali materijalnu elitu društva, zarađivali su zaista mnogo, ali danas ogroman deo advokata jedva sastavlja kraj sa krajem. Kako je krenula materijalna erozija celog društva, od 2008. negde, strmoglavo su se smanjile i zarade advokata. Danas, rade ispod cene, ne mogu da naplate ogroman deo potraživanja (u proseku oko 40% ostane nenaplaćeno), čekaju na isplatu veoma dugo, posebno kada se radi o novcu koji im duguje država za odbrane po službenoj dužnosti, ili odbrane u prekršajnom postupku. Zbog te situacije, ogroman broj advokata je otišao u sudije ili tužioce, neki koji su mogli da se snađu otišli su u neka javna preduzeća, a oni koji su ostali u najvećem broju tavore. Onih nekoliko procenata koji se bave teškom krivicom imaju mnogo novca, ali krivica je specifična oblast, kojom veliki deo advokata i ne želi da se bavi ozbiljnije, iz mnogo razloga.

2. Porezi

Advokati su u sistemu paušalnog oporezivanja. Kao prvo, zbog čega advokati ne bi uveli fiskalne kase? Ako se pogledaju prethodni problemi, došli bismo do situacije da advokat ne može da naplati nešto čak ni po tarifi, a da mora da kuca fiskalni račun po tarifi. Dalje, morao bi porez da plati odmah, a novac da sačeka mesecima, nekada i po dve ili tri godine. Uvođenje fiskalnih kasa bi značilo konačno zatvaranje radnje za veliki broj advokata u Srbiji.

Da Vas podsetimo:  Sava Šumanović završio u kanalu! Da li je najvećI srpski slikar ovo zaslužio?

Poreska rešenja koja su ove godine stigla, veća su od 40 do 300 procenata, zavisno od načina obračuna. To je porez koji predstavlja preveliku obavezu, posebno za mlade advokate, kojima treba minimum tri godine da stanu na noge i krenu da obrću novac. Dogovor oko poreza je bio na vidiku, ali je onda Lazar Krstić otišao sa mesta ministra finansija, poreske obaveze ostale, i sada mora sve ponovo da se radi. Niko ne izbegava plaćanje poreza, ali niko ne želi da ga prave budalom.

3. Notari

Uvođenjem funkcije javnih beležnika želeli su da rasterete sudove u Srbiji. Međutim, kao i mnogo toga, i ova novina kod nas nije sprovedena na najsrećniji način. Posao javnog beležnika je, pre svega, da overava istinitost pojedinih isprava, kao i da vodi određene postupke, uglavnom nesporne vanparnične postupke. S tim u vezi, svetska i evropska iskustva u ovoj oblasti kažu da notar odgovara u celini za sadržinu ugovora koji sastavi, a da za ugovor koji sastavi neko drugi, notar može da odgovara samo za identitet stranaka, odnosno da overi da su ugovor potpisale dve stranke koje se u ugovoru i navode.

Međutim, na mala vrata je pokušano sa monopolizacijom ugovora u korist notara. Odnosno, ne postoji stavka „overe potpisa na ugovoru“, već notari naplaćuju punu cenu za sadržinu ugovora, bilo ko da sastavi ugovor. Ovo znači da će stranka, ako već plaća punu cenu overe, da ode kod notara da bi platila manje. U situaciji kada bi advokat pisao ugovor, stranka bi taj isti ugovor morala ponovo da plati notaru u punom iznosu.

Ovo je potpuno neprihvatljivo rešenje. Štaviše, rešenje je koje ne postoji bilo gde u uporednom pravu. Posebno ne u zemljama oko nas, koje su pre nas uvele notare kao novinu u pravnom sistemu. Naravno da su i notari, kao obrazovani i iskusni pravnici, sposobni da pišu ugovore i da treba da ih pišu, ali ne po cenu da im se da faktički monopol na sastavljanje ugovora, a da se advokatura uništi. Ugovori predstavljaju jedan od osnovnih prihoda advokata i, posebno u današnje vreme, ovo bi takođe bio ogroman udar na egzistenciju i nezavisnost advokature.

Da Vas podsetimo:  Propao tender za doček na niškom trgu, Željko Samardžić ipak peva i to za više para

Takođe, kako čujem od kolega notara, i njima se vezuju ruke. Smanjuje im se cenovnik, pa moraju da vraćaju novac ljudima, Vrhovni sud je presudio da i sudovi mogu da vode njihove postupke, što je ustupak sudijama koji notarima uzima posao i slično. Opšti je utisak da se u ovu reformu krenulo naprečac, iako ceo postupak već i predugo traje.

4. Sumiranje

Ma koliko postojali svakakvi advokati, koji se bave svakakvim radnjama, većina su normalni ljudi koji normalno rade svoj posao. Advokatura je sastavni deo jednog društva, korektiv pravosudne grane vlasti, koja je jedna od ključnih za uspostavljanje i funkcionisanje pravne države. Ukoliko advokati izgube izvore prihoda ili im se nametnu prevelike poreske obaveze, gube i svoju nezavisnost, a to je već gubitak za celo društvo, jer svaki pojedinac dolazi u situaciju da zavisi od čoveka koji nije nezavisan i ne sme do kraja da brani njegove interese, već onoliko koliko mu je „dozvoljeno“, u suprotnom gubi egzistenciju.

Dimitrije Mrkšić

Vidovdan

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime