Direktni izbori za kandidata demokratske opozicije na predsedničkim izborima
Pošto su na prošlim izborima stranke demokratske opozicije osvojile preko 22% glasova, a da nijedna od nih sama nije dobila mnogo više od 6% glasova, bilo bi racionalno da na predsedničkim izborima ove stranke imaju zajedničkog kandidata.
Ovde ćemo predložiti način da se do njega dođe putem preliminarnih izbora.
1. Ko može da glasa
Može da glasa osoba koja se registruje u nekoj od centrala opozicionih stranaka ili nevladinih organizacija koje čine opozicionu koaliciju.
Za registraciju bi bili dovoljni isti podaci koji su potrebni pri davanju potpisa podrške za listu ma rep. izborima (u poslednjoj fazi ovaj proces može se odvijati paralelno sa formalnim davanjem podrške kandidatima).
U prostorijama stranke ili NVO se upisuje matični broj birača u program koji generiše šifru koju glasač dobija na mejl.
Sa ovom šifrom i matičnim brojem, svaki glasač može da glasa za nekog od kandidata na online platformi. Njegov glas se odmah vidi.
Glasač može da menja svoj glas u toku kampanje.
Glasač može da glasa i fizički u strankama ili nekom NVO poslednja 2 dana kampanje.
Ovo bi trebalo da bude dovoljno da spreči simpatizere stranaka van koalicije ili drugih kandidata da utiču na glasanje. Ako bi takvih pokušaja ipak bilo, odrediti način da se ova greška neutrališe.
2. Ko može da se kandiduje
Svako može da se kandiduje.
Kandidati mogu biti lideri stranaka, članovi stranaka, nestranačke ličnosti, svako ko želi da kroz zajedničku platformu postane kandidat demokratske opozicije.
Kandidati se dele u dve sekcije: oni koji su skupili više od 1000 glasova i oni koji još nemaju toliko. Kandidati koji su skupili preko 1000 glasova, dobijaju istaknuto mesto na platformi, dok su ostali u sekciji B, gde čekaju da skupe 1000 glasova.
Idealno bi bilo da platforma za glasanje omogućava i jednostavno i brzo doniranje sredstava izabranom kandidatu.
Izradu ovakve platforme finansirale bi stranke i NVO opozicione koalicije. Jedan procenat sredstava iz donacija bi se mogao odvojiti za troškove održavanja online platforme.
3. Procedura
Kandidati vode kampanju do datuma koji pada mesec dana pre predviđenog početka zvanične kampanje za predsedničke izbore.
Ukoliko jedan od kandidata osvoji više od 50% glasova registrovanih birača, on postaje zajednilki kandidat opozicije.
Ukoliko se to ne dogodi, kampanja se produžava još 7 dana sa dvojicom kandidata.
Kandidati se ulaskom u kampanju obavezuju da će davati aktivnu podršku zajedničkom kandidatu u zvaničnoj kampanji i zbog toga nastavljaju kampanju do kraja zvaničnih izbora u korist zajedničkog kandidata.
4. Efekti
Na ovaj način opozicija bi aktivirala 50.000 – 200.000 birača tako što bi oni dobili mnogo kvalitetniju ulogu u odnosu na prosto glasanje za zajedničkog kandidata oko koga bi se dogovorili lideri opozicije. Ovi birači bi se u zvaničnoj kampanji sigurno jače založili za kandidata u čijem su biranju učestvovali.
Opozicione stranke proširile bi bazu članova i simpatizera putem akcije u kojoj su im zaista pružili priliku da odlučuju.
Sloboda kandidovanja proširila bi krug aktivnih kandidata, a oni koji izgube trku, znaće da su imali svoju šansu i da se nisu žrtvovali za nekog drugog. U trci bi ravnopravno mogli učestvovati i stranački lideri i vanstranačke ličnosti ako smatraju da mogu dobiti većinu opozicionih birača.
Online platforma koja se uspostavi mogla bi kasnije da nastavi da radi kao nevladina organizacija koja sakuplja sredstva za akcije civilnog društva i političke kampanje u budućnosti.
5. Izazovi
Glavni izazov bi bilo samo prihvatanje procedure od strane nekoliko glavnih stranaka i ulazak u preliminarne izbore jakih kandidata. To bi u velikoj meri bio presedan. Danas su lideri opozicije skloniji da se do kandidata dođe njihovim dogovorom.
Drugi izazov bi bio da proces registrovanja birača ne bude kompromitovan – da se ne stvaraju fiktivni glasači. Trebalo bi da su stranke i NVO sposobne da to urade na pravilan način, a verovatno je i da bi se moglo doći do dodatnih pravila koja bi zašitila validnost glasanja. Ceo proces, ako bi bio bepsrekoran, dao bi značajnu prednost opoziciji.
Izazov bi bili i pokušaji vlasti da kompromituju proces, bilo prijavljivanjem svojih simpatizera kao opozicionih, bilo na neki tehnički način. Mislim da bi se ovaj problem mogao prevazići i da ipak ne bi bio toliko zastupljen da ugrozi ceo proces.
Vladimir Milutinović
dvogled.rs
