Direktor katastra zabranio zaposlenima da razgovaraju s građanima

0
42
Foto: pixabay.com

Zaposleni u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) dobili su dopis od direktora u kojem piše da zaposleni ne smeju usmeno da komuniciraju sa strankama bez odobrenja rukovodioca katastra i da je potrebno da građani moraju da imaju zakazan termin da bi došli na šalter u katastar nepokretnosti. To je za Novu ekonomiju potvrdio Nebojša Pejčinović iz Sindikata Nezavisnost RGZ, nakon što se dokument pojavio na društvenim mrežama početkom ove sedmice. 

„Taj dopis poslao je direktor nižim rukovodiocima sa obavezom da proslede svim zaposlenima, taj „dokument“ nema formu akta jer nije baziran ni na jednom validnom propisu kojim se definiše rad državne uprave i državnih službenika. Namera je da se onemogući bilo kakva komunikacija zaposlenih službenika i stranaka, kao i da se o stanju u RGZ-u ne iznose informacije“, kaže Pejčinović.

Dakle, dopis nije samo namenjen radnicima na privremenim i povremenim poslovima već svima uključujući i državne službenike, a navodna namera o zaštiti podataka i sprečavanju koruptivnih radnji za sindikat je neprihvatljiva i ukazuje da je zapravo namera da se prikriju krupni strukturni i organizacioni problemi, smatra Pejčinović.

Izvor: Sindikat Nezavisnost RGZ

Katastar nepokretnosti zapošljava

Pored ovog internog dopisa, zanimljivo je da je Vlada Srbije dala je saglasnost Republičkom geodetskom Zavodu (RGZ) da otvori konkurs za stalno zapošljavanje stručnih kadrova za 186 radnih mesta, objavljeno je na sajtu RGZ.

Institucija koja je tokom juna bila blokirana hakerskim napadom navodi u tom obeveštenju da je ovo prilika da mladi počnu da rade „u državnoj instituciji koja je lider na polju digitalizacije, a [koja] u svom fokusu ima građane i privredu kojima je na usluzi“.

Danica S, sedamdesetpetogodišnja penzionerka, koja je odlučila da proda kuću u Aranđelovcu i da se preseli u jedno od beogradskih okolnih naselja, nedelju dana je čekala da potpiše ugovor o prodaji i overi kod notara.

Da Vas podsetimo:  Snaga ove zemlje je na lokalu

Nova ekonomija je pokušala da dobije odgovore od Republičkog geodetskog zavoda pre dve nedelje o blokadi katastra nepokretnosti, ali elektronska pošta ne radi u toj instituciji i mejl sa pitanjima nam se vratio.

Pejčinović kaže da će zapošljavanje biti partijsko kao i do sada, bez mogućnosti ikakve kontrole.

Kada Služba za upravljanje kadrovima bude objavila konkurs znaće se, kako on kaže, koja su radna mesta slobodna, obim poslova je sve veći a prirodni odliv kadrova u penzije i zbog nezadovoljstva statusom, platama i ukupnim odnosima u RGZ-u je zabrinjavajuće veliki.

Posle dva konkursa u kojima je primljeno oko 600 službenika i dalje postoji više od stotinu radnika koji u RGZ-u rade duže od 10 godina na određeno ili na privremenim i povremenim poslovima obavljajući sve stručne poslove pa i one koji se odnose na vođenje upravnog postupka, navodi on.

„Mnogi su se ranije žalili da su eliminisani iz konkurencije pre nego što je komisija počela sa radom iz trivijalnih razloga, popunjavanja prijave i slično. Tako da je od nekoliko hiljada prijava na kraju za 352 radna mesta ostalo 390 kandidata, što je očigledan primer partijskog ili nekog drugačijeg zapošljavanja bez mogućnosti ikakve kontrole. Sigurni smo da će i ovoga puta biti isto“, kaže Pejčinović.

Šta sad radi u katastru?

Rad službi katastara, podiže se postepeno, u funkciji je 108 od 164 katastra, u nekima je rad otežan, ali se primaju zahtevi, kaže Pejčinović.

„Uglavnom je sve vezano za elektronsku komunikaciju i zahteve koji idu preko e-šaltera. U periodu pre blokade broj podnetih upravnih predmeta u katastru bio je ukupno u Srbiji oko 3.500. U Beogradu, taj broj je bio između 650 i 700″, kaže Pejčinović.

Da Vas podsetimo:  Novinari u BiH najizloženiji političkim pritiscima i prijetnjama

On kaže da je inicijativa da se elektronski zakazuju termini u katastru deo spinovanja jer je u praksi veoma teško zakazati dolazak u katastar.

To je posebno nemoguće u službama katastra nepokretnosti koje još nisu počele da rade kao i u onima u kojima je sistem tek pušten u rad, kaže Pejčinović.

„Kompetentni službenici će morati da ustupe mesta navodno informatički obrazovanim mlađim kadrovima. Sa mnogo većim brojem zaposlenih RGZ poslednjih godina uz sve digitalne servise ne može da postigne efikasnost koju je imao u periodu kada je funkcionisao sa manjim brojem službenika. Broj nerešenih predmeta koji je 2016. bio na nivou 150.000 u 2020. je dostigao 750.000 a danas iznosi oko 500.000 jer se ne može doći do podatka broja drugostepenih žalbi koje umnogome koče rad katastra„, kaže Pejčinović.

Piše: O. Bojić
Izvor:
Nova Ekonomija

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime