Direktor: „Ne želim da budem ni tužilac ni sudija“

0
1518

 

Nedavno su smenjeni direktori Medicinske i Poljoprivredno-prehrambene škole u Čačku. Razlog, zato što nisu pokrenuli, odnosno, do kraja sproveli disciplinski postupak protiv izvesnog profesora, koji je, navodno, seksualno uznemiravao učenice i učenike.

Arapski crtež iz 1335. sa prikazom sudovanja kod kadije / Foto: Vikipedija

Iako ovde ne raspolažemo konkretnim činjenicama, indikativna je rečenica direktora Poljoprivredno-prehrambene škole, da on ne želi da bude tužilac i sudija. Pošto je tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu protiv profesora optuženog za seksualno zlostavlljanje – i  direktor Medicinske škole obustavio je  disciplinski postupak, koji je u međuvremenu bio pokrenuo. Očigledno, i drugi direktor je logično reagovao, vratio je nastavnika na rad, pošto je protiv nastavnika odbačena prijava za seksualno zlostavljanje u lokalnom tužilaštvu.

Ono što se nadalje dešavalo, zaista je krajnje bahato i nezakonito. Prosvetna inspekcija nalaže razrešenje direktora i školskih odbora, a ovim dvema školama nameću se v.d. direktori van škole. Takođe, indikativno je da su ključni (provladini) mediji uglavnom izveštavali o ovim slučajevima tako, da se unapred zaključi da su direktori za nešto krivi. I kakav utisak može da dobije čitalac, kada pročita naslov u novinama, koji glasi: Direktori prikrivali profesora seksualnog manijaka! (Blic) ili Zbog zataškavanja seksualnog uznemiravanja smenjeni direktori (Politika) i slično tome.

Prvo, ko daje za pravo medijima da donose presudu i nekoga oglašavaju krivim pre odluke tužilaštva i suda? Otkud oni znaju da je profesor izvršio (ne)delo koje mu se pripisuje na osnovu iskaza osmoro učenika? Kako je tužilaštvo moglo da odbije krivičnu prijavu, ukoliko je bilo dokaza da je nastavnik seksualno zlostavljao učenice? Zar istina ne bi mogla da bude i drugačija od one koju saopštavaju učenici, mada nam je teško da pretpostavimo da se osmoro učenika udruži i izmisli nekakvu priču protiv svog profesora, a bez ikakvog osnova. To je, čini se, malo verovatno, ali ne i nemoguće.

Da Vas podsetimo:  "Predsedniče, ovo je ruglo od države, ruglo od EPS-a"

I sad dolazimo do ključnog pitanja: Može li i treba li direktor da bude sudija u ovakvim i sličnim slučajevima? Da li je on dovoljno kvalifikovan da bi bio u stanju da donese meritornu odluku o nečijoj krivici ili nevinosti? Sigurno je da ne može, jer malo je direktora (ako ih ima uopšte) koji su završili studije prava, pa da bi bili, koliko toliko, kvalifikovani da mogu, pored funkcije direktora, da obavljaju u posao sudije. A u ovakvim slučajevima, oni jesu sudije.

Opet, tu je za sve kriv Zakon o osnovama sistema obrazovanja (ZOSOV), koji je direktorima dao preterane obaveze i preterana ovlašćenja. Zar ne bi bilo logičnije da se u slučajevima pretpostavljenog nasilja, nastavnik udalji s posla, ali da odluku o njegovoj krivici ili nevinosti potom donesu regularni sudovi? Zar se i oni disciplinski postupci, u kojima je nastavnik oglašen krivim i otkazan mu ugovor o radu, svakako ne završavaju pred sudom? Za to vreme uveliko se ruši ugled škole,  optuženi nastavnici (pravi ili krivi) prolaze višegodišnji pakao, gubi se ogromno vreme i novac, stvara se zla krv (setimo se Jefte Jeftića i ubistva direktora Darka Vitića u Rekovcu, pre koju godinu).

U predlogu novog ZOSOV-a, koji će se uskoro usvajati, položaj i nadležnosti direktora ostale su iste – ili su još ojačani, što nikako ne može da bude dobro. Trenutna vlast sve kroji po svom aršinu, kao da će oni vladati doveka. Smenjuju sve one koji im se ne povinuju i ne pristanu da budu vojnici njihovog pohlepnog ešalona. To je i razlog najnovijih  čistki nepodobnih načelnika u školskim upravama i direktora u školama. Zapravo, ovde se ne radi samo o prosveti, jer slična je situacija i zdravstvu i u drugim državnim službama.

Da Vas podsetimo:  Da li će se u pravosuđu desiti pobuna?

„Ne želim da budem i tužilac i sudija“, kaže savestan fukcioner.  Konačno, glas zdravog razuma, zar ne? I čovek biva kažnjen zbog toga što je duboko moralna ličnost – on je direktor, a ne inkvizitor! Nad pomenutom rečenicom trebalo bi svi da se duboko zamislimo. U srpskom školstvu pravo je dato u ruke direktorima na takav način da to liči na sve osim na jedan obrazovni sistem u kome bi trebalo da vladaju red i zakon.

Printskrin: Youtube

Naime, ovakav način „suđenja“ onima koji prekrše nekakvu „zabranu“ najviše liči na onu vrstu pravde koja je vladala u periodu turske vladavine, poznate u narodu po izreci: Kadija te tuži – kadija ti sudi! A smeniti čoveka koji ne želi da bude turski kadija, vraćanje je u period najgore opresije, divljaštva i opasne društvene anomije, gde se ministar prosvete ponaša kao turski car – sultan.

S druge strane, ovakvo zakonsko rešenje, u kome direktor može samostalno da odluči da li će protiv određenog nastavnika povesti disciplinski postupak, otvara ogroman prostor za svakojake manipulacije. U praksi to vrlo često izgleda ovako: u kolektivu se pojavi kolega, nastavnik koji suviše „zvoca“ i „zabada nos tamo gde mu nije mesto“. Takvome treba nekako zapušiti usta. A kako to uraditi? Pa tako što ćete učenike, raznim tehnikama „ubeđivanja“, suptilnim i indirektnim „potpikavanjem“, okrenuti protiv nastavnika.

Pretpostavka je da će tu nastavnik kad tad izgubiti nerve i reagovati neprimereno, počeće da galami, izbaciće učenika sa časa, ponekad će ga i fizički izgurati napolje. I eto prilike da se protiv nastavnika primene famozni članovi Zakona o osnovama sistema obrazovanja, poznati kao „Zabrana nasilja“. Da bismo shvatili kolike su razmere ovakvih zloupotreba zakonskih ovlašćenja kod jednog dela nesavesnih direktora, trebalo bi napraviti preciznu analizu i videti na koji su način brojni nastavnici izgubili licencu za rad u proteklim godinama.

Da Vas podsetimo:  Raspolućena Srbija

Zanimljivo je da nastavnici protiv kojih su pokrenuti disciplinski postupci nemaju nikakvu zaštitu sindikata. Zapravo, najčešće se čitavo okruženje neprijateljski postavlja prema okrivljenom nastavniku, tako da takav ima vrlo malo izgleda da se izvuče iz zamke u koju je nenadano upao. Ukoliko takav slučaj uopšte stigne do medija (što se retko događa), tada to bude objavljeno na krajnje alarmantan i sugestivan način, onako kako su to u slučaju nastavnika iz Čačka (videli smo to gore) učinili vodeći srpski dnevnici, Blic i Politika.

Sindikati, takođe, ne koriste priliku da ukažu vlastima na apsurdnost i pogubnost zakona u kome se jednom čoveku u školskoj ustanovi (direktoru) daju prevelika ovlašćenja, posebno ako mu se da mogućnost da tuži i sudi po svojoj volji. I, začudo, sindikatima ne pada na pamet da se u borbi za dostojanstveniji, humaniji i zdraviji sistem obrazovanja, posluže časnim primerima dvojice direktora iz Čačka, koji više drže do svog obraza nego do fotelje.

Prosvetni radnici nemaju drugog načina da se bore za svoje interese, osim kroz sindikalnu borbu, ali, reklo bi se, sindikati su zaboravili svrhu svog postojanja. I eto, izgleda da je došlo vreme, da savesni i odgovorni direktori (poput ovih iz Čačka) više učine za dignitet nastavničke profesije, nego sve sindikalne vođe kada se saberu (a ima ih poprilično) i svi prosvetni radnici, pride, koji zbunjeno i slepo nastavljaju da prate takve odrođene i beskrupulozne radničke lidere i lažne borce za radnička prava.

D. Gosteljski

Koreni

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime