Diskriminacijom IN Medije opština krši zakon

0
11

Inđijski nezavisni medij – IN Medija za godinu dana postojanja ni jednom nije pozvan na događaj koji organizuje lokalna samouprava. Pored toga, nije svrstan u listu medija koji se može naći na zvaničnom sajtu opštine Inđija u odeljku o medijima, iako smo više puta zahtevali od šefa kabineta predsednika opštine Nemanje Milojevića da nam bar odgovori koji je razlog ignorisanja i diskriminacije. Niz mejlova, telefonskih i ličnih zahteva da se IN Medija uvrsti u mejling listu obaveštenja o događajima koje organizuje lokalna samouprava ostao je bez odgovora.

Pored činjenice da lokalna vlast negira postojanje jednog registrovanog medija, ne ustručava se da isti omalovažava na sednicama lokalnog parlamenta i optužuje da novinari IN Medija „napadaju“ predsednika opštine i vladajuću Srpsku naprednu stranku.

Resorno ministarstvo obavešteno je usmenim, a zatim i pisanim putem, o odnosu lokalne samouprave u Inđiji prema medijima, selekciji i diskriminaciji, kao i kršenju Zakona o javnom informisanju i medijima, u kome se, u članu 4, između ostalog kaže, da je„zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu. Ne sme se ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medija, a naročito vršenjem pritiska, pretnjom, odnosno ucenom urednika, novinara ili izvora informacija.“

U brojnim pokušajima kontaktiranja osobe zadužene za poštovanje i primenu Zakona o javnom informisanju i medijima, IN Medija je nakon par dana stupila u kontakt sa Dejanom Stojanovićem, samostalnim savetnikom normativne grupe u sklopu Ministarstva kulture Srbije u oblasti javnog informisanja i medija, koji je kazao da ono što zahtevamo „nije obavezujući član za lokalnu samoupravu“.

Član zakona na koji se pozivate o zabrani diskriminacije medija nije obavezujući član, on je načelne prirode u međunarodnim i domaćim pravilima, to znači da ne postoji način na koji bi mi ili bilo ko naterao nekog da ga poštuje i primenjuje. Svako normalan poštuje zakon, ali u ovom slučaju mi nemamo način da sankcionišemo neprimenjivanje zakona. Možemo samo obavestiti pismenim putem lokalnu samoupravu da poštuje zakon i to je sve – rekao je Stojanović.

Njegova preporuka je bila da se uputi mejl pomoćnici ministra Slavici Trifunović, sa svim detaljima oko kršenja zakona koje sprovodi lokalna samouprava. Prema savetima Stojanovića, mejl bi trebalo da sadrži opis, kako i kada je upućivan zahtev za obaveštavanje medija o događajima i agendama u cilju izveštavanja javnosti, spisak medija koje finansira lokalna samouprava, a da su bliske vlasti, kao i bar jedan medij koji finansira lokalna samouprava, a da je kritičan prema vlasti. Smernica je bila i da se ne poziva na zakon koji je prekršen, kao i da se ne koristi reč „diskriminacija“, već da se koriste izrazi kao što su „selektivni pristup“ ili „selekcija podobnih i nepodobnih“.

Da Vas podsetimo:  Kako MEDIJI i društvene mreže UTIČU NA JAVNO MNENJE!

Mejl koji je pomoćnici resornog ministra Slavici Trifunović upućen 14. decembra 2021. godine ostao je bez odgovora, i kome je, bez cilja da etiketira medije i novinare, u mejlu izostavljen deo oko „medija bliskih vlasti“ i „medija koji su kritični“.

Ne bi izdvajali ili etiketirali medije koji su bliski ili manje bliski vlasti jer Zakon ne prepoznaje podobne od nepodobnih, Zakon je isti za sve ili bi bar trebao biti. Ovakvim odnosom, smatramo da se vrši selekcija na podobne i nepodobne izveštače, prema kriterijumu koji nije poznat ili javno saopšten. Svi mediji koji su registrovani u Inđiji ili imaju svoja dopisništva, dobijaju obaveštenja o događajima, kao i akreditecije za događaje – osim IN Medije – deo je sadržaja koji je upućen Slavici Trifunović, a koji je ostao bez odgovora pune tri nedelje.

Skrozza: Opština ima zakonsku obavezu da obaveštava IN Mediju o događajima

Novinarka Tamara Skrozza kaže za IN Medija da je obaveštavanje medija o događajima ne samo zakonska, već i društvena obaveza institucija.

Konačno, kao građani, mi i plaćamo njihov rad, pa kao građani imamo i pravo da ne budemo diskriminisani. Nepozivanjem registrovanih medija, inđijska vlast poručuje da joj jedan deo građana nije važan i da nema potrebu da ih informiše o događajima koji ih se lično tiču. Ovakvo omalovažavanje medija i njihove publike s druge strane, pokazuje i strah od „neposlušnih“ medija, ali i od pitanja koja bi možda mogla da budu postavljena. I jedno i drugo zapravo doprinose nepotpunom informisanju i dodatnoj polarizaciji društva – objašnjava Skrozza i dodaje da je odgovor ministarstva očekivan. Kako je rekla, ovde je reč o višegodišnjem bojkotu vlasti prema kritički orijentisanim medijima.

Odgovor Ministarstva je sramotan, ali i očekivan. Iako nadležno za sprovođenje medijskih zakona, ono već godinama upadljivo ćuti pred njihovim sistematskim kršenjem, pa i pred višegodišnjim „bojkotom“, koji predstavnici vlasti priređuju kritički orijentisanim medijima. Meni zapravo više nije ni jasno šta je njihov posao, izuzev što u beskraj sastavljaju raznorazne strategije i glume poslušnu publiku za predstave koje medijima priređuju organi lokalne, ali i najviše državne vlasti – kaže Tamara Skrozza.

Da Vas podsetimo:  Vlada propisala koliko državne pomoći mogu da dobiju mediji

Pritisak i omalovažavanje u lokalnom parlamentu

Kršenje Zakona o zabrani diskriminacije medija kao i vršenje pritiska na uređivačku autonomiju medija i pretnje demonstrirao je direktor Turističke organizacije Inđija Milan Bogojević u inđijskom parlamentu, izjavivši da je IN Medija pozivala ljude koji du dolazili u posetu TO Inđija, da bi kasnije napisali laži.

Na tom portalu niste mogli da pročitate ove čitave godine šta radi Turistička organizacija, ni da smo ušli u tri najbolje. Sve što smo radili, uglavnom se vadio negativan kontekst, zvali su ljude koji nam dolaze u goste, pisali laži i to je trajalo do danas. Od mog početka ovde iznosili su neistine koje su zaslužile tužbu, ali pošto sam ja bio ličnost, ja nisam želeo da ulazim u to. Danas ovde nema nikakve dileme da napadom na Turističku organizaciju napadaju predsednika opštine i da se napada SNS kao vladajuća stranka– kazao je Bogojević.

Direktor Turističke organizacije Milan Bogojević, upitan je da pojasni plan postavke legata u Inđiji, kao i sponzorisanje istih legata koji bi „putovali“ kroz Srbiju, a gde se kao glavni sponzor pominje Opština Inđija. Bogojević je prvo odbio da odgovori na novinarska pitanja i izvestio IN Mediju da će u 2022. godini sazvati konferenciju za novinare, kako bi dao više detalja, kao i da će tada biti pozvana i IN Medija, koja će imati „pravo da postavi pitanja“.

IN Medija je odbila takvu postavku, jer IN Medija pita, ne kada joj neko da „pravo da postavi pitanje“, nego kada za pitanjima postoji potreba u cilju izveštavanja javnosti.

Na takav odgovor upućen Bogojeviću on je lično nazvao novinara IN Medije i ispričao ceo plan projekta „legati“ i potom poslao mejl u kome je i pisanim putem potvrdio ono što je rekao u telefonskom razgovoru.

Da Vas podsetimo:  Savet REM-a čeka popunjavanje sastava

Pored Bogojevića, novinari su kontaktirali i Viktora Lazića, predsednika Udruženja Adligat, koji učestvuje u projektu legata i koji je za medije govorio o sponzorstvu opštine Inđija. Ispostavilo se da su Bogojević i Lazić prijatelji, što je uticalo na to da Bogojević „umisli“ da mu novinari IN Medije proganjaju prijatelje.

U komunikaciji sa novinarima IN Medije Bogojević je srdačan, zahvalan i otvoren za saradnju, dok pred partijskim kolegama preti, omalovažava i diskriminiše novinare.

Đurić: Očigledan primer diskriminacije

Pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Rade Đurić kaže da je odnos opštine Inđija prema IN Medija „očigledan primer diskriminacije medija“, što je zabranjeno Zakonom o javnom informisanju i medijima.

U ovom slučaju radi se o očiglednoj diskriminaciji i selektivnom pristupu u obaveštavanju novinara, a samim tim otežavanju rada i direktnom pritisku na novinare i redakciju. Podsećam da je diskriminacija novinara, urednika i medija po bilo kom osnovu zabranjena Zakonom o javnom informisanju i medijima, član 4. Ovo takođe može da predstavlja i određeni vid zloupotrebe položaja i više nego nesavesnog rada predstavnika vlasti koji svoj posao rade u ime svih građana i to znači u javnom interesu, a ne u ličnom interesu, koji možda smatraju da je povređen nečijim kritičkim stavovima – kazao je Đurić za IN Medija.

Kako je objasnio, ukoliko problem u obaveštavanju postoji, lokalna samouprava to u najkraćem roku treba da otkloni.

Bez obzira za koji medij novinari izveštavaju, a posebno ako se radi o onima koji se kritički i odgovorno odnose prema radu lokalne samouprave, predstavnici vlasti su dužni da im omoguće da redovno dobijaju informacije i prisustvuju događajima koje organizuje grad, jer je to osnovni način da se poboljša kvalitet rada lokalne samouprave i njen odnos prema građanima – dodao je pravnik NUNS-a.

https://www.cenzolovka.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime