Piše: Aleksandar Arsenijević
Decenijama unazad na nesretnim srbistanskim prostorima kad god izustite bilo šta protivu vlasti ili sveukupnog stanja oni što prepuštanje matici i mirenje sa sudbinom doživljavaju kao nešto krajnje logično dočekaće vas objašnjenje, ukor, opravdanje … nazovite to kako hoćete – ćuti može i gore. Tako je to bilo onih devedesetih tokom kojih smo svakodnevno bili u prilici da se uverimo kako nam je uprkos njihovom ćutanju svakim danom sve gore, a tako je to bilo sve do onomad.
Ko zna do kada bi o tako trajalo da se Srbisanci nisu dozvali pameti i za svog vođu nisu ustoličili premudrog, gospodara Vučića što od pustoši, koju mu je ostavio žuti ološ, od Srbistana napravi lidera na Balkanu kome se dive i prijatelji i neprijatelji. Samo xaba sve to kad je uvek bilo i biće onih kojima leva noga ne misli dobro desnoj i koji će svemu pa i ovom istorijskom uspehu, koga ne bi bilo da nije gospodara Vučića i njegove nazadne bratije.
Umesto da kada se pomene njegovo ime ustanu i poklone se oni se svakodnevno urtkuju ko će više oljagati srbistanskog premudrog, sveznajućeg i svemogućeg vođu i njegovu prepoštenu družinu. A dokle to ide uzmimo za primer našeg čačkonačelnika magistra Milunčića, za prijatelje MrMija, koji svakodnevno ulaže nadljudske napore kako bi od naše kasabe koju mu ostaviše prethodnici napravio grad kojim ćemo se ponositi.
Bukvalno nema dana a da se ne oglase ovi mrzitelji prosperiteta kojima smeta to što Moravom pliva ulje koje neko neodgovoran ispušta u reku, a taj nije Kompanija Sloboda. Smeta im što su ulice u najužem centru, poput Gospodar Jovanove, u takvom stanju da pešaci u vreme kiše ne mogu da prođu njom a da ne budu okupani od glave do pete. Što je svako malo naša kasaba u vrhu liste najzagađenijih gradova. Što su neki nesreni sugrađani, poput onih sa Spomen parka, još pre dve decenije platili kanalizaciju o kojoj u trećoj deceniji trećeg milenijuma mogu samo da sanjaju. Kritikuju što postojeća gradska kanalizaciona mreža nema kapacitet za ovoliki broj zgrada, stanova i lokala.
Umesto da se odupru zlobi koja ih razjeda i ponose rekonstruisanim bedemom, behatoniranim prostorom koji neki doživljavaju kao plažu, impozantnom i nadasve prelepom skalamerijom zvanom novogodišnja jelka, Rimskim trgom, amfiteatrom pored Morave za koji niko sa sigurnošću ne može da kaže čemu služi, oni pljuju li pljuju.
Ali nema veze naš MrMi je div junak koji ima svoj cilj i na tom putu ga neće zaustaviti zavidne i zlobne gnjide koje ni same sebi ne misle dobro, a kamo li čačanskom čovečanstvu.
