„Naša inspekcija rada, u skladu sa zakonom, vraća stotine ljudi svakog dana (na posao).“
RTS 3. 12. 2016. godine
Slučaj otpuštene radnice fabrike „Jura“ bila je povod da ministar za rad Aleksandar Vulin govori o učinku Inspekcije rada. Na pitanje novinarke šta se dešava sa onim radnicima čiji slučajevi ne stignu do Vlade, Vulin je odgovorio da ova inspekcija dnevno vraća stotine ljudi na posao.
Inspekcija rada ima pravo da po službenoj dužnosti ili po prijavi izvrši nadzor u određenoj firmi zbog sumnje da je došlo do nezakonitog davanja otkaza. U tom slučaju oni imaju pravo da donesu rešenje o odlaganju otkaza. Zaposleni su od inspekcije u ovakvim situacijama zatražili pomoć u 455 slučajeva. Od toga, u 2015. godini doneto je 357 rešenja kojim se radnik vraća na posao. U 73 slučaja je zahtev zaposlenog odbačen. Posmatrajući ove brojke, nema naznaka o stotinama ljudi koje Inspekcija dnevno vraća na posao.
Isitnomer je pokušao da pronađe dokaze koji bi potkrepili ovu ministrovu tvrdnju pa smo ispitivali sve što bi moglo da opravda ovoliki broj vraćenih radnika na posao. Tako na primer, u slučaju Violete Petrović, radnice iz Jure, prema medijskim pisanjima, nije došlo do davanja otkaza već joj nije produžen ugovor koji je istekao dok je bila na bolovanju. Od ovakve prakse zaštićene su jedino trudnice i porodilje. Zbog toga je i Inspekcija u ovom slučaju zaključila da nije došlo do kršenja Zakona, pa je Violeti novi ugovor dat samo zbog pritiska javnosti i kako ministar Vulin kaže – „humanosti Jure“. Savez samostalnih sindikata je podneo amandman na Zakon o radu kojim bi se zabranio prestanak radnog odnosa dok je zaposleni na bolovanju. I bez ovih promena, Zoran Mihajlović iz Saveza smatra da je do povrede Zakona ipak došlo i to prilikom potpisivanja ugovora o radu na određeno vreme.
„Rad na određeno vreme se po članu 37. Zakona o radu zasniva sa radnikom u nekoj firmi pod tačno definisanim uslovima. To nije pravilo, jer je kod nas postalo pravilo i praksa da se zasniva radni odnos najpre na određeno vreme, a da onda prelaze na neodređeno vreme,“ kaže Mihajlović za Istinomer.
Prema Zakonu o radu, rad na određeno vreme može biti opravdan ukoliko je zaposleni potreban za rad na određenom projektu, ukoliko menja odsutnog zaposlenog, pod nekim drugim objektivnim okolnostima kao što je sezonski rad i tako dalje.
Inspekcija međutim ne vodi posebnu evidenciju o tome koliko je rešenja doneto zbog nezakonitog davanja ugovora na određeno. Podaci postoje jedino u slučaju “otklanjanja utvrđenih nepravilnosti koje se odnose na izmene i dopune ugovora o radu”, navodi se u odgovoru Ministarstva za rad. U 2015. godini doneto je 564 ovakvih rešenja. Dakle, ona se ne odnose samo na nezakonito davanje ugovora na određeno nego na bilo koje nepravilnosti koje su uočene u ugovoru.
Čak i ukoliko bismo sva ova rešenja sabrali sa rešenjima iz prvog slučaja i podelili sa brojem radnih dana u prethodnoj godini, dobili bismo cifru od prosečno četiri rešenja dnevno, što je daleko od ministrovih tvrdnji, zbog čeka izjava ministra Aleksandra Vulina dobija ocenu kratke noge.
Trebalo bi skrenuti pažnju i na to da Inspekcija za rad za veće učinke nema ni kapaciteta. Ona trenutno broji 242 zaposlena, što znači da jedan inspektor „pokriva“ rad 1.396 registrovanih privrednih društava.
www.istinomer.rs
