Dobit komunalnih preduzeća osam puta veća nego 2013.

Pred kraj prošle godine, prvi čovek Beograda Siniša Mali u intervjuu Nedeljniku govorio je i o uspesima svoje administracije i planovima za 2017. Pohvalio se da javna komunalna preduzeća u prestonici danas efikasnije posluju, zbog čega se u gradski budžet sliva mnogo više novca nego ranije – u 2016. čak osam puta više nego 2013. godine.

Istinomer je nekoliko puta tražio podatke od kabineta gradonačelnika Malog, ali uprkos više obećanja da će nam dostaviti tražene informacije, odgovore nismo dobili, iako im same brojke, ispostaviće se, idu u prilog.

Proveravali smo ovu izjavu na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja i drugih dokumenta objavljenih na sajtu Agencije za privredne registre i uočili da je Mali pogrešno naveo koliko je novca od dobiti javnih komunalnih preduzeća uplaćeno u budžet grada Beograda. Umesto 680 miliona 2013, kako je Mali rekao, uplaćeno je oko 330 miliona, a umesto 5.1 milijardu 2016. uplaćeno je 4.2 milijarde. (videti tabelu)

Međutim, isti ovi podaci pokazuju da su sva javna komunalna preduzeća u 2016. uplatila gotovo 13 puta više novca nego tri godine ranije. Mali je – na svoju štetu – rekao “skoro osam puta više”. Gradonačelnik, dakle, nije naveo tačne podatke o uplaćenoj dobiti u apsolutnim brojevima, ali smo u obzir uzeli da je 2016. u gradsku kasu uplaćeno značajno više novca nego 2013, gotovo 13 puta više, zbog čega izjava Siniše Malog dobija ocenu “istina”.

Drugo je pitanje da li je ovaj evidentan porast nastao kao posledica povećane efikasnosti u poslovanju javnih komunalnih preduzeća, ili je posledica i nekih drugih faktora. Sem toga, situacija varira od jednog javnog preduzeća do drugog.

Na primer, jasno je da je malo urađeno na lečenju rak rane gradskog budžeta – GSP Beograd iz budžeta i dalje dobija duplo više novca, nego što sva ostala komunalna preduzeća doprinose gradskoj kasi. U 2016. GSP je iz budžeta dobio oko 8.5 milijardi dinara, a ove godine je planirano gotovo osam milijardi – što za tekuće, što za kapitalne investicije.

Gradske pijace su 2012. poslovale u malom plusu od 370.000 dinara, da bi tri godine kasnije pijace otišle u minus od oko 600 miliona dinara, pa tako 2016. ništa nisu uplatili u gradsku kasu. (videti tabelu sa dobicima i gubicima svih javnih komunalnih preduzeća u Beogradu u periodu 2012-2015)

Ekonomski analitičar Libertarijanskog kluba Libek Mihailo Gajić kaže da na poslovanje ovih preduzeća značajno utiču i različiti spoljni faktori, poput cena energenata u slučaju Beogradskih elektrana i GSP Beograd.

“Cene nafte i prirodnog gasa trenutno su mnogo niže nego što je bio istorijski prosek, što povoljno utiče na poslovanje ovih javnih preduzeća. Na primer, cena prirodnog gasa je pala sa 6 USD/MBtu u 2014. na čak 2 tokom 2016”, objašnjava Gajić.

Inače, dobit Beogradskih elektrana čini čak 60 odsto od 4.2 milijarde dinara koliko su sva JKP zajedno uplatila u gradski budžet 2016. godine. Ovo preduzeće 2013. nije uplatilo ni dinar u gradsku kasu, jer je sva dobit bila usmerena na pokrivanje gubitaka iz prethodnih godina.

Povodom iznosa koje komunalna preduzeća uplaćuju u budžet, nameću se dva pitanja: jedno je da li ova preduzeća uopšte treba da imaju veliku dobit ili građani treba da plaćaju niže cene komunalija. Drugo pitanje jeste da li najveći deo dobiti (85 odsto) treba da se uplaćuje u gradski budžet, ili bi bilo bolje da se zarađeni novac koristi za unapređenje usluga, investicije, remont i sl.

Odbornik opozicione Demokratske stranke u Skupštini grada Beograda Zoran Alimpić kaže da javna komunalna preduzeća nisu ni osnovana da prave profit, te da bi trebalo da pružaju što je bolje moguće usluge, po optimalnim cenama. U slučaju da postoji profit, kako kaže, novac bi trebalo koristiti za unapređenje usluga.

“U decembru smo imali odluku da se odobri Zelenilu Beograd da svoj profit ne uplati u budžet, nego da za njega kupi kamione, kosilice, opremu, itd. Ja sam onda to pozdravio i rekao tako treba da se radi“, kaže Alimpić.

Inače, i u vreme bivše vlasti komunalna preduzeća su uplaćivala 85 odsto dobiti u gradski budžet.

Gajić podseća da lokalna komunalna preduzeća uglavnom posluju kao državni monopoli i da cene usluga mogu biti previsoke zbog velikih rashoda za plate ili viška zaposlenih.

“Mnogo je češća situacija da preduzeća ne investiraju dovoljno u opremu i remont, a iskazuju dobit koja se uplaćuje u gradski budžet, pa onda gradska kasa mora da kasnije snosi troškove kapitalnih ulaganja koja su neophodna. Tako bi Vodovod i kanalizacija trebalo da iz svojih poslovnih prihoda finansiraju izgradnju nove vodovodne i kanalizacione mreže ili sanaciju postojeće, GSP Beograd da kupi nove autobuse i trolejbuse, a ne da ove troškove snosi Grad”, objašnjava Gajić.

Dakle, samo poređenje brojeva ne daje punu sliku. Za značajno povećanje efikasnosti javnih komunalnih preduzeća potrebno su i ozbiljne reforme i da to na svojoj koži osete obični građani, koji će ili plaćati niže cene ili imati bolje usluge. Ili oba.

www.istinomer.rs