Osnažiti i podržati žene nacionalnih manjina da politički participiraju
Sadašnji Evropski parlament čini 63% muskaraca, oko 200 više od žena. Vlada Crne Gore ima 15 ministarstava, samo 4 vode žene. U Srbiji od 23 ministarstva na čelu 9 stoje žene. Samo 2 žene su na čelu pokrajinskih sekretarijata od ukupno 14.
A koliko je tek onda žena pripadnica nacionalnih manjina uključeno u političku participaciju u našoj zemlji? Na osnovu iznetih podataka, može se odmah zaključiti – vrlo malo.
Kako da se takva situacija poboljša i kako da političkom participacijom pripadnice nacionalnih manjina utiču na kvalitet svog života i života svoje zajednice, razgovarano je na dvodnevnom seminaru koji je u organizaciji Multietničke feminističke mreže Vojvodine i Udruženja Roma Novi Bečej, koje trenutno predsedava udruženjem, održan u Zrenjaninu.
Dejana Djurdjević odbornica u Skupštini upštine Šid, koja se bavi reginionalnim razvojem, kaže da na rukovodećim položajima u institucijama i javnim preduzećima nema žena koje su pripadnice nacionalnih manjina: „Od 19 mesnih zajednica samo 2 vode žene. U savetima mesnih zajednica takođe postoji mali broj žena i pripadnika nacionalnih manjina. “ Ona ističe licemernu pojavu predstavljanja porasta broja žena u političkom životu. U realnosti situacija nije ni približno takva: „Oko 40% žena je u skupštini. Formirana je Ženska odbornička mreža koja se ne sastaje. Na lokalnim izborima od 4 liste na 3 su nosioci bile žene. Na medijsko predstavljanje lista došla je jedna, umesto ostalih su se pojavili muškarci, koji ustvari zaista vode te stranke.“
Dejana Đurđević je rekla da je usvojen Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja Roma 2020-2024 po kome će 500,000 dinara biti izdvojeno za ohrabrenje devojčica da upišu srednje škole I fakultete i da to vidi kao jednu od mogućnosti unapređenja političke participacije žena pripadnica nacionalnih manjina
Olena Papuga, državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i drustveni dijalog, poznata je i po svom angažmanu na predstavljanju života i rada rusinske nacionalne manjine kao i borbi za poštovanje prava svih nacionalnih manjina. Ona je primetila da vlada uverenje da je politika samo za muskarce, ali da to nije tako i da je to predrasuda koju moramo promeniti: „ Žene su u politici na mestima gde najviše treba da da se rad. Na mestima gde se odučuje i donose zakoni žena na odlučujućim pozicijama nema.“
Ona je predložila organizovanje društvenog dijaloga, da bi se žene osnažile za učesće u političkom i društvenom životu, kako bi se napravila kvalitetna strategiju za njihovo uključivanje: „Žene sa sela, marginalizovane žene, pripadnice manjina nisu dovoljno organizovane. Treba razgovarati sa njima, treba ih povezati. Njima za pocetak treba neko ko će im reći i ohrabriti ih da nisu manje vredne, da za njih ima mesta, i da za sebe počnu da ga stvaratju, usmeravati ih kako da se afirmišu i snađu u političkom životu. Mislim da bi Nacionalni saveti mogli pomoći u tome.“
Jelena Jovanović, je poslanica u Skupštini APV, romske nacionalnosti: „Do pre par godina nije bilo ni jedne Romkinje koja je na nekoj funkciji, niti bilo kakvom istaknutom položaju, ni sada, naravno, nije dovoljan broj, ali je veliki napredak za uključivanje žena u politički, drustveni i javni zivot da imaju svoju predstavnicu”. Ona je dodala da je rad Multietničke feminističke mreže na edukaciji, ohrabriravanju i osnaživanju žena da se uključe u kreiranje politika svojih zajednica dragocen.
Predsednica Multietničke feminističke mreže Vojvodine Danica Jovanović kaže da se ženske organizacije bore za prava već 30 godina: „ Ako jedna žena u svojoj zajednici bilo šta promeni kroz aktivizam, mi ćemo biti ponosne. Potrebno je uspostaviti nultu toleranciju seksizma sa jasnim kanalima prijavljivanja seksualnog uznemiravanja. Obezbediti namensko finansiranje žena kandidatkinja u politici, dok se ne postigne jednaka zastupljenost.“
Ona je dodala da je za političku participaciju žena potrebno dvostruko više energije jer je prvo potrebno dobiti podršku porodice i sredine za aktivizam, što često izostaje. Podrazumeva se da je briga o deci ženina odgovornost, pa bi tako organizovanjem neke vrste dodatnog dečijeg servisa, koji bi ženama u tome pomogao doprineo većoj participaciji. Neophodno je uključiti i lokalne vlasti u kreiranje politike za promociju učešća gradjana u politici, a jedna od vrlo važnih stavki je i obrazovanje.
Nevena Subotić,
Promolajn
Veliko postovanje Nevenki Subotic!
Nekad davno kraj sezdesetih i pocetak sedamdesetih i ja sam tako razmisljala. Onda sam se kao pravi borac naoruzavala izucavajuci zakone, prava, radnicka prava, prava zena, pa smo tako kroz omladinske organizacije predlozili i zakon o zastiti zena, samohranih majki, srednjoskolaca i studenata koji su uz skolovanje zaradjivali radeci.
– Boreci se kroz SSOJ (Savez socijalisticke omladine Jugoslavije), baveci se sportom istovremeno radeci i skolujuci samu sebe, istrosila sam se pre cetrdesete godine zivota. Jednom sam se pozalila direktoru da mi je obaveza previse i da ne zelim da budem u komisijama i odborima (tad smo imali razne komisije i odbore unutar preduzeca), na sta mi je ladno mrtvo rekao; ,,Pa vi zene ste fenomen, cudo, da vas nema morali bi vas praviti od blata,, trazite veca prava, trazite da idete u korak sa nama, natovarite sebi 3 puta vise nego sto vasa zenska ledja mogu da nose, kad se smorite opet smo krivi mi muskarci.
Mi smo krivi ako vas je manje na kljucnim mestima, ako vas je malo u politici, ako ste slabije placene a same se borite za vise obaveza, prava ne shvatajucu da veca prava i vece obaveze donose i veci teret i vise odgovornosti.
– Pocnem da analiziram njega i sebe.
Shvatim da smo mi borkinje za zenska prava i 8 Mart davno ponistile, unistile smo same sebe, hocemo da budemo ispred muskarca, iznad muskarca, jace, uspesnije, angazovanije, lepse…..
A gde smo ,,MI ZENE,, u toj vecitoj utrci sa muskarcima?
Umesto da se borimo da olaksamo sebi zivot buduci da 90% zena ima obaveze u porodici, dodje kuci gde mora da kuva, pere, pegla, cisti, da zena radja, da hrani i odgaja decu (pomaze i muz ali nedovoljno), mi se otimamo i borimo za jos veci teret i vece obaveze.
Ne, da me ne bi pogresno razumeli, ja sam za ravnopravnu podelu obaveza i odgovornosti, kako u kuci, firmi, tako i u drzavi ali, ipak su nase bake, prababe i majke bile mudrije.
Nisu se mesale u muski posao, lukavo su vladale muzu, porodici i kucom. Ni jedno domacinstvo gde su u pocetku podelili brige, nije propalo cak ni tamo gde je muz otisao trbuhom za kruhom a zena ostala da brine o kuci i porodici.
Kad su nasi preci odlazili u rat, zene su cuvale imanje, decu, roditelje pa time i drzavu. Ne mogu sve zene biti Milunka Savic. Ne mogu sve zene biti ni Ana Brnabic. Svako treba da se bori za svoja prava ali, za milog Boga, kako se krenulo pricom o zenskim pravima, rodnoj jednakosti, istopolnim brakovima, vise zena u politici, sve nam se vise nacija smanjuje a drzava sve vise propada.
Nije uvek mudro traziti vise, covek mora mudro da odabere sta je za njega bolje.
Ovako ako se nastavi, pocece nam muskarci bezati od nas samih. Ako budu muskarci odlucili da traze ista prava koja immo mi zene, tesko nama sa nama.
Mlade dame danas imaju milion zelja a mi koje smo pred bozjim vratima samo dve; da nas zdravlje posluzi i da jos malo pozivimo.
Kad kazem muski i zenski posao, ne mislim nista lose, ta farsa i prica zapada da nema muski zenski, musko zensko, nastala je od bezdusnih sotoninih sinova i kceri koji imaju cilj da uniste porodicu.
PORODICA to je mala crkva, to je drzava, to je raj odnosno zivot ili smisao zivota.
Ako nam uniste porodice, dzaba vam vasa ravnopravnost.
Ja ne mogu biti ravnopravna muzu koji je mnogo veci i jaci od mene, ali mudroscu zenskom i pametnim odlukama, mogu da vladam njime i u kuci.
To je mudrost nasih prabaka za uspesan brak i stabilnu porodicu.
Da je Bog hteo da budemo svi muskarci, ne bi stvarao Evu, a da je hteo obrnuto, onda ne bi stvorio Adama.