Dobri primeri i kad su skromni, nisu za omalovažavanje

0
487
Radovan Marjanović / Foto: printscreen (kolubarske.rs)

Stalna je jadikovka onih koji su za „promene“, da se „ništa ne dešava“. A kad se nešto i desi odmah je to „malo“, ili se neko jeste borio i izborio, ali „za sebe“. I propustio da to čini ranije i još ranije, i za ovo i ono. „A da sam ja bio na njegovom mestu…!“.

Tako je minimalizovano, shvatano kao „dobar štos“, čak i ismejavano, kad su meštani nekog sela Kukulovci javno zapretili da neće omogućiti glasanje, akamoli glasati „onako kako treba“. Pre prošlih izbora obećano im je dva i po kilometra puta umesto blata do kolena, a posle izbora koje su pošteno odradili, nikom ništa! Zapravo, njima ništa… Sada je pretnja uspela, odmah je dojurio dežurni Drobnjak, u pratnji odgovarajuće mehanizacije… Drugi slučaj je frišak: u četvrtak veče, Predsednik je među ostalim merama najavio iseljenje iz studentskih domova. U istom trenu su studenti krenuli pred Skupštinu, za petak najavili zbor pred večito bundžijskim Filozofskim. I šta je bilo? U petak izjutra, u vestima vidimo da iseljenja neće biti…

Što je Bog prvo sebi bradu stvorio, što ni Rim nije izgrađen (a nije ni pao) preko noći, nema veze! Ali po gruboj proceni pisca ovih redova, kod nas oko pet posto uopšte pokušava nešto stvaralački, novo i neuobičajeno. Desetak posto to pozdravlja, i koliko može, pomaže. Dvadesetak posto to samo gleda, nit romori nit govori. A ostatak se na to sere, pročitajte Domanovićevo „Mrtvo more!“.

Ili užasavajuća vest, malo poznata. Gledajući čuvenu fotografiju Steve odnosno Stjepana Filipovića pod vešalima, pred kojom je na ulazu u zgradu OUN u Njujorku svako zastao sa poštovanjem a klekao veliki Džavaharlal Nehru, neka naša devojka (pošto je saznala o čemu se radi!), je rekla: „Budala! Šta mu je to trebalo?“. Slaba je vajda od manje drastičnog, ne samo potcenjivanja nego otvorenog zameranja: seljaci ko seljaci, ne gledaju dalje od svog sela i opštine. A studenti? „Gde su bili kada se radilo o opštim problemima, a ne njihovom?“.

Da Vas podsetimo:  Motka2020 ili Kolac2022?

Neka je to i tačno. Ali ko je još u ovom mrtvom moru ili zemlji Stradiji, tako očigledno pokazao hrabost da se suprotstavi vlasti, i pokaže svu slabost vlasti? Gde su bili oni koji ovo govore, stariji od studenata, i suočavani sa više takvih problema? I oni gledali svoja posla, samo bez odjeka i mogućnosti da budu ohrabrenje i putokaz drugima? Kakav je slučaj sa ovim studentima, ali i seljacima!

Radovan Marjanović
Izvor: kolubarske.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime