Dobrovoljno ropstvo u 10 tačaka

1
104

Danas je srpsko društvo politički, ekonomski, demografski, zdravstveno, obrazovno i kulturološki razvaljeno:

1. Vlast je autoritarna i koncentrisana u rukama jednog čoveka koji svoju volju poistovećuje sa voljom naroda. Vlast nije servis, već batina za narod. Takvu vlast nije moguće smeniti na izborima.

2. Sa druge strane, slično južnoameričkim diktaturama, ova vlast ne može da opstane bez spoljne podrške. Za Zapad, demokratija u perifernim ekonomijama nije tema – zainteresovan je za migraciju radne snage (pre svega obrazovane), ekološku deponiju, pranje novca, mir i političku stabilnost. Za Rusiju je cilj politička destabilizacija radi zaštite svojih geostrateških interesa u odnosu na Zapad i Kinu, širenje svoje ekonomske moći na teritoriju Evrope kroz investicije, korupciju, devastaciju životnog okruženja i dužničko ropstvo. Drugim rečima, diktator istovremeno vrši funkciju kolonijalnog upravnika.

3. Institucije (parlament, vlada, sudstvo, tužilaštvo, javna preduzeća, policija, vojska, kvazi-državni organi itd) su samo paravan koncentrisane moći koja u sadejstvu sa povezanim biznisom i organizovanim kriminalom usmerava javne resurse u privatne džepove onih koji su na vlasti i njima bliskim ljudima. Na taj način se država kao javno (res publica) transformiše u privatno dobro (res privata).

4. Država koja je partijski plen, a ne mehanizam za redistribuciju društvenog blagostanja je netransparentna. Zakonska regulativa se često menja i retroaktivno primenjuje kako bi se nezakonito delovanje naknadno ozakonilo.

5. Očuvanje koncentrisane moći zahteva sjedinjavanje sudske, izvršne i zakonodavne vlasti, navodnu opoziciju, ubačene elemente i neobuzdanu sujetu u pravoj opoziciji, istiskivanje javne debate i okupaciju medijskog prostora. Bilo kakav otpor ovim težnjama se guši različitim institucionalnim i vaninstitucionalnim pritiscima, kao što su česte poreske kontrole i poreske prijave, tužbe, uskraćivanje dozvola za rad medijima, politički pritisci, kriminalizacija, progon i medijski linč neistomišljenika. Kroz agresivnu propagandu, svoje političke neistomišljenike vlast prikazuje kao neprijatelje naroda.

Da Vas podsetimo:  Ekonomsko samoubistvo Evropske unije

6. Političku borbu zamenila je medijska galama. Opsena, kroz nametanje „velikih tema“, jedna je od ključnih poluga vladavine. Skretanje pažnje sa „malih tema“ (korupcija, kriminal, nekompetentnost, partijsko kadriranje, lažne diplome, nepotizam, privredni kolaps, medijski mrak…) na koje možemo da utičemo, na „velike teme“ (svetska geostrateška pomeranja, nastupajuća globalna ekonomska kriza, srpsko nacionalno pitanje itd) na koje nemamo nikakav uticaj kroz agresivnu propagandu, trivijalne i prostačke medijske sadržaje i bombardovanje najčešće lažnim informacijama – moćno je sredstvo za širenje entropije i sediranje javnog mnjenja. Cilj je uništavanje racionalnog sagledavanja stvarnosti; time se onemogućuje delanje ka promeni. Fatalizam „velikih tema“ poput istorijskih nepravdi, dolaska novog (zlatnog) doba, predodređenosti i ključne uloge vođe u ispravljanju istorijskih nepravdi i postizanju konačnog nacionalnog rešenja je pokriće za privatizaciju države.

7. Slično mafijaškom uređenju, u privatizovanoj državi struktura vladavine je piramidalna. U bazi ove piramide se nalazi egzistencijalni strah i, često, i krajnje siromaštvo. Na vrhu piramide se nalazi jedan čovek koji pokušava da kontroliše ceo sistem. Na srednjim nivoima organizacijske hijerarhije se naizmenično ili sukcesivno primenjuju korumpiranje, pretnje i davanje lažnih obećanja.

8. U piramidalnoj strukturi vladavine postoje vertikalna i horizontalna dimenzija. Vertikalna dimenzija se odnosi na izvršavanje naloga nadređenih u koruptivnom komandnom lancu iz straha (od materijalne uskraćenosti, fizičke ugroženosti, posledica koje mogu da trpe osobe iz bliskog okruženja itd). O zloj sudbini raznih pobunjenika šapuće se radi održavanja tenzije.

9. Horizontalna dimenzija se odnosi na saučesništvo i ona je ključna u održavanju piramidalne strukture, jer vladavina na osnovu straha nije dovoljan uslov za njen dugoročni opstanak. U svom rukopisu „Rasprava o dobrovoljnom ropstvu“ iz 1550, Etjen de La Boesi, mladić od svega 16 ili 17 godina, postavlja pitanje:

Da Vas podsetimo:  Nemačka kao vazalna država SAD: Politička racionalnost ili politička šizofrenija?

„Odakle mu toliko očiju da vas uhodi osim ako mu ih vi sami ne dajete? Kako to da ima toliko ruku da vas udara, osim ako ih ne uzima od vas? Nisu li to vaše noge kojima gazi vaše gradove? Kako to da uopšte ima neku moć nad vama, osim ako to nije vašim posredstvom?“

Saučesništvo je sinonim dobrovoljnog ropstva:

„Zar bi se usudio da vas zajaši da nije u sporazumu sa vama? Šta bi vam on uopšte mogao da niste jatak lopova koji vas pljačka, da niste saučesnik ubice koji vas ubija, i svoj sopstveni izdajica? Sejete vaša polja da bi ih on pustošio; nameštate i punite vaše kuće kako biste mu obezbedili lopovluk; hranite svoje kćerke kako bi on imao čime da zadovolji svoju pohotu; hranite svoju decu kako bi ih on, u najboljem slučaju, vodio u svoje ratove, poveo u klanicu i učinio ih poslanicima svoje pohlepe i izvršiocima svojih osveta. Vi sebe trošite naporima kako bi on mogao da se prenemaže u svom uživanju i svojoj prljavoj i gadnoj nasladi. Vi slabite da bi on bio jači, čvršći i da bi uzicu držao još kraće.“

Dve su osnovne, blisko povezane, pobude dobrovoljnog ropstva: materijalna i sadistička. Obe su usmerene na napredak u hijerarhijskoj lestvici. Sa napretkom u hijerarhijskoj lestvici povećava se odgovornost u ispunjenju naloga partijske centrale, ali i materijalno blagostanje izvršioca. Takođe, napredak u hijerarhijskoj lestvici povećava prostor egzekutora svevišnje volje da maltretira one koji su na toj lestvici ispod njega. Drugim rečima, podanici trpe tiraniju, jer im to otvara mogućnost da, nasuprot osnovnim meritokratskim načelima, povećaju svoje materijalno blagostanje, kao i da budu tirani drugima. Treći mehanizam koji je u osnovi dobrovoljnog ropstva najteže je uočiti jer je sveprisutan: čine ga glupost i primitivizam.

Da Vas podsetimo:  Neizdrživa budućnost

10. U društvima u kojima dominira slugeranjstvo, kvalitet tumara na marginama – kolektivno, oličeno u neupitnom autoritetu vođe koji određuje „volju naroda“, nadređeno je individualnom. Pod takvim pritiskom, kvalitet svoju budućnost većinski traži van granica zemlje sa krajnjim ishodom društva zarobljenog u prošlosti i raljama materijalnog i duhovnog siromaštva.

Piše: Ognje Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

1 KOMENTAR

  1. Uz najveće poštovanje prof. Radonjiću , i uz komplimente na tačnosti i preciznosti , obavještavam cijenjenog profesora, da je ogromna većina gradjana Srbije došla do istih zaključaka , prije mnogo ,
    mnogo godina !! Mozda mi nismo sposobni da to tako lijepo i koncizno sročimo, ali suština je ista. Apelujem na sve čestite i poštene osobe, ljude dobre volje , patriote , nacionalno svjesne , moralne i etički čiste….. pišite ukoliko znate način da riješimo problem. Sam problem smo davno , u ogromnoj većini identifikovali. Upravo zbog toga, obraćam se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, apelom navijača Crvene Zvezde…. “ Spasi SRBIJU , Aleksandre Vučiću , ubij se …..ubij se i Spasi Srbiju “ !!!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime