Još nije poznato hoćemo li je dočekati. Što se nje tiče, ona stiže, nema sile koja bi mogla da zaustavi vreme. Već nas je pregazilo, ostavlja bore i na mladim licima i nastavlja sa svojim surovim poslom. U njegovoj ravnodušnosti jedna godina je samo sićušan broj, kosmički neznatan, zrnce peska u istoriji beskonačnog prostora.
Zna li ovo Predrag Kon, čovek sa kojim smo preležali nepostojeći ptičji grip?
Ptičji grip je u stvari postojao, ali nasrtao je na kokoške, patke, biserke i ostalu živinu. U međuvremenu, Kon je saznao da su i kokoške ptice, ali da ljudi nisu.
Tada je bilo vakcine za epidemiju koje nije bilo. Ove godine vakcinu ćemo dobiti najranije za dve godine. Tako je objasnila premijerka, koja najbolje razume kako da ne razume zašto da čekamo kad se već svi izređaju. Zašto mi, koji smo prvi u Evropi, da budemo poslednji na svetu?
Anin šef je pre pet meseci obećao vakcinu iz „jedne zemlje“, ali neće da kaže koje, do kraja ove godine.
Ministar Lončar je bio uveren da Srbija ima znanja da sama proizvede cepivo. U pokušaju da napravi zaštitu protiv sezonskog gripa, Torlak je pobio nekoliko generacija opitnih zečeva. Glasačko penzionersko telo se dobrovoljno javlja da zameni zečeve. Ima ih više, a umeju da vole.
Ali, sada nešto sasvim ozbiljno. Kraja ove godine možda neće ni biti, pa nešto takvo i ne treba razmatrati kao izglednu mogućnost.
Predrag Kon je juče upozorio dramatičnim glasom, poput Orsona Velsa u Ratu svetova: Nije realno planirati doček Nove godine!
Svoju izjavu Kon je dao u okviru patriotskog zadatka na kome se nalazi.
Da ipak vidimo šta ova nedoumica između realnosti i očekivanja uopšte znači.
Realno je da vreme ide, uprkos rodoljublju ili u skladu s njim. Voliš otadžbinu možda više nego što ona brine za tebe, ali svakako manje nego Kon. Njegov patriotizam je ravan podvigu majora Gavrilovića: vi nemate razloga da brinete za svoje živote, vrhovni komandant vas je izbrisao sa spiska… Dalje znate.
Dakle, nije realno da planiramo doček. Ova rečenica može da bude izvučena iz konteksta, pa i ako jeste, zvuči sudbinski. Šta je prorok Kon, pod navalom niza frojdovskih omaški hteo da nam rekne?
Nije pametno da pravimo planove za bilo šta, nikad se ne zna šta dolazi. Doček nije realan. Ali, zašto? Takva stvar se ne planira. Obično bude kako ispadne. Neko će sedeti i otrovaće se buljeći u Pink. Parovi će patiti sami u dvoje, pomireni sa čamotinjom i svojim lošim izborom, posvađani međusobno i sa svima. Pijancima ne treba doček, ukoljicama ne treba praznik, lopovi ne gledaju u kalendar. Nasilnici biju kad imaju koga. Bez bilo kakvog plana.
Znam mnogo ljudi koji planiraju da dočekaju prvi januar sledeće godine koju ne broje. Inače nemaju šta da slave. Planirati znači preživeti. Doček je samo forma, lična stvar u koju službenici poput potpukovnika Kona ne bi smeli da zalaze.
Ako je mislio na velike, masovne dočeke na trgovima i po kafanama, to više nije stvar planiranja, nego opštenarodnog veselja i masovnog ushićenja. Ceca, Bora i Željko na trgovima, vruća rakija za zagrevanje, vatromet, masovno ljubljenje bezbroj puta po tri puta.
Ali, to je stvar daleke prošlosti. Bilo, ne povratilo se. Konačno smo sami.
Želeo bih da čujem njegov plan: šta čeka kad drugi ne planiraju ništa. Čemu se nada i plaši li se svojih izjava? Hoće li u noći na granici dve godine sa vođom u porodilište, da zajednički traumiraju nove Beograđane? Gledajte bebe šta vas čeka!
I oni koji ne planiraju da dočekaju ništa i nikoga, neće biti u stanju da izbegnu jedno lice koje je sraslo sa svakim nepodnošljivim prizorom. Drugo lice je Kon. Obojica će svima da čestitaju ono što ne dolazi.
Znam mnoge koji ne planiraju ništa a ipak dočekaju sve. Zašto Kon sumnja u lične planove? Ljudi koji su shvatili sve što je bilo neizbežno da shvate, odavno se ne raduju.
Želim da kažem da verujem struci, da ništa krupno ne planiram niti očekujem. Kupiću u CZKD-u Coraxov kalendar, uz listanje istorije užasa.
Šta za Kona još nije realno? Običan život u njegovoj viziji? Tu zaista ništa ne podleže planu, čak ni planovima onih koji nam ostavljaju saznanje o potpunom slomu vremena.
Vakcinisanje još nije izgledno, biće jednom a ka’će ne zna se.
To možda zna Tarabić iz Kremne, vlasnik one saborne šljive.
Ljubodrag Stojadinović
Izvor: Peščanik.net
