Čudne stvari obeležavaju ove dane. Sahranili su Dušana, stali u odbranu Milice. Ipak, najnovija pesma Beogradskog sindikata je prvo skinuta sa Jutjuba, a zatim premeštena na Rutjub, da bi se ponovo vratila na Jutjub. Da, da ne zaboravimo, pretučena su dva Albanska mladića, u sred Novog Sada. Jedan živi tamo, dok je drugi mislio da se tu preseli baš iz Prizrena. Kazali su mu da tamo žive miroljubivi ljudi, i da nema međunacionalnih trvenja. Čak ga je i brat posetio, dok je ovaj bio u Urgentnom. O svemu ovome nas izveštava „Blic“, koji je uspeo da tu srceparajuću priču, njegovog druga, objavi čim pre.
Prizren. Ako bismo igrali „Slagalicu“, to bi bilo rešenje jedne kolone – Dušan, BS, Šiptari u Novom Sadu, i konačno rešenje – Prizren! Prizren, grad koji je bio „carski“ u vreme Dušana Silnog. Prizren, naziv najnovije pesme Beogradskog sindikata. Prizren, grad u kojem nema više Srba, ali grad iz kojeg dolazi taj Šiptar da traži posao u Novom Sadu. Prizren, kao najnoviji podsetnik naše gluposti i povodljivosti. Prizren, kao pokazanje da je Novi Sad i dalje Srpski!
Možda nije korektno, ali je ipak krajnje logično, i krajnje čovečno. Ako tvoj narod izvrši okupaciju jednog dela (18%) teritorije, i pritom izvrši nečovečni zločin nad življem tog kraja, i to dva puta u pet godina (1999, 2004), onda jednostavno, ne ideš u drugi po veličini grad te zemlje da tražiš posao. Jednostavno, to ne radiš. Nije ljudski to raditi, jer još se nije ni „ohladio“ jutjub snimak šiptarskog „heroja“, koji ruši krst sa saborne crkve sv. Đorđa u Prizrenu, a ti dolaziš iz tog grada, da tražiš posao ovde!?! I još se čudiš, i javno ispovedaš. Ne zna se ko je gluplji. Da li onaj koji se ispoveda, ili glasilo koje tu ispovest prima, dok je savršeno izvesno koji će se to sloj u ovoj zemlji nad time iščuđavati! Da, to će biti Jevropejci i drugosrbijanci. Svi ostali će znati da to što su ta dva šiptara uradila nije bilo čovečno. Jednostavno – NIJE.
Evo, malog pokusa. Molim vas, ukucajte na Jutjubu rušenje crkve Sv. Đorđa u Prizrenu, i odgledajte to. Vidite svu virtuoznost mlađanog Šiptara dok kida krst sa kupole hrama. Odgledajte to, veoma pažljivo. A onda, sasvim iskreno, sebi priznajte da li je to što su ova dva Šiptara uradila bilo imalo ljudski!?!
Ne, nije… a, zato nijedan Nemac nije išao u Izrael da tamo radi, ili da se tamo odmara, ili da se tamo divi kulturnim sadržajima tog podneblja, po završetku Drugog svetskog rata. Jednostavno neke rane moraju da zarastu. Nema to mnogo veze sa ovim ili onim integracijama koliko sa elementarnom logikom i ljudskim dostojanstvom. Sa čovečnošću!!!
Mislite o tome…
Jerej dr Ugrin Popović
Гусле – моћно оружије Добра!
Гусле – моћно оружије Срба!
“КНЕЖЕВ БЛАГОСЛОВ
ПРЕД КОСОВСКУ БИТКУ
Браћо драга из епохе ове
Сјећате л’ се књиге Муратове
Што но дође до Лазара Кнеза
Да му царство на Косову преда?
Сад Косову опет неман пријети
Настоји га од Срба отети,
Уз домаће гњиде и фукаре,
Што га дају за прљаве паре.
Покољењу што Косово чува
Сад кнежевог треба благослова,
А да Богом вазда га требаше,
Да л’ би вако ишла пјесма ова:
Кад Лазару ситна књига дође,
Књигу гледа, у Бога се нада.
Да је коме послушати сада
Како кнеже Србе благосиља:
‘Ко је Србин и србскога рода,
И од србске крви и кољена,
Те долази на бој на Косово: .
Бог му сваког добра подарио,
А од руке све му родно било,
И у пољу бјелица пшеница,
И у брду винова лозица.
Блага имо за сваког кољена!
У кући му сва здрава дјечица,
Свако мушко – јунак до јунака,
Свако женско – дична србска мајка.
Потомство му име проносило,
Проносило, њим се поносило,
Све докле је свијета и вијека!
Поглавари, вође и кнезови,
Сви јунаци, србски витезови,
Част и слава нек вас увијек прате
Који србско царство сачувате’„
Станко из Канаде – војник по позиву и духу!
Драган Славнић