Prema javno dostupnim podacima sa sajta www.covidvisualizer, procentualno najviše zaraženih u odnosu na broj stanovnika u regionu ima Srbija. Ona ima preko 7.000 zaraženih na oko 7 miliona stanovnika, Rumunija oko 9.500 na 19,4 miliona stanovnika,Grčka ima oko 2.500 na 10,7 miliona stanovnika, Mađarska oko 2.200 zaraženih na 9,7 miliona stanovnika, Bugarska oko 1.000 na 7 miliona stanovnika, Hrvatska oko 2000 na 4,2 miliona stanovnika, Bosna i Hercegovina oko 1.400 na oko 3,3 miliona,Albanija oko 600 na 2,8 miliona stanovnika, Severna Makedonija 1.200 na 2 miliona stanovnika, Slovenija oko 1.300 na 2 miliona.
Ove frapantne činjenice ne mogu sakriti propagandni trikovi Vučićevog glavnog epidemologa dr Predraga Kona, koji se inače tokom pravoslavnog Vaskrsa intezivno bavio medijskim obračunom sa SPC i napadima na najboljeg svetskog tenisera Đokovića, prema kojima navodno nisu svuda isti testovi. Teško je poverovati da Albanija, Bosna i Hecegovina, Severna Makedonija, Bugarska ili Rumunija imaju bolje doktore ili zdrastvenu opremu od Srbije. Zato se može zaključiti da su Vučićeva neorganizovanost, kadrovska politika i urušavanje institucija koje traje od 2013. u potpunosti devastirali zdrastvenu zaštitu.
Vlast u Srbiji očigledno pokušava da skrene pažnju sa ovih činjenica. Ona upoređuje neuporedivo -katastrofalno stanje u Italiji sa 60 miliona stanovnika i Španiji sa 40 miliona sa Srbijom. Pošto se Srbija nalazi na Balkanu, a ne Apeninskom ili Pirinejskom poluostrvu takvo poređenje je deplasirano.
Uprkos ovom lošem stanju, najgorem u regionu, vlast u Beogradu umesto da se bavi gorućim problemom, nastavlja da pregovora sa Trampovom administracijom o neustavnoj predaji preko 90% Kosova i i Metohije, uključujući i severnu Kosovsku Mitrovicu ili ukupno 100.000 ljudi i 1.600 sakralnih objekata kao i dela centralne Srbije (oko Preševa) secesionistima u Prištini.
Vučić je po svemu sudeći, početkom marta u Vašingtonu sa Trampovom administracijom, odnosno izaslanikom za “dijalog Kosovo-Srbija“ Grenelom, usaglasio dogovor o podeli. Da je dogovor postignut u martu-aprilu su tvrdili i dobro obavešteni i uticajni mediji kao što su New York Times, Sky news, Foreign policy, New Republic.
Prema akademiku Bartošu smisao ugovora se vidi iz njegove primene. Da je do primene došlo govore i sledeće činjenice.
SAD su počele da primenjuju dogovor tako što su organizovale 25. marta smenu takozvanog premijera Kosova Kurtija, nemačkog favorita koji se javno protivio podeli. Grenel je 19. aprila najavio posle razgovora sa Beogradom i Prištinom, da će u roku od oko 7 dana biti ukinute takse prema Srbiji i to bez reciprociteta i da će posle toga navodno početi “ozbiljni pregovori“. Dan posle toga je Haradinaj koji je inače uveo takse, podržao Grenela i napao izaslanika EU Lajčaka da pokušava da odloži američki sporazum.
Sa druge strane, Beograd po svemu sudeći primenjuje dogovor tako što se distancira od Moskve, Vučićevim ignorisanjem ruske humanitarne pomoći povodom Korone, a zatim i prikazivanjem više puta 15. aprila na državnoj RTS skandaloznog propagandnog filma „Putinovi svedoci“ u kojem se ruski predsednik prikazuje kao ubica.Beograda upadljivo ćuti i povodom uključenja takozvanog Kosova u albanski i Evropski energetski sistem sistem operatora struje koji je izvršen 20. aprila .
Nakon početka primene dogovora i smene Kurtija Vučić nije demantovao postojanje dogovora. Grenel se licemerno ogradio sugerišući da ne zna da li su Tači i Vučić dogovorili podelu i tako sa SAD skinuo odijum koji će ona izazvati, pre svega u Srbiji. Sa druge strane , veliki srpski režiser Kusturica je javno 18. aprila pozvao svog prijatelja ruskog predsednika da ne podrži u SB UN dogovor o podeli Kosova čak iako ga Beograd prihvati.
U tom kontekstu se može tvrditi da će nakon ukidanja vanrednog stanja u Srbiji biti održani izbori u kratkom roku, to uostalom i vlast najavljuje, možda i za Vidovdan (nedelja) da bi patriotski simulakrum bio potpun. Posle toga će uslediti potpisivanje i formalnog dogovora o podeli u Beloj kući u kontekstu američke predizborne trke.
Ukoliko se tada mitropolit Amfilohije, kao jedini pravi egzarh Pećkog trona, pobuni i pozove na litiju za Kosovo u Beogradu, lako se može desiti da Vučić pozove u pomoć svog saveznika Đukanovića. Generalna proba takvog postupanja je već održana 12. aprila kada je Đukanovićeva policija, bez ikakvog pravnog osnova, privela 82-godišnjeg mitropolita Amfilohija. Vlasti u Beogradu su tada sramno ćutale.
Srbija ima dva preminula od kovida 19 na 100.000 stanovnika, što je, na primer, 10 puta niža smrtnost nego u Švajcarskoj, izjavio je pokrajinski sekretar Zoran Gojković.
Gojković kaže da – ako se poredimo po broju umrlih na 100.000 stanovnika sa sličnim zemljama EU – onda se vidi da smo 10 puta bolji od Švajcarske, koja ima 1.000 odsto veću smrtnost, zatim da je u Belgiji 30 puta veća smrtnost, što je 3.000 odsto više.
– Takođe, u Španiji je 156 puta veća smtrtnost nego u Srbiji, a ta zemlja ima sedam puta više stanovnika nego mi u Srbiji. Italija, koja ima osam ili devet puta više stanovnika, ima 177 puta veću smrtnost nego Srbija.
–
Srbija ne moze da se poredi sa zemljama okruzenja zato sto ne testiraju sve zemlje jednak broj gradjana niti je smrtnost uvek odraz smrti upravo od korone.
Jeste li potpuno sigurni da zemlje u okruzenju objavljuju tacne podatke o mrtvima?
Mozda zbog dolazece turisticke sezone pokusavaju namerno umanjiti broj zrtava kako im glavni prihodi ne bi propali.
Moguce je i da oni testiraju manji broj gradjanja.
Moze biti, ne mora da znaci, samo pitam, radoznala sam a ne volim delimicne informacije?
Malo je neozbiljno donositi ovakve zakljucke da Srbija stoji naj gore na balkanu buduci da jedna bogata Norveska ima manji broj stanovnika i vise umrlih dok je broj zarazenih skoro kao u Srbiji.
Norveška;
7,493 zarazenih
30 danas otkrivenih
201 – preminulo
32 – izleceno
Dovoljno je uporediti Norvesku vrlo bogatu zemlju koja ima oko milion stanovnika manje sa jednom siromasnom Srbijom da shvatite da je strucnost srpskih lekara i angazovanost struke u Srbiji ipak odradila dobro svoj posao.
E sad, nekma je izgleda tesko priznati da im je drzava prosla bolje nego sto su ocekivali.