Dojče-Vareš ,,lek” za koronu

1
835
Foto: Printscreen

Svačega sam se nagledao i naslušao, ali ovo čudo u svom životu još video nisam. Kad pogledam unazad, dobro mi je i bilo sve dok se svet nije naglavačke okrenuo i sa sobom zavitlao sve dobre stare običaje. Nekad sam mogao da bar malo verujem u ono što pročitam u novinama ili čujem preko radija i gledam u dnevniku, makar bila i laž – ali sam bar znao da me lažu i bio sam miran. A sad me zasipaju sa svih strana i sve je zbrkano i suprotstavljeno da čovek ne može da veruje ni sebi, a kamoli nekom drugom.

I popovi su nekad narod pozivali u crkvu, a sada neki od njih teraju narod od crkve. Nekada su nas komunisti prebrojavali kad ulazimo u portu, a sada crkvenjaci broje i ne daju preko broja. Ovde, u tuđini koju sam odavno prihvatio kao novi dom, crkve nam zakatančili, pa nema ni ispovesti. A kad ne mogu da se ispovedim, nema ni pričešćivanja, pa nema potrebe ni da se služi Liturgija niti pričešćuje bilo ko. Čak ni popovi, zar ne? Previše mi je godina da bih kratko pamtio jer sećanje me, Bogu hvala, još služi, ali nikada do sada nisam video niti čuo da je iko ikad igde posvedočio da se neki vladika javno ispovedao preko televizije i kao neki svedok-saradnik odgovarao na sva pitanja ćelavog, zadriglog istražitelja koji, ne znam zašto, uvek nosi bar za broj ili dva manji sako. Moda valjda, ko će ga znati.

Priznaje vladika sve, – i što jeste i što nije, – cinkari, brale, sopstveni narod i još nas ubeđuje da je to za naše dobro. Potkazuje narod, veru i Crkvu i za ono što ga ne pitaju, sâm od sebe. Njima nikada, ni za hiljadu godina, ne bi palo na pamet da ga pitaju ono što im on i bez pitanja kazuje. Možda to čudo ne bih ni video (nisam te sreće) da ga svakodnevno iznova i iznova ne prikazuju i guraju pod nos gde god da mrdneš. Moguće je da sve to ne razumem dobro jer sam do sada slušao i prisustvovao samo svojoj ispovesti pred našim protom, pa zato ne mogu da razumem kad vladika ispoveda svoje grešne misli najpopularnijem komičaru u Srbiji: Pričešće je, veli, iskušenje i greh prema bližnjem, tihovanje je najbolje uz gledanje filmova, čast treba odati novom Mladom papi (Young Pope) i svako poštovanje zaslužuju narkokarteli i njihove gazde… nisam mogao sve do kraja da ispratim od bubnjave u glavi i zvonjave u ušima. Skočio mi pritisak! Pobogu, čoveče, ako je čovek, pa još i vladika, ume li nešto da kaže i nama starijima i da nas malo ohrabri? Sve živo je pobrojao, a nas, generaciju koja je svojim znojem i rukama izgrađivala i onu našu otadžbinu, ali i ovu novu domovinu u kojoj vladikuje, ni da pomene, osim kao rizičnu grupu u opšteprihvaćenom i propisanom receptu za obaveznu „socijalnu” distancu. Koga god da upitam za bilo šta, od vremenske prognoze do stanja u zemlji i svetu, svi odgovaraju isto: korona! Vladari nam unapred kažu da, ako budemo pozitivni, nećemo dobiti lekarsku negu, makar bili državljani EU od njenog osnivanja. Za Boga smo svi važni, ali bezbožni vlastodršci i njihovi dobrovoljni saradnici brinu samo za one koji će duže plaćati porez i kupovati njihovu robu. Zato se svi moji ispisnici sa požutelim krštenicama, ali i oni mlađi, maksimalno trude da budu negativni. A ja? Šta ću i kuda ću kad sam majčinskim mlekom zadojen da uvek i u svemu budem pozitivan? Naučen da idem u crkvu, volim sve ljude i verujem svima. Ne uklapam se i svi me popreko gledaju i čekaju svoj trenutak slave da prstom upru u mene i doviknu panduru: „’Vataj ga! Ovaj je pozitivan!”

Da Vas podsetimo:  Problem srpske ćirilice nije u njenoj mani, nego u srpskoj pravopisnoj normi

Nevin ili kriv, svejedno, odbijam da budem negativan. Zato me i progone. Pošto mi Švabe i domaći izdajnici ne daju u crkvu i pošto odbijam da me gurnu u samoizolaciju i tamo drogiraju filmovima o znamenitom Pablu Eskobaru i novom blasfemičnom pogledu na tajne Vatikana, nema mi druge nego da pišem za rubrike pisma čitalaca i u samoći potražim spas od neljudi, a sa Bogom ću se, ako On dâ, već nekako dogovoriti… Čujem, sada pozivaju da se dođe u crkvu, ali mi se ne ide dokle god nas pričešćuju kô katolike. Valjda će proći i taj ,,virus”, pa ćemo opet moći da budemo pravoslavni Srbi.

Grigorije Mikić
Izvor: Vidovdan

1 KOMENTAR

  1. Bog je Bog svih nas i ko jednom u svoje srce stavi Boga, onda postaje nebitno gde ce da se ispoveda i pricescuje i koliko puta.
    Naj sladja je pricest kad se covekova dusa umori od cekanja, kad sagara od zedji, kad od ceznje za miloscu milostivog Boga, treperi poput lista na vetru.
    Dusa je od Boga i bitno je dusu sacuvati od greha, prelesti i pogiblji.
    Nije zapoved da se covek mora pricestiti u svakom postu ali je od Hrista zapoved da se covek postom i molitvom bori protiv prelesti i lukavog zla.
    Ovo vreme je ono kad mudrost cuti a ludilo vlada. Kad te gone jer si podoban i nisi poput vecine.
    Zato je i poziv na molitvu i post u stradalnim vremenima jedino sto se od vladika i svestenika ocekuje, sto od pastira svog ocekujemo.
    Ne bojim se ja korone i ostalih virusa, ja se bojim greha, nije mene strah da umrem, strah me da cu jos dugo ziveti i gledati zlo koje dolazi, jer ovo sto sada jeste nista je, ono sto tek dolazi, to je zlo kad ce mnogi zeleti da su odavno umrli.
    Mi koji pamtimo komunisticki rezim, koji pamtimo sikaniranja jer smo odlazili na liturgiju i pricest, mi smo se odavno navikli na iskusenja i trpljenje.
    Meni je zao mladih koji se nisu ni od poslednjih stradanja oporavili a dolaze jos veca.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime