Desetine lekara, pravnika i inženjera bošnjačke nacionalnosti sa Kosova, najviše iz prizrenskog regiona, ne mogu da se zaposle jer su završili studije u Srbiji ili severnoj Mitrovici i imaju problem sa nostrifikacijom.
Ajka Aljilji, doktorka tehnoloških nauka, je, nakon osnovnih studija u Prištini, završila specijalizaciju u Novom Sadu gde je 2006. i magistrirala. Pet godina kasnije doktorirala je u severnoj Mitrovici. Ni tri godine nakon toga, ona ne može da zasnuje stalni radni odnos već „krpi časove“ u srednjim školama i „radno je angažovana“ na univerzitetima u Prizrenu i Peći. Iako predstavnici kosovskih i srpskih institucija tvrde da je dogovor o nostrifikaciji i akreditaciji diploma zaživeo, dr Aljilji kaže da nije tako.
„Lično sam nedavno podnela diplomu sa magistarskih studija za nostrifikaciju u beogradskoj kancelariji međunarodne organizacije Spark koja je partner u tom procesu. Verica Rakočević koja tu radi, rekla mi je da Briselski sporazum trenutno nije na snazi i da do daljeg ne mogu da prime dokumentaciju. Stalno kontaktiram zamenika ministra za obrazovanje, nauku i tehnologiju Kosova Usmena Baldžija, koji mi je rekao da je sada to pitanje stvar viših instanci i da oni trenutno ništa ne mogu da urade“, priča dr Aljilji, dodajući da se „gorko kaje što je uopšte krenula putem usavršavanja, trošila živce i sve ostalo, da bi se ovako godinama ponižavala“.
Bošnjaci – kolateralna šteta
I Sadik Idrizi, doktor bosanskog jezika, koji je pre tri godine doktorirao u Novom Pazaru ima isti problem. „Poslednja informacija iz SPARK-a jeste da doktrorske diplome uopšte nisu u procesu akreditacije. Oni su, navodno, kompetentni da vrednuju samo do magistarskih diploma. Taj problem ne postoji samo u Srbiji, slično je i u Bosni i Hercegovini. Kosovski Bošnjaci su koletaralna šteta odnosa između tih zemalja. To je razlog što ni jedan profesor u nastavi na bosanskom na univerzitetima u Prizrenu i Peći nije u stalnom odnosu, već je samo ‘radno angažovan’. Na taj način ugrožen je nastavni proces na tim visokoškolskim ustanovama“, kaže dr Idrizi, inače bivši ministar u Vladi Kosova i dodaje:
„Naše kolege sa diplomama iz Albanije, Makedonije i iz same Srbije nemaju problema kao mi. Imamo i one koji su dobili zvanje profesora na državnom univerzitetu u Prištini i naknadno im je to osporeno. Mislim da se zakoni na Kosovu najstrože sprovode kada su u pitanju Bošnjaci. Sa istim diplomama, kakva je moja, profesori dolaze ovde iz Novog Pazara da rade i oni nemaju takvih problema kao što ih imamo mi. Sve je to politika jer se moja diploma, recimo u Crnoj Gori, može nostrifikovati za samo deset dana“.
Nostrifikacija neophodna
Na prizrenskom univerzitetu „Ukšin Hoti“ pozivaju se na Zakon o visokom školstvu. „Na osnovu tog zakona i statuta našeg univerziteta, u stalni radni odnos ne može se angažovati ni jedan predavač bez nostrifikovane diplome. Nostrifikaciju vrše centralne institucije i univerzitet je u obavezi da se toga pridržava“, objašnjava Ramadan Baraljiu, portparol te državne visokoškolske ustanove.
Usmen Baldži, zamenik ministra za obrazovanje, nauku i tehnologiju Kosova, sve probleme svaljuje na Srbiju: „Doktorske diplome nisu bile predmet pregovora u Briselu, a SPARK je prestao sa radom. Istina, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, počelo se sa priznavanjem diploma osnovnih studija. U našem Ministarstvu otvoren je SPARK-centar i studenti koji su sa Kosova, a poreklom iz Srbije, već su izvršili nostrifikaciju preko tog centra u Prištini. To su isto tako počeli da rade i naši studenti u Beogradu. Međutim, Ustavni sud Srbije poništio je odluku svog premijera i te diplome se ne priznaju“, tvrdi Baldži.
Dejan Pavićević, oficir za vezu Beograda pri misiji Evropske unije u Prištini, obećao je krajem prošle sedmice u izjavi za Dojče vele da će „kontaktirati Ministarstvo prosvete u Beogradu, kao i kancelariju SPARK-a, kako bi obezbedio što tačnije i preciznije informacije“. Iako je za to sam predložio rok od samo jedan dan, dato obežanje nije održao ni posle tri dana.
Apel vladama Kosova i Srbije
U tehničkom sporazumu između Kosova i Srbije o recipročnom priznavanju diploma koji je finalizovan 21. novembra 2011. godine, utvrđeno je priznavanje diploma od strane Evropske univerzitetske asocijacije. U sporazumu piše da će „Asocijacija overiti diplome izdate od obeju strana imenujući Odbor evropskih akademskih eksperata. Krajnji efekat sporazuma trebao bi da bude da svaka strana prizna kvalifikacije navedene u diplomama“.
Primena tog sporazuma počela je 1. marta 2012. godine od strane kosovskih vlasti, otvaranjem Kancelarije za implementaciju u Ministarstvu za obrazovanje, nauku i tehnologiju i u saradnji sa SPARK-om, a Evropska univerzitetska asocijacija počela je da overava kosovske diplome. Tako je do januara prošle godine overeno ukupno 186 diploma sa osnovnih studija. Predviđeno je bilo da se grupa od pet do sedam članova, sastaje svaka tri meseca i odlučuje o overavanju diploma. U sporazumu se kao problem navodi neizvesnost da li će overene diplome biti priznate u Srbiji, pošto „univerziteti i poslodavci u Srbiji nisu obavezni da ih prihvate kao validne“.
I dok vreme prolazi, a krivica se prebacuje sa jedne na drugu stranu, ispaštaju oni zbog kojih je sporazum i postignut. Zato dr Aljilji apeluje na „kosovsku i srpsku Vladu da nađu zajednički jezik, ostave politiku sa strane i reše prosvetna pitanja koja su prioritetna za budućnost mladih generacija.“
Refki Alija, Prizren
