Godišnji izveštaji o poslovanju koje je Lazard podneo američkoj Komisiji za hartije od vrednosti (Securities and Exchange Commission) opovrgavaju izjavu višeg potpredsednika te kompanije Ričarda Kresvela da Lazard i investicioni fond Apolo nikad nisu ostvarili dogovor o strateškom partnerstvu.
Strateško partnerstvo sa Apolom (pg 14)
Kresvel je za Politiku rekao da ideja o partnerstvu dve kompanije „jeste postojala 2008, ali da nikada nije realizovana“. Međutim, detaljni izveštaji koje po američkim zakonima moraju da podnesu sve firme koje se kotiraju na berzi dokazuju da su Lazard i Apolo te 2008. godine potpisali sporazum o saradnji. „Tokom 2008. napravili smo strateško partnerstvo sa Apolo menadžmentom (Apolo), delom kompanije Apolo global menadžment, vodećim globalnim upravljačem alternativnom imovinom, za ulaganja u privatna sredstva u Evropi“, navodi se u izveštajima o poslovanju Lazarda za fiskalnu 2008. i 2009. godinu. Dodaje se i da je sporazum o „poslovnom savezu“ izmenjen u februaru 2009. godine kako bi se uklonila neka ograničenja da se Lazard bavi poslovima u Severnoj Americi.
Lazard je privatizacioni savetnik Vlade Srbije za prodaju Telekoma Srbija, a Apolo je – po još nezvaničnim informacijama – jedan od zainteresovanih kupaca, pošto je zajedno sa Telekomom Slovenije podneo obavezujuću ponudu. Pištaljka je objavila da je ovo očigledan sukob interesa, na šta je premijer Aleksandar Vučić rekao da je „sramota da se tako piše o jednoj od najvećih svetskih kompanija“, a potpredsednik Vlade Rasim Ljajić da je Vlada posle objavljivanja našeg teksta tražila objašnjenje od Lazarda i da joj je rečeno isto što i Politici – da sporazum o strateškom partnerstvu nikad nije stupio na snagu.
Pištaljka je objavila da je Lazard bio savetnik Apola u tri posla vredna više milijardi dolara samo ove godine – jednom u Francuskoj i dva Sjedinjenim Američkim Državama. Lazard i Apolo pojavili su se u još jednoj prodaji ove godine, formalno – kao i slučaju Telekoma – na suprotnim stranama. Naime, Lazard je bio savetnik slovenačke države, odnosno Slovenačkog državnog holdinga (SDH) za prodaju kapitala Nove kreditne banke Maribor (NKBM), druge najveće banke u toj zemlji. Banka je 30. juna 2015. prodata konzorcijumu Apola i Evropske banke za obnovu i razvoj za 250 miliona evra (Apolu je pripalo 80 odsto vlasništva, a EBRD-u 20 odsto).
Evropsku banku za obnovu i razvoj u vezi sa prodajom Telekoma Srbija pominju Večernje novosti, koje navode da bi ta banka mogla biti „kec u rukavu“ ponude fonda Apolo i Telekoma Slovenije. „Ukoliko se Vlada Srbije, kao prodavac Telekoma odluči za ponudu slovenačkog Telekoma i Apola, koji bi u vlasništvo srpske kompanije ušli kroz zajednički osnovanu firmu, u igru ulazi i EBRD“, tvrdi izvor Novosti blizak procesu privatizacije.
„Time ovaj ponuđač objedinjuje kapital fonda, znanje i regionalnu prisutnost slovenačke kompanije, sa reputacijom EBRD koji je praktično garant uspešne privatizacije. EBRD bi u taj proces ušao pre potpisivanja kupoprodajnog ugovora, što je model već viđen prilikom privatizacija u regionu“, kaže neimenovani izvor.
Ostaje nejasno kako bi se to EBRD pojavio ako nije podneo obavezujuću ponudu, ali se ta situacija desila u Sloveniji pošto je Vlada Slovenija (odnosno njen savetnik Lazard) ocenila da je ponuda Apola najbolja. EBRD je tek tada ušao u posao.
Inače, preuzimanjem Nove kreditne banke Maribor, Apolo je došao i na srpsko tržište jer je ta banka većinski vlasnik (89,5%) kragujevačke banke KBM.
Pištaljka
PRILOZI:
